Пролетариј
Пролетариј Пролетарий | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Новгородска област |
Рејон | Новгородски рејон |
Основан | први помен 1495. |
Варошица од | 1931. |
Стара имена | Селцо у Ниши |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 4.843 |
Географске карактеристике | |
Координате | 58° 26′ 00″ С; 31° 42′ 00″ И / 58.433333° С; 31.7° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 19 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 173530 |
Регистарска ознака | 53 |
ОКАТО код | 49 225 554 |
ОКТМО код | 49 625 154 051 |
Веб-сајт | |
пролетарийадм.рф/ |
Пролетариј (рус. Пролетарий) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) у централном делу европског дела Руске Федерације. Налази се у северном делу Новгородске области и административно припада Новгородском рејону.
Према проценама националне статистичке службе за 2014. у вароши је живело 4.843 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Варошица Пролетариј се налази у централном делу Новгородске области, на подручју Прииљмењске низије, на око 7 километара источно од источне обале језера Иљмењ. Насеље лежи на левој обали реке Нише, на око 28 километара југоисточно од града Великог Новгорода.
Историја
[уреди | уреди извор]У писаним изворима насеље се по први пут помиње у летопису из 1495. под именом Селцо у Ниши. Након што је у насељу 1835. саграђена ветрењача цело подручје је постало познато под именом Новаја Мељница. Године 1885. са радом је почела и мања фабрика за производњу керамике која је постала ослонац привредног живота целог насеља.
Након национализације фабрике 1918. насеље је променило име у Пролетариј. Од 30. јануара 1931. Пролетариј има административни статус варошице.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 5.145 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. варошица имала 4.843 становника.[1]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
4,393 | 5,897 | 6,216 | 6,818 | 5,753[2] | 5,362[3] | 5,145[4] | 4,843 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]