Пређи на садржај

Курфирстендам

С Википедије, слободне енциклопедије
Поглед на Кудам

Курфирстендам (Kurfürstendamm) је једна од најпознатијих берлинских авенија. Улица је добила име по бранденбуршким изборним кнезовима (Kurfürst, множина Kurfürsten) Светог римског царства. Улица је дугачка 3500 м, а широка 53 м.[1]

Берлин је био подељен на источни и западни део, а Курфирстендам је постао најзначајнија комерцијална улица у Берлину. Почетак улице је код железничке станице зоолошког врта (највеће железничке станице) близу рушевина меморијалне цркве Кајзера Вилијама и протеже се кроз Шарлотенбург и Вилмерздорф.

Локални надимак за ову улицу је „Кудам“ (Ku Damm). Ку је реч слична речи „Кух“ (Kuh) (крава), што значи да је буквалан превод надимка „Кравља авенија“ на српском.

Историја

[уреди | уреди извор]

Име Курфирстен дам се први пут помиње између 1767. и 1787. године.[2]Од 1875. године улица је била улепшана као булевар ширине 53 м на личну иницијативу канцелара Ота фон Бизмарка, који је такође предложио изградњу колоније вила Груневалд на њеном западном крају.[2]

12. септембра 1931. радикални антисемит, нациста Волф-Хајнрих Граф фон Хелдорф организује нереде,[3][4][5] када се око хиљаду мушкараца се појављује на улицама и почиње да напада људе за које су мислили да су Јевреји, виче на њих, туче их, уз антијеврејске претње.

Дана 15. јула 1935, око 200 нацистичких[6] јуришних трупа кренуло је у садистички напад,[7][8] у „најбруталнијој антијеврејској манифестацији од Хитлеровог доласка на власт“[9] на Хитлеров подстицај,[10] а нацистичка штампа која је окривила жртве. Варијан Фри, амерички новинар и будући Праведник међу народима, био је сведок бруталности и био је инспирисан да постане „ватрени антинациста“.[11] У Другом светском рату булевар је претрпео озбиљна оштећења од ваздушних напада и битке за Берлин.[2]

Ипак, након што је ратна обнова почела брзо, и када је Берлин раздвојен на источни и западни Берлин, Курфирстендам је постала водећа трговачка улица Западног Берлина. И из тог разлога, турнеја Џона Ф. Кенедија по Западном Берлину 26. јуна 1963. укључивала је део улице.[12]

Глобално јединствени међународни уметнички пројекат United Buddy Bears представљен је у Берлину на Курфирстендаму током лета 2011. године.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Kurfürstendamm”. berlin.de (на језику: енглески). State of Berlin. Приступљено 20. 10. 2024. 
  2. ^ а б в Stürickow, Regina (2013). „Vom Feldweg zum Boulevard” [From a Field Track to a Boulevard]. Damals (на језику: German). св. 45 бр. 1. стр. 62—69. 
  3. ^ Dimitrov, G. (1934). The Reichstag Fire Trial: The Second Brown Book of the Hitler Terror. United Kingdom: Bodley. p.214.
  4. ^ TIMES, Special Cable to THE NEW YORK (1931-11-08). „'NAZI' STORM LEADERS SENTENCED FOR RIOTS; Hitler's Legal Aide Defends Men Charged With Attacks on Jews, Denying Participation.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-12-30. 
  5. ^ Loberg, Molly (2018-03-29). The Struggle for the Streets of Berlin: Politics, Consumption, and Urban Space, 1914–1945 (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 263. ISBN 978-1-108-28486-8. 

    Officers hesitated to make arrests on Kurfürstendamm in 1935 because they had a new boss: Wolf-Heinrich von Helldorf. In his prior role as leader of the Berlin SA, Helldorf had instigated in September 1931 the very same kind of street violence that took place on Kurfürstendamm in July 1935. In 1931, he had faced criminal charges for his actions.
  6. ^ TIMES, Wireless to THE NEW YORK (1935-07-16). „JEWS ARE BEATEN BY BERLIN RIOTERS; CAFES ARE RAIDED; 200 Nazis Swoop Down Upon Capital's 'White Way' Driving Bleeding Men Along Street.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-12-28. 
  7. ^ Friedlander, S. (2009). Nazi Germany and the Jews, 1933-1945: Abridged Edition. United States: HarperCollins. p. 44.

    From the beginning of 1935 intense anti Jewish incitement had newly surfaced among party radicals.... Jochen Klepper, a deeply religious Protestant writer whose wife was Jewish, wrote in his diary on July 13: "Anti-Semitic excesses on the Kurfürstendamm.... The cleansing of Berlin of Jews threateningly announced." A week later Klepper again wrote of what had happened on the Kurfürstendamm: Jewish women had been struck in the face; Jewish men had behaved courageously. "Nobody came to their help, because everyone is afraid of being arrested."

    [Citing, Klepper, Unter dem Schatten deiner Fluegel: Aus den Tagebuechern der Jahre 1932-1942, (Stuttgart, 1983), p.269].

  8. ^ „EDITOR DESCRIBES RIOTING IN BERLIN; Varian Fry of The Living Age Tells of Seeing Women and Men Beaten and Kicked.”. The New York Times (на језику: енглески). 1935-07-17. ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-12-29. 
  9. ^ Gottlieb, Moshe (1970). „The Berlin Riots of 1935 and Their Repercussions in America”. American Jewish Historical Quarterly. 59 (3): 302—328. ISSN 0002-9068. JSTOR 23877861. 

    On the night of July 15, 1935, about 200 German toughs invaded Berlin's fashionable Kurfürstendamm, seizing, chasing and savagely beating men and women who looked Jewish to them or displeased them by attitude and appearance. The young ruffians were clad in civilian clothes, but from the boots and trousers worn by many, it was clear that they were Nazi Storm Troopers. Howling down their victims with cries of "Out with Jews!" and "Destruction to Jews!", the rowdies freely vented their passion against an unsuspecting defenseless populace. Including some foreigners. Frantic and hurried phone calls made to the police by café proprietors had very little effect because the police appeared most reluctant to prevent the sadistic attack.

    The outbreak was the most brutal anti-Jewish manifestation since Hitler's rise to power.
  10. ^ „Hitler Charged with Instigating Berlin Riots”. Jewish Telegraphic Agency (на језику: енглески). 1935-07-18. Приступљено 2022-12-28. 
  11. ^ Barry Gewen, "For the American Schindler, Writers and Artists First"
  12. ^ Andreas Daum, Kennedy in Berlin, New York: Cambridge Univ. Press, 2008, pp. 105‒6, 115 129, 207.
  13. ^ „United Buddy Bears in Berlin 2011”. www.buddy-baer.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-30. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Курфирстендам на Викимедијиној остави.
Икона за клице

Овај чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Курфирстендам&oldid=29009853”