Књижевни додатак „Јужне пчеле“
| Оснивање | 1852. |
|---|---|
| Језик | Српски |
| Укидање | 1852. |
| Град | Нови Сад |
Кљижевни додатак „Јужне пчеле“ је лист за науку, забаву и шалу који је излазио 1852. године у Новом Саду.[1]
Историјат
[уреди | уреди извор]То је био први сатирични лист који су покренули Срби у доба Баховог апсолутизма. Лист су издавала браћа Данило и Милорад Медаковић. Достизао је тираж и преко 2.000 примерака, што је био рекорд у тадашњој српској периодици.[1]
Садржај листа
[уреди | уреди извор]У Књижевном додатку „Јужне пчеле“ објављивана је грађа из историје Срба у Угарској, полемике о језику и правопису, шале, досетке и други забавни прилози. Лист је понекад корио патријарха Рајачића и критиковао више српско свештенство што се не заузимају довољно за српске интересе.[2]
Периодичност излажења
[уреди | уреди извор]Лист је излазио једном недељно, суботом, уз „Јужну пчелу“ и објављено је укупно 15 бројева – све док шаљиви лист није био забрањен.[3]
Изглед листа
[уреди | уреди извор]Лист је био димензија: 26 cm.
Тематика
[уреди | уреди извор]Место и година издавања
[уреди | уреди извор]Нови Сад, 1852.
Први број је изашао 5. јануара, а 15. последњи 15. априла 1852. године.[4]
Сарадници
[уреди | уреди извор]Ника Николић
Илија Захаријевић
Иван Маршовски
Најзначајнији књижевни прилози у листу су били прилози Јована Стерије Поповића. Стерија је ту објавио 4 оригиналне песме и 4 преведене "из Хорација". Све те песме су ушле у његову збирку песама "Даворје".[1]
Забрана излажења листа
[уреди | уреди извор]То је био први српски сатирични лист који је забрањен због – "опасног по државу" – афоризма! У образложењу стоји да је у његовом 14. броју "уздиже се такозвани народ над владу, и саветује писцима новина нека се радије замере влади, него ли народу". Аутор првог забрањеног афоризма у српској шаљивој периодици био је "поп Ника Николић из Кнеза". Цензура није навела афоризам који је био повод за забрану листа. Тај афоризам гласи:
| „ |
Ко је несретњии? Ко је несретњии од новинара кои се власти замери? Новинар кои се народу замери.[3] |
” |
Постоје и мишљења да је Јужна пчела забрањена због једног дописа из Руме у коме се описивало национално расположење приликом прикупљања прилога за поправку Mанастира Високи Дечани и љубљења наводног крста цара Душана кога је проносио један калуђер из Србије.[2]
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Рошуљ, Жарко (2017). Час описа часописа VII: Лексикон српске шаљиве периодике ( 1830-1918). Нови Сад; Београд: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 98.
- ^ а б „Први забрањени сатирични часопис Јужне пчеле 1852.”. Расен. Приступљено 10. 9. 2020.
- ^ а б Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа VI: Жанрови у српској шаљивој периодици (1830-1918). Нови Сад; Београд: Матица Српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 24—25.
- ^ Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 60. ISBN 86-82827-01-8.