Лепеница (област)
Област Лепеница је историјска област која обухвата делове Шумадије. Захвата слив реке Лепенице и реке Раче. Први пут се помиње у хривосуљи из 1198 или 1199. којом жупан Стефан Немања област поклања манастиру Хиландар.
Географски положај[уреди | уреди извор]
Област Лепеница захвата слив реке Лепенице, као и слив реке Раче. Највећу висину достиже на Црном Врху, 919 метара и на Великој Божуровој Главици 732 метара. Према Тодору Радивојевићу почетком XX века простирала се на 925,9 km² и захватала је 1,92 процената целокупне површине Краљевине Србије са 90 насеља. Од тих 90 насеља, 66 се налазе у лепеничком сливу, а 24 у рачином.[1]
Лепеница се налази у централном делу Србије. Подједнако је удаљена и од Београда и од Ниша. Добар географски положај утицао је на економски развитак Лепенице, али је и била мета освајача.[1] У односу на почетак XX века област је претрпела значајна промене. Захваљујућу урбанизацији и ширења градских центара нека села су се утопила у градско језгро и нестала. Тако су села Белошевац, Корићани, Ждраљица, Мајнић, Мечковац, Петровац, Мале Пчелице, Станово, Тевериџ и Трмчиште постали делови Крагујевца. Села Баре и Лукање спојила су се у једно под називом Ђурђево. Рачанско село Губеревац променило је назив у Борци, а Нови Аџибеговац у општини Велика Плана се данас зове Ново Село.[2]
