Лесковачки зборник
Тип | Часопис |
---|---|
Издавач | Народни музеј Лесковац |
Главни уредник | Верољуб Трајковић[1] |
Оснивање | 1961 |
Језик | српски |
Седиште | Лесковац |
ISSN | 0459-1070 |
Лесковачки зборник је научни часопис који се бави културно-историјском баштином Лесковца и југа Србије. Издавач Лесковачког зборника је Народни музеј у Лесковцу.
О часопису
[уреди | уреди извор]Лесковачки зборник је почео да излази 1961. године као издање Народног музеја у Лесковцу.
У оквиру актуелне локалне периодике, Лесковачки зборник је најстарији часопис. Појављује се у континуитету, као годишњи зборник радова из различитих области, са укупно 57 свезака до 2017. године. Истовремено, то је најстарија периодика народних музеја уже Србије.
Проучавање Лесковца и околине у оквиру издавачке делатности лесковачког Народног музеја започело је 1950. године. До појаве Лесковачког зборника објављивана су историографска дела мањег броја аутора. У другом периоду који почиње са Лесковачким зборником, презентоване су и расправе, студије и чланци који се односе не само на прошлост лесковачког краја него и на његову географију, антропогерографију, етнографију, етнологију и социологију.[2]
Континуирано излажење овог научног часописа такође је допринело повећању броја монографских публикација чији је издавач Народни музеј у Лесковцу. Покренуте су едиције: Библиотека Народног музеја у Лесковцу, Посебна издања (библиотека Раднички покрет и социјалистичка револуција)и Вансеријска (специјална) издања.
Лесковачки зборник је утицао на појаву сличних часописа у Врању, Пироту и Нишу.
Први уређивачки одбор
[уреди | уреди извор]Први уређивачки одбор Лесковачког зборника чинили су Драгутин Ђорђевић, Стојан Николић, Хранислав Ракић (одговорни уредник), Драгић Станковић, Миодраг Стефановић и Радмила Стојановић.
Библиографија часописа
[уреди | уреди извор]У XXV броју Лесковачког зборника, Иван Б. Поповић је објавио предметну библиографију овог научног часописа као прилог детаљној предметној библиографији музејских едиција јужне Србије. За XXXV број, та библиографија је проширена пописом чланака који су објављени у међувремену. Такође, објављивани су чланци са научних скупова: Културно-историјска баштина Лесковца и околине, Штампа у НОР-у, Савезничко бомбардовање Лесковца 1944. године.
Истраживање културно-историјске баштине, крајем XX века постаје стратешко опредељење часописа и проширује се на цео југ Србије. У броју XLV, учесници истоимене научне конференције публикују Декларацију о југу Србије а Драгослав Михаиловић, редовни члан САНУ, објављује у истом броју чланак Колонијална Србија, као почетак раскида са уређивачким компромисом који је значио равномерну заступљеност историографских тема из периода идеолошке револуције.
Најактуелнија библиографија радова објављених у Лесковачком зборнику тиче се научних конференција о културно-историјској баштини у периоду од 1987. до 2009. године.
Концепција
[уреди | уреди извор]Замишљен као редовна едиција Народног музеја у Лесковцу, он је израстао у годишњак на чијим се странама континуирано износе понајпре прворазредни научни резултати а потом и различита научна и научно-стручна грађа са скоро многоструких и обухватних проучавања овог града и његове уже и шире околине.[3]
Награде
[уреди | уреди извор]Лесковачком зборнику је 1970. године додељена Октобарска награда града Лесковца за успешно остварену функцију у домену научно истраживачког рада.
Белешке о Лесковачком зборнику
[уреди | уреди извор]„ | Лако је запазити разноврсност проблема и занимљивост. Каткада са сасвим новим материјалом (...) ови прилози ће бити од значаја за различите гране науке и без њих се неће моћи давати потпун и поуздан преглед или анализа и оцена материјалне и духовне анализе овог тако занимљивог краја.[4] | ” |
„ | Иако Лесковачки зборник као врста публикације у нашој публицистици, а посебно у периодици, није усамљен, јер има карактер годишњака, овакав какав је он је ипак редак пример, и то пример који је вишеструко користан, поучан и значајан. И то не само по броју области које захвата, по разноврсности, актуелности и студиозности прилога које обрађује, већ и по томе како је настао и како излази.[5] | ” |
Области
[уреди | уреди извор]- Теорија и научна методологија
- Археологија
- Нумизматика
- Географија
- Антропогеографија
- Етнологија
- Етнографија
- Историја
- Историја уметности
- Социологија
- Језик и књижевност
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Контакт зборник | Народни Музеј Лесковац”. muzejleskovac.rs (на језику: српски). Приступљено 18. 4. 2020.
- ^ Трајковић, Драгољуб (1980). „Двадесет година Лесковачког зборника”. Лесковачки зборник: 343.
- ^ Поповић, Иван (1985). „Двадесет књига периодике - Лесковачки зборник”. Лесковачки зборник. 25 (посебан део): 5.
- ^ Лалевић, Миодраг (1964). „Први бројеви Лесковачког зборника”. Narodno stvaralaštvo-folklor: organ Saveza udruženja folklorista Jugoslavije. 9—12: 848.
- ^ Вуковић, Раде (1965). „Први бројеви Лесковачког зборника”. Просветни преглед. 41-42.