Лисије
Лисије (грч. Λυσίας; око 445 – око 380. п. н. е.) био је логограф (писац говора) у старој Грчкој.
Биографија
[уреди | уреди извор]Према Дионисију из Халикарнаса и још једном извору, Лисије је рођен 459. п. н. е., што би било у складу са предањем да је Лисије доживео, или прешао, осамдесету годину. Овај датум је очигледно добијен рачунањем уназад од оснивања Турија (444 п. н. е.), пошто постоји предање да је Лисије тамо отишао са петнаест година. Савремени критичари, уопште, његово рођење смештају касније, веровтно у 445. п. н. е. а мисле да је његово путовање у Турију било око 430. п. н. е.[1]
Преведено у термине античке критике, постао је узор једноставног стила ( ἰσχνὸς χαρακτήρ, ἰσχνὴ/λιτὴ/ἀφελὴς λέξις). Лисијин речник је релативно једноставан и касније ће се сматрати моделом чисте дикције .
Његово дело је имало важан утицај на сву каснију грчку прозу, показујући како се савршена елеганција може спојити са једноставношћу. По својој уметничкој употреби познатог идиома, могао би се поштено назвати Еурипидом атичке прозе. Његов стил је привукао интересовање савремених читалаца, јер се користи за описивање сцена из свакодневног живота Атине.
Био је један од десет атичких беседника укључених у „Александријски канон“ који су саставили Аристофан Византионски и Аристарх из Самотраке у трећем веку пре нове ере.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Debra Nails, (2002). The People of Plato. Hackett., p. 190, and S.C. Todd, "Lysias," in Oxford Classical Dictionary 3rd ed. (1996).
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Bateman, John J. 1958. "Lysias and the Law." Transactions of the American Philological Association 89:276–285.
- Dover, Kenneth J., ed. 1968. Lysias and the Corpus Lysiacum. Berkeley and Los Angeles: California University Press.
- Figueira, T. 1986. "Sitopolai and Sitophylakes in Lysias’ “Against the Graindealers”: Governmental Intervention in the Athenian Economy." Phoenix 40:149–171.
- Gagarin, Michael. 2001. "Women’s Voices in Attic Oratory." In Making Silence Speak. Women’s Voices in Greek Literature and Society. Edited by L. McClure and A. Lardinois, 161–176. Princeton, NJ: Princeton University Press.
- Griffith-Williams, Brenda. 2013. Violence in Court: Law and Rhetoric in Athenian and English Assault Cases. Greece and Rome 60.1: 89–100.
- Lateiner, Donald. 1981. "An Analysis of Lysias’ Political Defense Speeches." Rivista storica dell’Antichità 11:147–160.
- Loening, Thomas C. 1981. "The Autobiographical Speeches of Lysias and the Biographical Tradition." Hermes 109:280–294.
- Rydberg-Cox, Jeff. 2005. "Talking about Violence: Clustered Participles in the Speeches of Lysias." Literary and Linguistic Computing 20.2: 219–235.
- Shear, Julia L. 2013. "Their Memories Will Never Grow Old: The Politics of Remembrance in the Athenian Funeral Orations." Classical Quarterly 63.2: 511–536.
- Wolpert, Andrew. 2002. "Lysias 18 and Athenian Memory of Civil War." Transactions of the American Philological Association 132.1–2: 109–126.