Пређи на садржај

Магдала

С Википедије, слободне енциклопедије
Магдала

Магдала је била древни јеврејски град[1] у Галилеји, 5 км северно од Тиберијаде, на искрајку Генисаретске равнице, на караванском путу Назарет - Дамаск. До арапско-израелског рата 1948. арапско село Ал-Мајдал (арапски: المجدل) стајало је на месту древне Магдале. Израелска општина Мигдал сада се протеже на ту област. Верује се да је из овог града Марија Магдалена, која је била блиска ученица и пратиља Исуса Христа из Назарета.

Путоказ у Магдали

Историја

[уреди | уреди извор]

Археолошка ископавања спроведена 2006. године открила су да насеље датира из хеленистичког периода (између другог и првог века пре нове ере) и да је трајало до касног римског периода (трећи век нове ере).[2] Каснија ископавања 2009–2013. донела су можда најважније откриће на локалитету: древну синагогу, названу „Синагога Мигдал“, која датира из периода Другог храма. То је најстарија синагога пронађена у Галилеји и једна од ретких синагога из тог периода пронађених у целој земљи, у време ископавања. Пронашли су и камен Магдале, на коме је уклесан симбол меноре са седам кракова. То је најранија менора тог периода која је откривена изван Јерусалима.[3] У Магдали је 2021. године откривена још једна синагога из истог периода.[4] Град су уништили Римљани током Првог јеврејско-римског рата.[2]

Унутрашњост ископане синагоге

Сва четири јеванђеља[5] се односе на Исусову следбеницу која се зове Марија Магдалена, за коју се обично претпоставља[6] да значи „Марија из Магдале“, иако не постоје библијски подаци који би указивали да ли је то било њено родно место или њен дом.

Хришћански ходочасници су писали о посети кући и цркви Марије Магдалене од 6. века па надаље, али се мало зна о селу у мамелучком и раном отоманском периоду, што указује да је вероватно било мало или ненасељено.[7] У 19. веку, западни путници су га углавном описивали као веома мало и сиромашно муслиманско село.[8]

Списак становништва из око 1887. показао је да Ал Мајдал има око 170 становника; сви муслимани.[9]

Јеврејско пољопривредно насеље Мигдал основано је 1910–1911. на земљишту које су купили руски ционисти Јевреји, 1,5 километара северозападно од села Ал-Мајдал.[10]

У време пописа становништва Палестине 1922. године, Ал Мајдал је имао популацију од 210 муслимана,[11] што се повећало на 284 муслимана који су живели у 62 куће према попису из 1931. године.[12] Сеоска привреда се заснивала на пољопривреди, повртарству и узгоју жита.

Током грађанског рата у Мандатарној Палестини 1947–1948, након што су арапску четврт Тиберијаду заузеле јеврејске снаге и њени становници евакуисани, арапска села која су је окруживала такође су депопуласана, укључујући Ал-Мајдал.[13] Бени Морис пише да су старешине Мигдала и кибуца Гиносара убедиле становнике да напусте своје домове, затим су аутобусима превезени до јорданске границе.[14] Израелци су потом булдожером уништили Ал-Мајдалу 1948. године.[15]

Валид Халиди описује остатке села 1992. године: „Локација је прошарана рушевинама, Христовим трњем и неколико палми и маслина. Једина преостала знаменитост села је запуштено светилиште Мухамеда ал-Аџамија. Током посете 1980-их и 1990-их, Џејн Шаберг извештава да је то место било обележено знаком који каже: „Ово је било родно место Марије Магделене, град који је цветао пред крај периода Другог храма и један од градова које је Јосиф утврдио бен Матијаху (Јосеф) током велике побуне Јевреја против Римљана”. Исламска куполаста грађевина и стара камена кућа окружена каменим зидом прекривеним бодљикавом жицом. Коров је растао на месту где су ископавања вршена 1970-их, али су обустављена због цурења воде из подземних извора. Једна арапска породица која је живела у оближњој колиби служила је као чувар дела места у власништву Фрањеваца. Још једно мало земљиште било је у власништву Грчке православне цркве, док је остатак поседовао Јеврејски национални фонд (ЈНФ).[15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Israel: Second Synagogue Found in Hometown of Mary Magdalene”. Haaretz (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-02. 
  2. ^ а б Avshalom-Gorni, Dina (11. 11. 2009). „Migdal: 11/11/2009 Preliminary Report”. Hadashot Arkheologiyot. 121. 
  3. ^ Avshalom-Gorni, Dina; Najar, Arfan (6. 8. 2013). „Volume 125 Year 2013: Migdal”. Hadashot Arkheologiyot. 
  4. ^ „2nd-Temple-period synagogue found where Gospel's Mary Magdalene was born”. The Jerusalem Post | Jpost.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-12. 
  5. ^ Matthew 27:56,61, Matthew 28:1, Mark 16:9, Luke 8:2, John 20:1,18
  6. ^ [1] Архивирано август 15, 2011 на сајту Wayback Machine
  7. ^ Schaberg, 2004, p. 58
  8. ^ Petersen, 2001, p. 210
  9. ^ Schumacher, 1888, p. 185
  10. ^ Herzl Press, 1971, p. 784.
  11. ^ Barron, 1923, Table XI, p. 39
  12. ^ Mills, 1932, p.83
  13. ^ Morris, 2004, p. 86
  14. ^ Golani Brigade Logbook, entry for 22 Apr. 1948, IDFA 665\51\\1. See also "Tsuri" to HIS-AD, 23 April 1948, HA 105\257. The action by the headman of Ginosar was apparently ordered by 12th Battalion headquarters (Ben-Zion, Kirchner and Ben-Aryeh, "Summary of meeting with Yitzhak Brochi..... 13 March IDFA 922\75\\943.) Cited in Morris, 2004, pp. 186, 275
  15. ^ а б Schaberg, 2004, pp. 48-49.

Извор

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Магдала на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Магдала&oldid=28889496”