Мало Кичиће
Изглед
Мало Кичиће | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Косовска Митровица |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 52′ 22″ С; 20° 54′ 08″ И / 42.87278° С; 20.90222° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Мало Кичиће (алб. Kçiq i Vogël) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.
Положај села
[уреди | уреди извор]Село је на најнижим обронцима Копаоника, у делу где се ова планина највише приближује Чичавици.
Историјат
[уреди | уреди извор]Село је постало негде око 1830. у близини Кичића, због чега је онда Кичиће прозвано Великим Кичићем, а ово ново и мало насеље Малим Кичићем. Преци најстаријих родова нису купили земљу ни од кога већ је „притисли“.
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]Подаци о пореклу становништва из тридесетих година 20. века.[1]
Арбанашки родови
- Тупел (3 к.), од фиса Шаље. Досељени из Малесије почетком 19. века, кад и Арбанаси Мажића и Рашана.
- Рукећ (1 к.), од фиса Шаље. Пресељени из Рашана после Тупела.
- Енгурек (3 к.), од фиса Шаље. Досељен из Мађера (Копаоничке Шаље), кад и Рукећ.
- Калудрак (1 к.), од фиса Гаша. Досељен је као мухаџир 1878. из Калудре (Топлица).
- Котор (1 к.), од фиса Гаша. Досељен је из Котора у Дреници 1926.
- Друштин (1 к.), од фиса Мзи. Досељен 1923. из Засеља (К. Митровица).
- Преловц (1 к.), од фиса Мертура. Досељен 1875. из Преловца у Дреници.
Поарбанашени Срби
- Грбовић (3 к.). Потичу из истоименог рода у Трстени, одакле су се преселили по настањењу Арбанаса Тупела. Ушли су у фис Шаљу.
Срби муслимани
- Бошњак (3 к.). Као мухаџири се иселили 1878. из варошице Колашина у Црној Гори. Живели су у Свињару и још неким селима око Кос. Митровице. У М. Кичићу се настанили око 1895.
Арбанаси турског порекла
- Гргур (3 к.). Потиче од Сеферовића или Бангела у Свињару, одакле су са Арбанасима почетком 19. века прешли у Топлицу. Из Топлице су се вратили као мухаџири 1878. из села Гргура, по коме су добили ново презиме у народу.
Становништво
[уреди | уреди извор]Демографија[2] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1948. | 322 | |
1953. | 387 | |
1961. | 431 | |
1971. | 479 | |
1981. | 572 | |
1991. | 719 |
Референце
[уреди | уреди извор]