Пређи на садржај

Марин Геталдић

С Википедије, слободне енциклопедије
Марин Геталдић
Лични подаци
Датум рођења(1568-10-02)2. октобар 1568.
Место рођењаДубровник, Дубровачка република
Датум смрти11. април 1626.(1626-04-11) (57 год.)
Место смртиДубровник, Дубровачка република
Научни рад
ПољеМатематика,Физика
Познат поОптика, геометрија

Марин Геталдић (итал. Marino Ghetaldi, Дубровник, 2. октобар 1568 — Дубровник, 11. април 1626), био је један од највећих дубровачких математичара и физичара. Пореклом је из познате италијанске дубровачке властелинске породице Геталдић[1][2][3]. Главна област интересовања у физици му је била оптика којом се тесно бавио, док је као математичар био познат по применама алгебре у проблемима везаних за геометрију. Студирао је у Енглеској, Италији и Белгији, а био је и студент познатог француског математичара Франсоа Вијета.[1][4]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Марин Бете Геталдић је рођен 2. октобра 1568. године у граду Дубровнику, тадашњој Дубровачкој републици,[1][3][4] мада негде се наводи као година рођења и 1566.[2][5] Рођен је у властелинској породици Геталдић која је из италијанског града Таранта у покрајини Апулији[2], дошла у Дубровник још 940. године.[6] Његови родитељи Маро Маринов Јаков Геталдић и Аница Андрије Рестић су, уз њега, имали још петоро деце, од којих четири синова - Андрија, Шимун, Матролица и Јаков, и ћерку Нику. Како је Ника са 18. година приступила у самостан и тамо постала часна сестра, због тога се претпоставља да имовинско стање ове, ипак веома угледне породице у Дубровнику, није било превише стабилно у том моменту.[1]

Основно знање стекао је у свом родном граду код Фрањеваца, а у гимназији је стекао одлично знање латинског језика, којег је знао скоро као матерњи.[1][3][4] У периоду око 1590. године, радио је у различитим државним службама и креће се по ученим круговима у Дубровнику где су били и астроном Никола Наљешковић, филозоф и педагог Марин Гучетић, иначе његов велики пријатељ, и песници Виктор Бесељи и Дидак Пир. Неколико година касније, на позив Марина Гучетића, напушта Дубровник и одлази да путује по западној Европи.[1][2][3][4]

Марин Геталдић

Године 1595. је са Марином Гучетићем отишао у Лондон, а затим 1597. године одлази у Антверпен у Белгији. Ту је упознао Федерика Саминиатиа, особу која га је довела до професора Микела Којгнета (енгл. Michel Coignet) који је почео да им предаје математику и преко кога се Геталдић упознао са напредном математиком и физиком тог времена.[3] Из Белгије даље одлази у Француску, где се упознаје са Франсоом Вијетом, великим математичарем и тај моменат представља велики значај за даљи Геталдићев рад.[1][3][4][5] Са Вијетом је одржавао везе дуго година и научио је од њега доста ствари везаних за математику, укључујући и алгебарске методе којима се Геталдић користио у каснијим радовима, а и заједно су решавали исте математичке проблеме.[3] Може се слободно рећи да је Вијет својим талентом за математику оставио веома повољан утисак на Геталдића.[1] Након тога, Геталдић и Гучетић одлазе у Италију где Геталдић у Падови упознаје чувеног италијанског великана астрономије, физике и математике, Галилеа Галилјеа, чија је предавања слушао.[1][3] Чињеницу да су били познаници показују и два писма која је Геталдић упутио Галилеу касније.[7] Касније, краће време је био у Риму, где је на њега и његов научни рад оставио велики утицај Кристофер Клавијус (енгл. Christopher Clavius).[5] Тамо је објавио два своја рада из физике и оптике.[3][4] Због неког неугодног догађаја, 1603. године је морао да напусти Рим, а добио је и забрану уласка у тај град, па се вратио назад у свој родни град.[3]

У Дубровнику је дао највећи део свог научног рада. Захваљујући доброј стакларској производњи и радњама у граду, интензивно се бавио оптиком и написао је доста радова, а упоредо је и извршавао своје властелинске дужности. Јуна 1606. године, за Дубровачку власт је обавио један веома тежак и опасан пут у Цариград ради преговора око харача, који га је веома исцрпео и вероватно био заслужан за краткотрајан застој у његовом научном раду.[4] Чак су у то време кружиле и приче да је он на том путу умро, што се испоставило касније као нетачно. Успешно је одрадио и тај посао, и вратио се назад у Дубровник, где је наставио са својим радом, али се и бавио и различитим пословима и државним канцеларијама за вина, оружје и слично.[1][3] Године 1620. му је скинута забрана уласка у Рим, па је тамо отишао и провео само годину дана. Врло брзо се учланио у Линцејсу академију, али када се вратио у Дубровник, Академија га је неуспешно контактирала због неких проблема у пријави, па никада није исправно прихваћено његово чланство.[4] У Дубровнику се оженио Маријом Соркочевић, такође из властелинске породице, са којом је имао три кћерке - Аницу, Франицу и Марију.[4] Нажалост, његова супруга умире после последњег порода, што га је веома погодило. Умро је у свом родном граду, 11. априла 1626. године.[1][3]

Како је велики део свог научног рада за време његовог живота Геталдић оставио необјављен, његова деца и познаваоци су, ипак након његове смрти објавили доста његових радова, што га је учинило познатим у то време.[1] За њега су његови пријатељи говорили да је "је био анђео по ћуди и животу, а демон у математици",[1][2] а сматра се да је први то записао његов пријатељ Паоло Скапри.[4]

Научни рад

[уреди | уреди извор]

Геталдићев научни рад је због времена остао несразмерно слабо запамћен, иако је његов допринос био велики.

Мариново дело Variorum problematum collectio, 1607, предња страна

Највећи фокус му је била оптика и написао је седам дела из те области. Међу првим његовим делима из оптике била је расправа Nonnullae propositiones de parabola (Неки ставци о параболи) објављена у Риму 1603. године, где је успешно водио расправу око тога из којих геометријских објеката се могу добити добра огледала, у односну на знање тадашњег времена.[3]

У његовим делима из оптике се види и његово велико интересовање за геометрију, односно математику, а и тај његов рад има значај и за те области. Оно што се посебно мора истаћи јесте то да је готово 8 година пре великог француског филозофа и математичара Ренеа Декарта дао покушај примене алгебарских метода на геометријске проблеме.[1][4][3][8] То је изнео у колекцији његових решења за 42 проблема из геометрије, Variorum problematum colletio и у делу De resolutione et compositione mathematica које је објављеном 1630. године.[1] Ово јесте једна од најзначајнијих чињеница везаних за његов рад. Нажалост није успео да постигне комплетан резултат, као што је то касније урадио Декарт успоставивши аналитичку геометрију.[1][4][3][8]

Ипак, његово најважније дело из математике јесте De resolutione et compositione mathematica (О математичкој синтези и анализи) објављено постхумно.[8] У њима се бавио начинима и обрадом анализе и синтезе у математици и геометрији, а у њему је користио и слова као ознаке, што је преузео од Вијета, а што се назива и симболичка алгебра.[4][3][1] Оно што ту треба истаћи јесте да је и алгебарски метод који је користио био онај Вијетов, а не класичан, који је коришћен у том временском периоду, што говори да тај његов рад представља рад са напреднијом математиком тога времена.[8]

Осим споменутог рада, објавио је и дело Унапређени Архимед, односно у пуном оригиналном запису на латинском Promotus Archimedes seu de variis corporum generibus gravitate et magnitudine comparatis. Ово дело, у коме се бавио упоређивањем тежина објеката различитих врста, као што и сам наслов говори, представља заправо једини прави његов рад из физике, не рачунајући оптику, јер је у осталим углавном више доприносио математици.[1][4] Дело је објавио у Риму још 1603. године.[1]

Захваљујући добром познавању оптике и геометрије, одлично је израђивао огледала и оптичке инструменте. Након Геталдићеве смрти, његов брај Јаков је поклонио параболично огледало кардиналу Франчесту Барберинију у Риму, а оно се и данас чува у Националном Поморском Музеју у Гриничу, Лондону.[4][3]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

По Марину је Бетина шпиља, плажа са пећином поред Дубровника, добила и име, јер је он имао надимак Бете, а тамо је спроводио многобројне експерименте из оптике.[9]

На његовом имању које се налази на Плочама, на улазним вратима и данас стоји натпис на којем пише:[1]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р "Marin Getaldić - Život i Djelo", Marko Vujić, Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera, Odjel za fiziku, Osijek, 2015
  2. ^ а б в г д Wingfield, William Frederick (1859). A tour in Dalmatia, Albania and Montenegro: with an historical sketch of the republic of Ragusa from the earliest times down to its final fall. London: R. Bentley. стр. 297. Приступљено 21. 2. 2018. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ „Marin Getaldić”. Hrvatski biografski leksikon. Приступљено 21. 2. 2018. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м O'Connor, J J.; Robertson, E F. „Marino Ghetaldi”. MacTutor History of Mathematics archive. Приступљено 21. 2. 2018. 
  5. ^ а б в „Ghetaldi [Ghettaldi], Marino”. The Galileo Project. Приступљено 21. 2. 2018. 
  6. ^ Viscountess Emily Anne Beaufort Smythe Strangford (1864). The Eastern Shores of the Adriatic in 1863: With a Visit to Montenegro. R. Bentley. стр. 129. Приступљено 21. 2. 2018. 
  7. ^ Stipanić E. Dva pisma Marina Getaldića Galileju, Nastava matematike i fizike, 5 (1957), 3-4, pp. 197-205
  8. ^ а б в г Borić, M., Getaldić, Descartes i analitička geometrija, Prilozi 76 (2012), pp. 167–196
  9. ^ „Betina Špilja”. Dubrovnik Digest. Приступљено 21. 2. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Марин Геталдић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марин_Геталдић&oldid=27404531”