Пређи на садржај

Марко Д. Марковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Марко Д. Марковић
Лични подаци
Пуно имеМарко Д. Марковић
Датум рођења(1982-04-09)9. април 1982.
Место рођењаЛозница, Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаСрбија
Књижевни рад
Најважнија делаНазиреј, Жртвеник љубави, Злочин у клевети, У себи заточени, Покојник - Покајник
Војна гимназија Београд, Војна академија Универзитета одбране у Београду

Марко Д. Марковић (Лозница, 9. април 1982 је српски књижевник, иконописац, фотограф и дуборезац. Аутор је пет прозних дела. Лауреат књижевних награда.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Школовање

[уреди | уреди извор]

Детињство је провео у месту Цулине где је и стекао основно образовање. Први разред гимназије завршио је у Малом Зворнику, а остала три у Војној гимназији у Београду[1]. Након тога, дипломирао је 2004. године на Војној академији у Београду, смер Поморство, са одличним просеком и као прворангирани у класи, а на тему Хришћанство и рат.[2]

Запослење

[уреди | уреди извор]

Од 2004. до 2006. године радио је на бродовима Ратне морнарице у Тивту и Бару, напослетку и у Хидрографском институту у Лепетанима. Након тога, преселио се у Београд, где и данас живи, ради и ствара. Запослен је у Војногеографском институту од 2006. године.[3]

Упоредо са војним позивом, бави се књижевношћу, иконописањем и уметничким фотографисањем. Аутор је преко 50 иконописачких радова, више стотина уметничких фотографија и прави дрвене макете манастира. Излагао је у Србији и региону.

Чланства у удружењима

[уреди | уреди извор]

Члан је Удружења књижевника Србије[4], српско – руског књижевног друштва Словенско слово и књижевног друштва Сунчани брег.

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

У почетку објављивао есеје у часопису Војска, да би 2010. године објавио и своје прво књижевно дело, које је наишло на значајну пажњу читалачке публике.[5] Дела су му објављивана у Србији и Републици Српској.

Роман У себи заточени је добио прву награду на регионалном књижевном конкурсу 6. Дрински књижевни сусрети (2022) за најбољи необјављени роман.[9][10] Исто дело је ушло у ужи избор за награду Ђуро Дамјановић 2023. године.[11] Роман Покојник – Покајник је награђен на 8. Дринским књижевним сусретима (2024). године у Зворнику.[12]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Боравио је у Манастиру Хиландару и у Манастиру Лелићу, задужбини Св. Николаја Жичког, где је и стекао духовна искуства која су утицала на живот и књижевно стваралаштво. Има два сина, Максима Лава и Андреја.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Марко Д. Марковић- Некада се и жуч мора испити. И то без роптања!”. Књижевна радионица Кордун. Приступљено 10. 10. 2024. 
  2. ^ „Марко Д. Марковић- Некада се и жуч мора испити. И то без роптања!”. Књижевна радионица Кордун. Приступљено 10. 10. 2024. 
  3. ^ „Марко Д. Марковић- Некада се и жуч мора испити. И то без роптања!”. Књижевна радионица Кордун. Приступљено 10. 10. 2024. 
  4. ^ „Чланови”. Приступљено 10. 10. 2024. 
  5. ^ С., Д. „Духовник у официрском ешелону”. Политика. Приступљено 10. 10. 2024. 
  6. ^ „У Руском дому представљен роман "У себи заточен". Правда. Приступљено 10. 10. 2024. 
  7. ^ „У Руском дому представљен роман Марка Д. Марковића „У себи заточени. Руски дом. Приступљено 10. 10. 2024. 
  8. ^ „(FOTO) Predstavljen Markovićev roman “U sebi zatočeni. Семберија ИНФО. Приступљено 10. 10. 2024. 
  9. ^ „У себи заточени”. Књижевна радионица Кордун. Приступљено 10. 10. 2024. 
  10. ^ „В Русском центре в Баня-Луке представили книгу Марка Марковича «В себе заточённый»”. Русски мир. Приступљено 10. 10. 2024. 
  11. ^ „Nagrada "Đuro Damjanović": Sedam ostvarenja u užem izboru”. Независне новине. Приступљено 10. 10. 2024. 
  12. ^ „Резултати конкурса за 8. Дринске књижевне сусрете”. АСоглас издаваштво. Приступљено 10. 10. 2024. 
  13. ^ С., Д. „Духовник у официрском ешелону”. Политика. Приступљено 10. 10. 2024.