Маунт Логан
Маунт Логан (енгл. Mount Logan) је највиша канадска планина и други највиши врх у Северној Америци после Маунт Мекинлија. Планина је добила име по серу Вилијаму Едмунду Логану, канадском геологу и оснивачу Канадског геолошког завода. Маунт Логан се налази у Клуанском националном парку и резервату[1] у североисточном Јукону и извор је глечера Хабард и Логан. Наводно Логан има највећи обим базе од свих планина на Земљи. Although many shield volcanoes are much larger in size and mass, Mount Logan is believed to have the largest base circumference of any non-volcanic mountain on Earth,[2] including a massif with eleven peaks over 5.000 m (16.400 ft).[3][4]
Због тектонских активности, Маунт Логан се још увек издиже. Пре 1992, тачна висина Маунт Логана је била непозната, а мерења су се кретала од 5.949 метара до 6.050 метара.[5][6] Маја 1992, експедиција Канадског геолошког завода попела се на Маунт Логан и утврдила садашњу висину Маунт Логана користећи GPS.
Температуре су изразито ниске на и око Маунт Логана. Дана 26. маја измерен је рекорд од -77.5°C, што је најнижа измерена температура изван Антарктика. Ова температура се не рачуна као најнижа температура у Северној Америци, пошто је забележена на врло великој висини. За масив Маунт Логана се сматра да укључује све околне врхове на мање од 500 m, који су набројани у табели:
Због активног тектонског издизања, планина Логан се и даље диже у висину (приближно 0,35 mm годишње).[7] Пре 1992. тачна надморска висина планине Логан је била непозната, а мере су се кретале од 5.959 до 6.050 m (19.551 до 19.849 стопа). У мају 1992. GSC експедиција се попела на планину Логан и фиксирала тренутну висину од 5.959 m (19.551 ft) користећи GPS.[3][8][9]
Температуре су изузетно ниске на и близу планине Логан. На висоравни високој 5.000 m-high (16.000 ft), температура ваздуха се креће око −45 °C (−49 °F) зими и достиже скоро ледиште лети са средњом температуром за годину око −27 °C (−17 °F). Минимално топљење снега доводи до значајног леденог покривача, дебљине скоро 300 m (980 ft) на појединим местима.[4]
Врхови масива
[уреди | уреди извор]Сматра се да масив планине Логан садржи све околне врхове са мање од 500 m (1.640 ft) истакнутости, као што је наведено у наставку:
Маунт Логан је први пут освојен 23. јуна 1925.
Након смрти бившег канадског премијера Пјера Трудоа, премијер Жак Кретјен, близак пријатељ Трудоа, размишљао је о преименовању планине у Маунт Трудо, међутим, противници, међу којима су били становници Јукона, горштаци, геолози, Трудоови политички противници и многи други Канађани, приморали су Кретјена на одустајање. Уместо тога, планина у Премијерском венцу у Британској Колумбији је добила име Маунт Пјер Елиот Трудо.
Откриће и именовање
[уреди | уреди извор]Планина Логан није лако видљива из околних низија или са обале, због свог положаја у срцу планине Сент Елијас, иако се може видети са 200 km (125 mi) од обале мора.[23] Њено прво пријављено виђење било је 1890. године од стране Израела К. Расела,[24][25][26] током експедиције на оближњу планину Сент Елијас,[27] са врха брда Пинакл пролаз (60° 9.5′ N 140° 18′ W / 60.1583° С; 140.300° З). Написао је: „Облаци који су се раздвајали према североистоку открили су неколико џиновских врхова који до сада нису виђени... Један странац, који се уздизао са три беле куполе далеко изнад облака, био је посебно величанствен“.[28][29] Расел је овој планини дао данашње име.
Године 1894, утврђено је да висина планине Логан износи око 19.500 ft or 5.950 m, што је чинило највишим познатим врхом у Северној Америци у то време.[30] Године 1898, утврђено је да је Денали виши.[31]
Правила пењања
[уреди | уреди извор]У јануару 2020. године, због великих трошкова операција потраге и спасавања последњих година, агенција Паркови Канаде је објавила нова правила за пењање на планину Логан:
- Нема соло експедиција
- Нема зимских експедиција (што такође укључује цео национални парк Клуане)
- Пењачи морају имати осигурање да покрију трошкове потраге и спасавања.[32]
Било је осам спасилачких мисија у протеклих седам година у Националном парку Клуане. Свака мисија обично кошта између $60.000 и $100.000 CAD које плаћају канадски порески обвезници. Портпарол паркова Канаде изјавио је да нова правила помажу у смањењу финансијског терета за пореске обвезнике.[32]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Kluane National Park and Reserve of Canada”. Parks Canada. Приступљено 1. 8. 2010.
- ^ Brown, Michael (11. 6. 2021). „Researchers summit Mount Logan to document 30,000 years of climate history”. University of Alberta. Приступљено 5. 6. 2022.
- ^ а б „Mount Logan”. Geological Survey of Canada. Архивирано из оригинала 21. 9. 2012. г. Приступљено 12. 4. 2007.
- ^ а б „Mount Logan: Canadian Titan”. Virtual Museum of Canada. Архивирано из оригинала 13. 09. 2008. г. Приступљено 18. 9. 2008.
- ^ „Yukon, Northwest Territories and Nunavut Ultra-Prominences”. Peaklist.org. Приступљено 2015-03-25.
- ^ „Topographic map of Mount Logan”. opentopomap.org. Приступљено 2021-11-07.
- ^ Roots, Charlie F.; Currie, Lisel D. (1993). „Geodetic and geological observations from the 1992 Mount Logan expedition, Yukon Territory”. Paper 93-1A: Current Research, Part a Cordillera and Pacific Margin. Geological Survey of Canada: 22. doi:10.4095/134186 .
- ^ „How scientists solved the mystery of Mount Logan's true height”. Canadian Geographic. 4. 5. 2017 [1992]. Приступљено 15. 2. 2019.
- ^ Tukker, Paul (5. 6. 2022). „High tech: How mountaineers used early GPS on Canada’s tallest peak”. CBC News. Приступљено 5. 6. 2022.
- ^ „Mount Logan”. Bivouac.com. Приступљено 15. 7. 2007.
- ^ „Philippe Peak”. Bivouac.com. Приступљено 15. 7. 2007.
- ^ „Logan East Peak (Stuart Peak)”. Bivouac.com. Приступљено 15. 7. 2007.
- ^ „Houston's Peak”. Bivouac.com. Приступљено 15. 7. 2007.
- ^ „Prospector Peak”. Bivouac.com. Приступљено 15. 7. 2007.
- ^ „AINA Peak”. Bivouac.com. Приступљено 15. 7. 2007.
- ^ „Russell Peak”. Bivouac.com. Приступљено 15. 7. 2007.
- ^ „Tudor Peak (Logan North Peak)”. Bivouac.com. Приступљено 15. 7. 2007.
- ^ „Saxon Peak”. Bivouac.com. Приступљено 15. 7. 2007.
- ^ „Queen Peak”. Bivouac.com. Приступљено 15. 7. 2007.
- ^ „Capet Peak (Northwest Peak)”. Bivouac.com. Приступљено 15. 7. 2007.
- ^ „Catenary Peak”. Bivouac.com. Приступљено 15. 7. 2007.
- ^ „Teddy Peak”. Bivouac.com. Приступљено 15. 7. 2007.
- ^ Lambart, H.F. (1926). „The Conquest of Mount Logan”. Geographical Journal. LXVIII: 1—23.
- ^ John Hart: Storm over Mono: The Mono Lake Battle and the California Water Future. стр. 27. ISBN 0-520-20121-3.. University of California Press, Berkeley 1996, /28 (online at the University of California Press E-Books Collection)
- ^ Russell, Israel C. (1891). „An Expedition to Mount St. Elias, Alaska”. National Geographic Magazine. III: 141.
- ^ „Obituary: Israel Cook Russell”. The Michigan Alumnus. XII (114): 353. мај 1906. Архивирано из оригинала 13. 02. 2023. г. Приступљено 13. 02. 2023.
- ^ „Mount Saint Elias, First Winter Ascent”. Climbs And Expeditions. American Alpine Journal. American Alpine Club. 1997. Приступљено 2016-12-09.
- ^ Holdsworth, Gerald. „Mount Logan”. The Canadian Encyclopedia.
- ^ Russell, Israel C. (1891). „An Expedition to Mt. Saint Elias, Alaska”. National Geographic Magazine. III: 141.
- ^ „Washington Letter”. Bulletin of the American Geographical Society of New York. 26: 102—103. 1894.
- ^ Stuck, Hudson (1918). The Ascent of Denali (Mount McKinley) (на језику: енглески). Charles Scribner's Sons. стр. 159.
- ^ а б „As rescue costs soar, Parks Canada sets new rules for climbing Canada's highest peak”. CBC News. 16. 1. 2020. Приступљено 2022-01-14.
Литература
[уреди | уреди извор]- Irving, R. L. G. (1940). Ten Great Mountains. London: J. M. Dent & Sons. [The climbing history up to 1939 of Mount Logan, Snowdon, Ben Nevis, Ushba, Everest, Nanga Parbat, Kanchenjunga, the Matterhorn, Aoraki / Mount Cook and Mont Blanc.]
- Roper, Steve; Steck, Allen (1979). Fifty Classic Climbs of North America. San Francisco, CA, USA: Sierra Club Books. стр. 179–182. ISBN 0-87156-292-8.
- Scott, Chic (2000). Pushing the Limits, The Story of Canadian Mountaineering. Calgary, Alberta, Canada: Rocky Mountain Books. ISBN 0-921102-59-3. Приступљено 27. 12. 2013.
- Selters, Andy (2004). Ways to the Sky. Golden, CO, USA: American Alpine Club Press. ISBN 0-930410-83-1.
- Sherman, Paddy (1965). Cloud Walkers - Six Climbs on Major Canadian Peaks. Toronto, Canada: Macmillan of Canada. Lib Congress Cat# 65-25069.
- House, William P. (1939). „K2-1938”. Feature Article. American Alpine Journal. American Alpine Club. Приступљено 2016-12-09.
- Miller, Maynard Malcolm (1947). „Yahtsétesha”. Feature Article. American Alpine Journal. American Alpine Club: 257—268. Приступљено 2016-12-09.
- „Naming Alaska's Mountains”. Feature Article. American Alpine Journal. American Alpine Club. 1959. Приступљено 2016-12-09.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Маунт Логан на Bivouac - Канадска енциклопедија планина - Фотографије, планинарске информације
- Маунт Логан на GSC
- Маунт Логан на Peakware - photos
- Освајање Маунт Логана
- ACC Accident report for May 2005
- 2009 Trip Report
- Mount Logan Canadian Titan - Virtual Museum of Canada Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2021)