Меј-Брит Мојзер
Меј-Брит Мојзер | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 4. јануар 1963. |
| Место рођења | Фоснавог, Норвешка |
Меј - Брит Мојзер је била норвешка психолошкиња, неуронаучница и директорка департмана Центра за неурална израчунавања на Норвешком универзитету науке и технологије. Она и њен тадашњи муж, Едвард Мојзер, поделили су Нобелову награду за медицину или физиологију 2014[1][2][3], која је додељена за рад на подручју новооткривених мрежних ћелија у етхорниалном кортексу, као и за откриће неколико типова ћелија за мапирање простора у истој неуралној мрежи[4].
Лични живот
[уреди | уреди извор]Меј - Брит је рођена у Фосновогу, Норвешкој, 1963. године. Она и њен муж похађали су исту средњу школу, али су се боље упознали тек када су завршили исти факултет. Њени омиљени предмети у школи били су математика и физика. Обоје су се сложили да би требало да студирају психологију и да раде заједно, те је тако и настала њихова романтична веза. Венчали су се 1985. и имају две кћерке[5]. Развели су се 2016. године[6].
Каријера
[уреди | уреди извор]Меј- Брит Мојзер је дипломирала психологију 1990. године на Универзитету у Ослоу[7]. Докторирала је неуропсихологију на истом универзитету 1995. године, под супервизијом познатог неуронаучника Пола Андерсона. Мојзерови су се вратили у Норвешку 1996, где је Меј-Брит била именована за ванредну професорку биолошке психологије на Норвешком универзитету науке и технологије 2000. Била је унапређена у редовну професорку на катедри за неуронауку. Мојзерови су били кључни за оснивање Центра за биологију памћења и Института за системску неуронауку.
Њихов пионирски рад, заједно са њиховим ментором, тицао се можданих механизама за мапирање простора. Они су открили посебну врсту ћелија које су важне за мапирање простора близу хипокампуса, једне дубоке регије у мозгу која је важна за кодирање простора и епизодичку меморију. Такође су и истраживали корелацију између анатомске структуре хипокампуса и социјалног учења код пацова. Њихов рад је омогућио научницима да стекну нова знања о когнитивним процесима и дефицитима у мапирању простора који су повезани са људским неуролошким стањима, попут Алцхајмерове болести.
Године 2013. Привредна комора Трондхејма је доделила Мадам Бејер награду Мојзеровој, која се додељује брилијантним пословним лидеркама. Награда јој је додељена као признање за њено изврсно лидерство, научна постигнућа и њене високе етичке стандарде, као и за њен стални фокус на тимском раду и друштвеном духу[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ May-Britt Moser profile: The 2014 Nobel Prize in Physiology or Medicine, nobelprize.org; accessed 7 October 2014.
- ^ May-Britt Moser profile, Academia-Net.org; accessed 7 October 2014.
- ^ "The Nobel Prize in Physiology or Medicine 2014". . www.nobelprize.org. Приступљено 2017-02-07.
- ^ Fenton, André A. (2015). „Coordinating with the "Inner <SCP>GPS</SCP>"”. Hippocampus. 25 (6): 763—769. ISSN 1098-1063. PMID 25800714. doi:10.1002/hipo.22451.
- ^ Gorman, James (April 29, 2013). "A Sense of Where You Are". New York Times. Приступљено 10 October 2017.
- ^ "Nobelpris-paret Moser skilles". vg.no.
- ^ "Gruppe IV Generell biologi" (in Norwegian). Royal Norwegian Society of Sciences and Letters. Приступљено 6 October 2014.
- ^ ""Best female boss" – Madame Beyer award goes to May-Britt Moser" .NTNU Medesin og helse. Приступљено 10 October 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Остале | |
