Милорад Спасојевић
| Милорад Спасојевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. јул 1908. |
| Место рођења | Беране, Књажевина Црна Гора |
| Датум смрти | 20. август 1988. (80 год.) |
| Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
| Занимање | филмски и драмски глумац |
| Рад | |
| Активни период | 1928—1979. |
| Битна улога | Лелејска гора, Влак без возног реда, Срамно лето |
| Веза до IMDb-а | |
Милорад Спасојевић (Беране, 25. јул 1908 — Београд, 20. август 1988) био је југословенски и српски глумац.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну школу похађао је у Пећи, а гимназију је завршио у Нишу. У Културно-уметничком друштву „Абрашевић“ је наступао као глумац аматер, да би 1. августа 1928. године почео да се бави глумом професионално у Повлашћеном позоришту под управом Душана Животића у Врњачкој бањи. Спасојевић је био члан многих путујућих позоришта, под управом Н. Бановића, Јоксимовића и поново Д. Животића од 1930. године, све до Другог светско рата. У периоду од 1935. до 1937. године био је члан Народног позоришта у Нишу и Позоришта Удружења драмских глумаца од 1937. до 1939. године. За време Другог светско рата наступао је на мањим београдским позорницама под управама П. Штола, И. Торђанског, а радио је као чиновник Државног архива Народне библиотеке у Београду[2].
Од ослобођења Југославије био је ангажован у великом броју позоришта широм земље и то у:
- Народном позоришту у Београду (1944—1945)
- Народном позоришту у Вршцу (1945—1956)
- Народном позоришту у Ужицу (1946—1947)
- Радио драми у Београду (1947—1948)
- Народном позоришту у Приштини (1948—1949)
- Народном позоришту у Врању (1949—1950)
- Народном позоришту у Сарајеву (1950—1951)
- Српском народном позоришту у Новом Саду (1951—1952)
- Народном позоришту на Цетињу (1952—1953)
- Народном позоришту у Никшићу (1953—1954)
- Народном позорушту Бања Луке (1945—1955)
- Народном позоришту Тузла (1955—1960)
- Црногорском народном позоришту у Титограду (1960—1961)
- Народном позоришту у Зрењанину (1961—(1962) и у
- Народном позоришту у Тузли (1962—1964)
Спасојевић је био оснивач послератних позорита у Вршцу и Ужицу, а једно време и члан Југословенсог драмског позоришта[3] .
Током своје богате каријере, наступао је у разноврсним репертоарима. Доживео је велике успехе тумачивши романтичне и реалистичне ликове у домаћим представама, нарочито у Нушићевим, али и у доста кратактерних улога у руском репертоару. Горски вијенац је снимио на грамофонске плоче и тумачио га на гостовањима у читавој земљи.
Током позоришне каријере играо је велики број улога, а посебне за које је добио велика признања су : Неко (Ивкова слава), Надзорник затвора, Први стражар (Број 72), Иво Црнојевић (Максим Црнојевић), Писар (Дорћолска посла), Теча Панта (Госпођа министарка), Лурцион (Хвалисави војник).
У свету филма се први пут појавио 1959. године, када је добио улогу у југословенском филму Влак без возног реда и у филмовима Лелејска гора и Срамно лето у којима је остварио најзначајније филмске улоге у каријери.
Милорадова жена је била Јелена Спасојевић позоришна кројачица, кћерка позната српска глумица Неда Спасојевић (1941—1981), а унука Исидора Минић му се такође бави глумом. Милорад је преминуо је 20. августа 1988. године у Београду.
Филмографија
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога |
|---|---|---|
| 1950-е | ||
| 1959. | Влак без возног реда | Мартин, неожењени колониста |
| 1960-е | ||
| 1966. | Топле године | |
| 1967. | Дим | |
| 1967. | Кад будем мртав и бео | новинар |
| 1968. | Лелејска гора | Иван Видрић |
| 1969. | Срамно лето | |
| 1969. | Дарови моје рођаке Марије (ТВ филм) | Илија |
| 1970-е | ||
| 1975. | Ђавоље мердевине (ТВ серија) | |
| 1975. | Сведоци оптужбе (ТВ филм) | |
| 1977. | Хајка (ТВ филм) | |
| 1979. | Осма офанзива (ТВ серија) | |
