Неда Спасојевић
| Неда Спасојевић | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 На поштанској марки из 2009. године | |||||
| Лични подаци | |||||
| Датум рођења | 16. април 1941. | ||||
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија | ||||
| Датум смрти | 16. јул 1981. (40 год.) | ||||
| Место смрти | Београд, СФР Југославија | ||||
| Држављанство | југословенско | ||||
| Образовање | Академији за позоришну уметност у Београду | ||||
| Породица | |||||
| Супружници | Бане Минић | ||||
| Деца | Исидора Минић | ||||
| Родитељи | Милорад и Јелена Спасојевић | ||||
| Рад | |||||
| Активни период | 1961—1981. | ||||
| Битне улоге | Кад будем мртав и бео (као Лилица), Трагови црне девојке (као Славица), Валтер брани Сарајево (као Мирна) | ||||
| Веза до IMDb-а | |||||
| |||||
Неда Спасојевић (Београд, 16. април 1941 — Београд, 16. јул 1981) била је српска глумица.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена у Београду 16. априла 1941. године. Њен отац је био позоришни и филмски глумац, Милорад Спасојевић, а мајка Јелена позоришна кројачица. Често је са оцем путовала по разним позориштима. Умрла је од рака, 16. јула 1981. године, у Београду. Била је удата за сликара Банета Минића, са којим има ћерку глумицу Исидору Минић.[1]
Каријера
[уреди | уреди извор]Године 1960. полаже пријемни испит на Академији за позоришну уметност у Београду, али је не примају. Тада ју је отац питао: „Хоћеш да будеш глумица? Дођи у Титоград, и буди глумица!“. Одлази у Титоград и први пут на сцену ступа 23. марта 1961. године као Дијана сирота Диклица. Једну сезону игра у зрењанинском Народном позоришту. Поново полаже пријемни у Београду 1962. године, и примају је. Дипломирала је 1966. у класи професора Мате Милошевића, са улогом Клеопатре. Одустаје од идеје да оде у Мостар, пошто је стипендија Атељеа 212 везује за Београд.[2]
Први пут на филму у „Издајник“ код Кокана Ракоњца, касније ће играти у још петнаестак његових филмова. Од половине шездесетих година једна је од најмаркантнијих лица југословенског глумишта; снима и по неколико драма годишње.
Награде
[уреди | уреди извор]Награда у Пули за дебитантску улогу у филму „Време љубави“. Изјављује: „Иако ми се рад на филму допада, у позоришту се осећам сигурније“. Одговор на Новинарски упитник: „Амбиција: Немам је, али сам врло амбициозна; ваш драмски аутор: Чехов; песма коју највише певате: после кише долази сунце“. За улогу у телевизијској драми „Господин Фока“ добија златну Нимфу на фестивалу у Монте Карлу, 1969. године. Те исте године за улогу Електре добија награду публике и награду трибине младих. За улогу Електре, пише критичар: „Њена Електра била је дивље створење, заслепљено мржњом и избезумљеном жељом за осветом, створење које је дошло из оног времена из кога су велики трагичари цивилизоване и углађене Атине узимали грађу за своје драме“[3]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Неда Спасојевић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Неда Спасојевић – глумица са тајном („Политика”, 30. септембар 2016)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
