Пређи на садржај

Неда Спасојевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Неда Спасојевић
На поштанској марки из 2009. године
Лични подаци
Датум рођења(1941-04-16)16. април 1941.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти16. јул 1981.(1981-07-16) (40 год.)
Место смртиБеоград, СФР Југославија
Држављанствојугословенско
ОбразовањеАкадемији за позоришну уметност у Београду
Породица
СупружнициБане Минић
ДецаИсидора Минић
РодитељиМилорад и Јелена Спасојевић
Рад
Активни период19611981.
Битне улогеКад будем мртав и бео (као Лилица), Трагови црне девојке (као Славица), Валтер брани Сарајево (као Мирна)
Веза до IMDb-а

Неда Спасојевић (Београд, 16. април 1941Београд, 16. јул 1981) била је српска глумица.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена у Београду 16. априла 1941. године. Њен отац је био позоришни и филмски глумац, Милорад Спасојевић, а мајка Јелена позоришна кројачица. Често је са оцем путовала по разним позориштима. Умрла је од рака, 16. јула 1981. године, у Београду. Била је удата за сликара Банета Минића, са којим има ћерку глумицу Исидору Минић.[1]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Године 1960. полаже пријемни испит на Академији за позоришну уметност у Београду, али је не примају. Тада ју је отац питао: „Хоћеш да будеш глумица? Дођи у Титоград, и буди глумица!“. Одлази у Титоград и први пут на сцену ступа 23. марта 1961. године као Дијана сирота Диклица. Једну сезону игра у зрењанинском Народном позоришту. Поново полаже пријемни у Београду 1962. године, и примају је. Дипломирала је 1966. у класи професора Мате Милошевића, са улогом Клеопатре. Одустаје од идеје да оде у Мостар, пошто је стипендија Атељеа 212 везује за Београд.[2]

Први пут на филму у „Издајник“ код Кокана Ракоњца, касније ће играти у још петнаестак његових филмова. Од половине шездесетих година једна је од најмаркантнијих лица југословенског глумишта; снима и по неколико драма годишње.

Награда у Пули за дебитантску улогу у филму „Време љубави“. Изјављује: „Иако ми се рад на филму допада, у позоришту се осећам сигурније“. Одговор на Новинарски упитник: „Амбиција: Немам је, али сам врло амбициозна; ваш драмски аутор: Чехов; песма коју највише певате: после кише долази сунце“. За улогу у телевизијској драми „Господин Фока“ добија златну Нимфу на фестивалу у Монте Карлу, 1969. године. Те исте године за улогу Електре добија награду публике и награду трибине младих. За улогу Електре, пише критичар: „Њена Електра била је дивље створење, заслепљено мржњом и избезумљеном жељом за осветом, створење које је дошло из оног времена из кога су велики трагичари цивилизоване и углађене Атине узимали грађу за своје драме“[3]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1960-е
1964. Издајник
1965. Проверено, нема мина девојка у колони
1965. Реци да сам лажов
1966. Време љубави
1966. Рапсодија у црном
1967. Волите се људи Мила
1967. Седам Хамлета Офелија
1967. Очи пуне звезда
1967. Јутро Марклена
1967. Височка хроника Маргарета
1967. Сквер
1967. Кад будем мртав и бео Лилица
1967. Материјално обезбеђење у правом смислу те речи Маца
1967. Љубавни је цео свет Славка
1967. Кафаница на углу Тереса, касирка
1967. Еуридика
1968. Самци (ТВ серија) самица
1968. Има љубави, нема љубави
1968. Бекство Серафима
1969. Срамно лето
1969. Недозвани
1969. Самци 2
1969. Дошљаци
1969. Догађај Шумарева жена
1969. Јахачи пут мора Катлин
1969. Снаха Мини
1969. Обично вече
1969. Хајде да растемо
1969. Господин фока Самица
1969. Дарови моје рођаке Марије Марија
1970-е
1970. Удовиштво госпође Холројд матичарка
1970. Ли Харви Освалд
1971. Жеђ Будина сестра
1971. Македонски део пакла Неда
1971. Песникова писма
1972. Село без сељака
1972. Трагови црне девојке Славица
1972. Савонарола и његови пријатељи
1972. Валтер брани Сарајево Мирна
1972. Злочин и казна
1972. Заслуге
1972. Петак вече
1972. Неспоразум Марија
1973. Суђење Бертолду Брехту
1973. Милојева смрт Марија
1974. Валтер брани Сарајево (серија) Мирна/Мирка
1974. Реквијем за тешкаша Кери
1974. Страх Мулато
1975. Кичма
1975. Одборници Џемила
1975. У времену раста
1975. Љубичице Драгиња
1975. Фарма Џени
1976. У бањи једног дана Марија
1978. Мирис земље Магда
1978. Двобој за јужну пругу монахиња
1974. Маска генералица
1979. Јована Лукина
1979. Осма офанзива Ружа Старчевић
1980-е
1980. Изгубљени завичај Мада
1981. Бановић Страхиња лудакиња
1981. Вреле капи Миличина мајка
1981. Смрт пуковника Кузмановића Марија, Јеленина ћерка

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]