Милутин Каришик
| Милутин Каришик | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. октобар 1923. |
| Место рођења | Сурчин, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 17. мај 1993. (69 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, СР Југославија |
| Занимање | глумац и редитељ |
Милутин Каришик (Сурчин, 5. октобар 1923 — Нови Сад, 17. мај 1993) био је југословенски и српски глумац, позоришни редитељ и позоришни радник.
Биографија и каријера
[уреди | уреди извор]Основну школу завршио је у Сурчину 1939. године, а гимназију је учио у Вршцу, Суботици, Књажевцу, Нишу и опет у Вршцу, у којем је и матурирао 1947. године.[1][2] Дипломирао је на Групи за општу књижевност са теоријом књижевности Филолошког факултета у Београду 1964. године.[2][3]
Као глумац и редитељ радио је у Народном позоришту „Стерија” у Вршцу (1945−1950. и 1952−1959), ХНК у Осијеку (у сезони 1951/52) и Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину (1959−1964). Од 1964. до 1976. године је био самостални саветник у Покрајинском секретаријату за образовање, науку и културу Извршног већа Војводине, од 1976. до 1983. био је секретар Културно-просветне заједнице Војводине, а од 1. јула 1983. директор Позоришног музеја Војводине.[4] Од 1969. је обављао дужност секретара Заједнице професионалних позоришта Војводине, залажући се за изналажење што примеренијих решења у раду професионалних позоришта у Покрајини, па самим тим и у Српском народном позоришту.[2][5][6]
Један је од иницијатора континуираног праћења театарског стваралаштва многих наших средина (Вршац, Зрењанин, Сомбор, Суботица).[7] Приредио је изложбе „Стеријина Покондирена тиква на југословенским сценама“ (1974), „Војвођанска позоришта 1945−1975“ (1975) и „Стерија на војвођанским сценама 1945−1976“ (1976).[2] Од 1968. био је у редакцији „Алманаха позоришта Војводине“.[2] Написао је комедије Парничари (Вршац 1959; Зеница 1962) и Друштвене игре, под псеудонимом – Мића Милутиновић (Вршац 1965).[8] Са немачког је превео Војцека Георга Бихнера (Сомбор 1973) и Коло А. Шницлера (Суботица 1932).[2][9]
Објавио је преко педесет текстова из живота и рада професионалних и аматерских позоришта у САП Војводини и низ чланака о савременом немачком позоришту у „Нашој сцени“, „Дневнику“, „Сцени“, „Алманаху позоришта Војводине“, новосадском „Позоришту“, „Зрењанину“, „НИН-у“, „Театрону“ и „Културном животу“.[2] Остварио је на десетине режија у аматерским позориштима у Вршцу, Зрењанину, Кикинди, Новом Кнежевцу, Ковину, Новом Бечеју, Жабљу, Црвенки, Бачкој Паланци и руководио је многим семинарима за позоришне аматере.[2]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Парничари, комедија у два дела, ркп. у Библиотеци НП „Стерија“, Вршац
- Друштвене игре, комедија у два дела, ркп. у Библиотеци НП „Стерија“ Вршац
- Сусрет – могућности зближавања; Репертоар и признања; Мали лексикон у: 20 сусрета позоришта Војводине, Нови Сад 1970. године, с. 3, 43, 45-81, 83-101
- Професионална позоришта у САП Војводини (1945−1975), Нови Сад 1975.
- Стерија на војвођанским сценама, Зрењанин 1976.
- Народно позориште „Стерија“ у Вршцу (1945−1975), Нови Сад–Вршац 1980.
- Настанак манифестације и њен развој, у: 30 сусрета позоришта Војводине, Нови Сад 1980. године, с. 31-73.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ј. Путник, Тајна Николетине Бурсаћа, Вечерње новости, 25. IV 1958
- ^ а б в г д ђ е ж Каришик Милутин Српско народно позориште 26. 10. 2023
- ^ М. Матицки, Ћопићев „Николетина Бурсаћ“ на сцени у Вршцу, Дневник, 14. III 1958
- ^ Н. Медведев, Наличје једне илузије, Зрењанин, 24. XII 1960
- ^ О. Новаковић, „Мећава“ Пере Будака на сцени Вршачког позоришта, НС, 1953, бр. 59-60, с. 6
- ^ Т. Манојловић, Ангажованост начелом хуманости, Дневник, 6. XI 1962
- ^ Д. Копчалић, Романтика и стварност, Дневник, 13. XII 1965
- ^ М. Пражић, Атрактивни водвиљ, Дневник, 2. X 1968
- ^ М. Кујунџић, Патријархални хипици, Дневник, 19. X 1971.
