Пређи на садржај

Миодраг Ђурић

С Википедије, слободне енциклопедије
Миодраг Ђурић
Миодраг Дадо Ђурић
Лични подаци
Пуно имеМиодраг Ђурић
Датум рођења(1933-10-04)4. октобар 1933.
Место рођењаЦетиње, Краљевина Југославија
Датум смрти27. новембар 2010.(2010-11-27) (77 год.)
Место смртиПариз, Француска

Миодраг Дадо Ђурић (Цетиње, 4. октобар 1933 — Париз, 27. новембар 2010) био је југословенски и црногорски сликар савремене уметности 20. века један од најистакнутијих представника данашње фигуративне уметности. Такође је био илустратор књига и вајар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ђурић је, одрастајући без мајке, уз ујака уметника, завршио Уметничку школу у Херцег Новом и уписао Академију ликовних уметности у Београду, у класи професора Марка Челебоновића.[1]

Поредили су га са Далијем и Шагалом, Миодраг Б. Протић називао га је „најизразитијим представником фигурације“, а први пут је излагао у Ријеци.[1]


И прву самосталну изложбу имао је 1958. године у Галерији „Данијел Кордије“. Боравио је Дадо једно време и у Централној Африци и Њујорку, где упознаје кубанску уметницу Кармен Лидију Ђурић, са којом ће одгајити чак петоро деце. Враћају се у Француску, у рурални део Нормандије, где ће обоје живети до смрти, Дадо 2010, а Кармен седам година касније.[1]

Поред цртежа и уљаних слика ради графике, а од 1978. до 1980. године, поред цртежа и графике, ради колаже и асамблаже. Његова дела се налазе у многим музејима, галеријама и приватним колекцијама и из њих се може судити о његовом мајсторском ликовном умећу у коме дочарава апокалиптичне спојеве.

После Марка Шагала и Салвадора Далија, Дадо Ђурић је један од уметника који су највише утицали на појам надреализма у сликарству.

Пре више од једне деценије угледни историчар уметности Алан Боске о његовом делу објавио монографију „Дадо, универзум без одмора“, а недавно му је посвећен и један документарни филм.

Прву изложбу, у престоници земље у којој је рођен, Дадо је имао у еминентној београдској галерији "Верица ДС art galerie". Том приликом је овај маг фигуративне фантастике излагао са својим сународницима у оквиру чувене изложбе "Љуба, Дада, Влада" која је отворена у јануару 1995. године, а која данас представља почетну тачку у процесу упознавања српске публике са ликом и делом овог великана.

Дадо Ђурић је своје слике продавао по ценама које се крећу од 1.000 до 40.000-50.000 евра што спада у слике које се добро продају.

О сликарству

[уреди | уреди извор]

И сам Дадо је једном упитао да ли сликарство некуд води, понудивши овакав одговор:[1]

Дадо Ђурић стварао је до последњег трена. Иако је за време плодне каријере толико тога створио „никада није био задовољан“:

Себе је називао „антиколористом“, а због „хладних, ледених боја његове слике нису биле тешке“. Бранка Богавац је објавила Разговор са Дадом, у ком је он говорио:

Много је волео руског писца Николаја Гогоља, и себе је називао "његовим копилетом".[1]

Смрт и наслеђе

[уреди | уреди извор]

Сликар Миодраг Дадо Ђурић преминуо је 27. новембра у Паризу, након тешке болести у 77. години живота. По сопственој жељи, Дадо је био сахрањен на Цетињу. РТВ Црне Горе уз вест о његовој смрти говори да је умро један од најзначајнијих црногорских уметника свих времена.[2]

Бранка Богавац је објавила књигу „Разговори са Дадом“ 2001. и проширено издање 2013. године.[3]

Дела Даде Ђурића данас се налазе у многим музејима, од „Помпидуа“ до њујоршке „МОМЕ“, галеријама и приватним колекцијама широм света. На Цетињу је 2012. године у његову част отворена црногорска галерија уметности „Миодраг Дадо Ђурић“, а деценију раније у том граду, у оквиру Народног музеја Црне Горе, и „Атеље Дадо“. Након смрти организоване су ретроспективе уметникових дела у Кини, Немачкој, Паризу…[1]

Главне егзибиције

[уреди | уреди извор]
  • 1958: Galerie Daniel Cordier, Париз
  • 1960: Galerie Daniel Cordier, Франкфурт
  • 1962: Galerie Daniel Cordier, Њујорк
  • 1967: Galerie André François Petit, Париз
  • 1970: Retrospective exhibition, Centre National d'Art Contemporain, Париз
  • 1971: Galerie Jeanne Bucher, Париз
  • 1974: Aberbach Fine Arts Gallery, Њујорк
  • 1980: Galerie Isy Brachot, Париз
  • 1982: Atelier Lacourière-Frélaut, FIAC, Grand Palais, Париз
  • 1984: Galerie Beaubourg, Париз
  • 1987: Galleria Forni, Bologna, Италија
  • 1990: Galerie Beaubourg, "Dado-Handel" exhibition, Париз
  • 1995: Verica D&S art gallerie, Београд
  • 2009: Palazzo Zorzi, Venice Art Biennale, Италија
  • 2010: Shanghai World Exposition, Montenegro Pavilion, Кина
  • 2011: Galerie Jeanne Bucher, Париз
  • 2012: Kunsthalle, "Dado, Danse macabre", Диселдорф
  • 2015: Retrospective exhibition "Dado, Horama", Abbey of Auberive, Француска

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ „Sreća, to je detalj, to nije smisao”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-06-04. Приступљено 2021-07-27. 
  2. ^ „Umro slikar Dado Đurić”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2021-07-27. 
  3. ^ Дадо је био жива муња („Политика“, 31. октобар 2013)

Извори

[уреди | уреди извор]
Викиновости имају новост(и) за чланак Миодраг Ђурић.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Икона за клице

Овај чланак везан за уметност је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миодраг_Ђурић&oldid=28703884”