Митрополит дабробосански Хризостом
| Хризостом (Јевић) | |
|---|---|
 Митрополит Хризостом, 2017. године | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Митрополија дабробосанска |
| Чин | митрополит |
| Титула | архиепископ сарајевски, митрополит дабробосански и егзарх све Далмације |
| Дужност | местобљуститељ патријаршијског трона СПЦ |
| Године дужности | 20. новембар 2020 — 18. фебруар 2021. |
| Седиште | Сарајево (Босна и Херцеговина) |
| Године службе | од 3. септембра 2017. |
| Претходник | Григорије Дурић, администратор |
| Претходна епархија | Епархија зворничко-тузланска |
| Године службе | 3. јун 2013 — 17. септембар 2017. |
| Претходник | Василије (Качавенда) |
| Наследник | Фотије (Сладојевић) |
| Претходна епархија | Епархија бихаћко-петровачка |
| Године службе | 4. август 1991 — 1. јун 2013. |
| Лични подаци | |
| Световно име | Рајко Јевић |
| Датум рођења | 4. март 1952. |
| Место рођења | Вођеница, ФНР Југославија |
Хризостом (световно Рајко Јевић; Вођеница код Босанског Петровца, 4. март 1952) митрополит је дабробосански. Бивши је епископ зворничко-тузлански (2013—2017) и епископ бихаћко-петровачки (1991—2013).
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 4. марта 1952. године у селу Вођеници, код Босанског Петровца. Крштено име му је било Рајко. Богословију је завршио у манастиру Крки, где се и замонашио 20. септембра 1971. године, узевши име Хризостом. Недељу дана касније рукоположен је у чин јерођакона, а две године касније у чин јеромонаха. Радио је као секретар епископа далматинског Стефана (Боце) и црквеног суда.
Студирао је богословију на Аристотеловом универзитету у Солуну од 1976. до 1980. године, када је и дипломирао на Богословском факултету у Београду. У периоду 1981—1991. године ради као професор и васпитач у богословији Света Три Јерарха у манастиру Крки.
Свети архијерејски сабор изабрао га је за првог епископа новоосноване (1990) Епархије бихаћко-петровачке 23. маја 1991. године, а устоличен је одлуком Светог Архијерејског Синода 4. августа 1991. године у Храму Светог Саве у Дрвару.
Дана 13. септембра 1995. године протеран је од стране муслиманских власти Алије Изетбеговића из своје резиденције у месту Кључу, а 10. октобра исте године протеран је са територије своје епархије.
На своју епархију се враћа 5. фебруара 1996. године, након почетка примене Дејтонског мировног споразума. Привремено је боравио у манастиру Клисини код Приједора, све до јесен 2002. године, када се враћа у седиште епархије у Босански Петровац.[1]
У трон епископа зворничко-тузланског устоличен је 13. јула 2013. године.[2]
Сабор Српске православне цркве је донео одлуку 24. маја 2017. да зворничко-тузлански епископ Хризостом буде митрополит дабробосански.[3][4] Устоличен је у Сарајеву 3. септембра 2017.[5]
После смрти патријарха Иринеја обављао је дужност местобљуститеља патријаршијског трона СПЦ, до избора патријарха Порфирија.[6]
Из Међурелигијског већа Босне и Херцеговине повукао се почетком 2023. године.[7]
Епископ Хризостом говори грчки језик, а служи се руским и француским.
Признања
[уреди | уреди извор]- Орден Републике Српске (2012)[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Епархија бихаћко-петровачка: Епископ
- ^ „Бијељина: Устоличен владика зворничко-тузлански Хризостом („Блиц“, 13. јул 2013)”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2013. г. Приступљено 14. 07. 2013.
- ^ Изабран нови Синод и именоване нове владике СПЦ, РТС, 24/5/2017
- ^ „Животопис Митрополита дабробосанског Хризостома (СПЦ, 27. мај 2017)”. Архивирано из оригинала 27. 05. 2017. г. Приступљено 28. 05. 2017.
- ^ „Устоличење Митрополита дабробосанског г. Хризостома (СПЦ, 5. септембар 2017)”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г. Приступљено 05. 09. 2017.
- ^ „Православни верници славе Божић”. Politika Online. Приступљено 2024-05-05.
- ^ „Српски митрополит прекинуо чланство у Међурелигијском већу БиХ - због ћутања o нападима на Србе”. Политика. 3. 2. 2023. Приступљено 3. 2. 2023.
- ^ „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012.
Литература
[уреди | уреди извор]- Латиновић, Горан (2012). „Територијална организација Српске православне цркве у Босанској Крајини (1900-2010)” (PDF). Зборник за историју Босне и Херцеговине. 7: 321—333.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
