Михаило Ћуповић
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Михаило Ћуповић | |
|---|---|
| Датум рођења | 13. септембар 1934. |
| Место рођења | Мокра Гора, Југославија |
| Датум смрти | 13. септембар 2004. (70 год.) |
| Место смрти | Чајетина, Србија и Црна Гора |
Михаило Ћуповић (надимак Чика Ћупо; Мокра Гора, 13. септембар 1934 — Чајетина, 13. септембар 2004) био је познати златиборски пјесник.
Живио је и радио у Чајетини, гдје је и умро 12. септембра 2004. године. Позната дјела су му збирке пјесама „И ја дижем два прста“, „Са извора Златибора“, „Увек заједно“, „Планина“, „Венац од ливадског цвећа“, „Хајде, деда, коњ ми буди“, „Најлепша је љубав поред реке“, драма „Немојте крвавити реку“, ратна драма „Ћутећи су говориле“ и монодрама „Земља“.[1] Пјесме су му превођене и компоноване. Добитник је многих признања, међу којима је награда „Пјесници Републици“, расписана поводом тридесетогодишњице АВНОЈ-а у Јајцу.
За живота био је омиљен на свом родном Златибору и често је проглашаван највећим завичајним пјесником. Био је скроман и увијек добро расположен и насмијан. Волио је све људе, а највише дјецу, којима је посветио већи дио својих пјесама. Писао је и пјесме посвећене љубави, сељаку и људима, партизанској борби и своме завичају.
У оквиру Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић” из Чајетине основана је Фондација „Михаило Ћуповић”, ради трајног очувања и неговања успомене на његов рад. Фондација је основана Одлуком Управног одбора библиотеке, бр. 02 од 18. марта 2005. године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ћуповић, Михаило (2001). Над завичајем : изабране и нове песме. Београд : МГ-маркетинг. стр. 137. ISBN 978-86-7462-003-8.