Мишићи средњег ува
Анатомска терминологија |
Мишићи средњег ува су најмањи попречно-пругасти мишићи у организму и парни мишићи главе. Њихова основна улога је да регулишу рад слушних кошчица, смање притисак у унутрашњем уву и контролишу амплитуду звучних таласа, који се преко кошчица и бубне опне преносе из спољашњег слушног канала у унутрашње уво.
Ембриологија
[уреди | уреди извор]У петој недељи развића ува, продубљивањем првог фарингеалног шпага настаје туботимпанични шпаг (лат. recessus tubotympanicus). Од туботимпаничног шпага развијају се шупљине средњег ува – тимпанична шупљина и слушна туба (аудитивна, Еустахијева туба). Њихове епителне структуре воде порекло од ендодерма првог фарингеалног шпага.
У седмој недељи ембрионалног развоја следи развиће слушних кошчица. Кондензацијом мезенхима првог и другог фарингеалног лука образују се хрскавични претходници слушних кошчица, а енхондралним окоштавањем од њих настају чекић, наковањ и узенгија или стремен.
Од истог мезенхима формирају се и мишићи средњег ува (лат. musculus tensor timpani) и (лат. musculus stapedius).
Анатомија
[уреди | уреди извор]Мишић узенгије
[уреди | уреди извор]Мишић узенгије (лат. musculus stapedius) је парни мишић главе и најмањи попречно-пругасти мишић у организму човека. Основна функција му је повлачење главе узенгије уназад и упоље, чиме се смањује притисак у унутрашњем уво. Осим тога, он стабилизује поменуту слушну кошчицу и ограничава њене покрете, чиме се контролише амплитуда звучних таласа, који се преко кошчица и бубне опне преносе из спољашњег слушног канала у унутрашње уво.
- Положај и односи
Мишић узенгије се налази у средњем уву, у шупљини пирамидалног исупчења мастоидног зида бубне дупље. Од њега полази танка тетива, која се пружа унапред и припаја на слушној кошчици узенгији.[1][2][3]
- Инервација
У инервацији мишића узенгије учествује истоимени живац, који представља бочну грану живца лица.
Мишић затезач бубне опне
[уреди | уреди извор]Мишић затезач бубне опне (лат. musculus tensor tympani) је мали парни мишић главе, који се налази у средњем уву. Основна улога му је повлачење чекића ка унутра и затезање бубне опне. Слично мишићу узенгије, он својим дејством регулише пренос звука до унутрашњег ува и штити га од прејаких надражаја.
- Положај и односи
Припаја се на истоименом коштаном полуканалу и хрскавици тзв. Еустахијеве трубе, а одатле се простире уназад, и у виду танке тетиве причвршћује се на врату слушне кошчице, чекић.[1][2][3]
- Инервација
Инервисан је од стране завршних гранчица доњовиличног живца.
Патофизиологија
[уреди | уреди извор]Парализа мишића омогућава шире покрете узенгије, што изазива повећану осетљивост слушних кошчица на звучне осцилације. Због тога се звук нормалне јачине доживљава као веома гласан.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.
- ^ а б Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
- ^ а б Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
Литература
[уреди | уреди извор]- Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
- Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.