Миљана Радмила Ускату
| Миљана Радмила Ускату | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Миљана Радмила Радан Ускату |
| Датум рођења | 20. септембар 1983. |
| Место рођења | Решица, Румунија |
| Образовање | филолог |
| Средња школа | Српска теоретска гимназија Доситеј Обрадовић Темишвар |
| Универзитет | Западни универзитет Темишвар Банатски универзитет за пољопривредне науке и ветеринарску медицину |
| Занимање | универзитетски доцент |
| Научни рад | |
| Поље | етнологија |
| Институција | Западни универзитет Темишвар |
Миљана Радмила Ускату (рум. Miliana Radmila Uscatu; Решица, 20. септембар 1983) је румунски филилог и етнолог српског порекла.
Биографија
[уреди | уреди извор]Миљана Радмила је рођена 20. септембра 1983. године у Решици. Одрасла је у Карашеву, у српској карашевској породици Радан. Њен отац Михај (Миља) је универзитетски професор, а мајка Јоана наставница. У Темишвару је завршила Српску теоретску гимназију „Доситеј Обрадовић”, а 2002. године уписује Филолошки, историјски и теолошки факулте на Западном универзитету и Пољопривредни факултет на Банатском универзитету за пољопривредне науке и ветеринарску медицину у Темишвару. На Филолошком је дипломирала 2006. године, а на Пољопривредном факултету 2007. године. Као студент, 2005. године је почела да ради као новинар на српској емисији Радио Темишвара,[1] где је била запослена три године, а као сарадник је радила две године. Од 2007. до 2009. је била на мастер студијама, а од 2009. уписује докторске студије на Филолошком факултету Западног универзитета у Темишвару. На Филолошком факултету је од 2009. почела да ради на катедри за србистику као демонстратор (препаратор). Докторирала је 2012. године на теми обичаја из животног циклуса у карашевским селима (крштења, свадбе и сахране).[2] Од 2013. до 2015. ради као асистент, а од 2015. године као доцент на Филолошком факултету, где предаје српски језик и књижевност на семинарима, практичним курсевима и на култоролошком одсеку.[3]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Botezul, nunta şi funeraliile la caraşoveni. Timişoara. 2014.
- Pe sub drumul-al mare: locuri şi poveşti din Banat = Поред великог пута.: места и приче из Баната. Timişoara. 2015.[4]
- Banat na 10 načina. Temišvar. 2018.
- Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана. Темишвар. 2019.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Бугарски & Милин 2016, стр. 211.
- ^ Наша реч 2013, стр. 7.
- ^ Наша реч 2013, стр. 6.
- ^ Бугарски & Милин 2016, стр. 212.
Литература
[уреди | уреди извор]- „И Румуни могу да уче српски језик”. Наша реч: 6—7. 20. децембар 2013.
- Бугарски, Стеван; Милин, Живко (2016). Лексикон Срба књижевника са данашње територије Румуније 1705—2015. Темишвар.
