Младен Мирић
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: неенциклопедијски стил. |
 | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
 | Овом чланку је знатно допринела особа која вероватно има блиске везе са самом темом. |
| Младен Мирић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1942. |
| Место рођења | Крбавица, Краљевина Југославија(под окупацијом) |
Младен Д. Мирић, (Крбавица, Бановина Хрватска, 1942) агроном је, привредник, научник, културни и друштвени посленик, који је радио у производњи и истраживању семена и семенарства, затим био високи службеник у државној управи и научни сарадник Института за кукуруз Земун Поље у Београду. Истовремено је био веома приљежан културни и друштвени делатник, систематски се бавећи најпре и највише агрикултуром, а затим све више српском баштином, тј. културом сећања на свој народ и животно занимање.[1]
Садржај
[уреди | уреди извор]Кратка биографија
Младен Мирић је рођен 1942. г. у Лици (село Крбавица, Хрватска), као 15-то дете српских родитеља: мајке Марије и оца Данета, земљорадника. Породица је после 2. светског рата пресељена у бачко село Колут, где је Младен похађао основну школу, да би средњу завршио у Сомбору 1961. г. Већ од малих ногу обављао је лакше и једноставније пољопривредне радње попут плевљења, заламања заперака, заливања поврћа из лончета, храњења ситне стоке и др. У основној школи се заинтересовао за поезију, прозу и глуму, а почев од средње школе објавио је више песмица, вести и понеку причу у локалним листовима Покрет и Сомборске новине.
Пољопривредни факултет (као његов стипендиста) завршио је у Новом Саду, где је више пута награђиван за примерно учење и друштвени рад. У томе својству упућен је на двомесечни студијски боравак у Чехословачку.
Током 1969-1970. г. положио је све испите да би специјалистички рад одбранио нешто касније. После тога је дуго истраживао тему за докторску дисертацију: Настанак, развој и ефекти семенарства у Југославији.Дипл. инж. М. Мирић почео је да ради на повременим пословима контроле квалитета и количине жита за извоз у име фирме Југоинспект. Стално запослење је добио 1967. г. у ПК Елан из Србобрана, где је радио 10 година у ратарској производњи као одговорни стручњак за производњу и дораду семена.
Године 1975. Скупштина општине Србобран га је изабрала на волонтерску функцију потпредседника Извршног већа задуженог за план и развој. Одатле 1977. прелази у савезно Министарство пољопривреде на управне послове: креирања прописа и међународне сарадње, анализа проблематике и планирања развитка првенствено биљне производње и њене прераде. За научног сарадника изабран је после преласка у Институт за кукуруз Земун Поље (1993. г.), где остаје до пензионисања 2000. год.
Посебне групе активности
Привредна активност: М. Мирић је био градитељ једног од највећих центара за дораду семена на свету (капацитета око 20.000 тона годишње), где је самостално започео истраживање ефеката дораде и сушења семена. Процењује се да је Мирићево 15-годишње бављење семенарством жита и шећерне репе давало близу 10% укупне државне продукције и извоза семена. Био је претеча ране жетве уз досушивање семена, што је изазвало неверицу код других дорађивача семена због чега је Пољопривредни факултет из Н. Сада организовао саветовање у овом дорадном центру, на коме је Мирић поднео реферат о више позитивних ефеката сушења.
Радио је на писању разних привредних прописа, али највише из области сортимента и семена, да би самостално приредио сложен и обиман Правилник о квалитету семена 1987. г. М. Мирић се међу првима залагао за заштиту животне средине у пољопривреди и за органску производњу хране и у вези са тим анализирао стање, предлагао мере и писао чланке. Први је описао и објавио принципе њивске органске производње и еколошке дораде семена.
Један је од аутора првог Националног извештаја о животној средини и развоју (Nacional Report of Environment and Development), писан за самит UNCED 1992. у Бразилу. Био је покретач ИСО стандардизације не само семенских лабораторија већ и агропредузећа у Србији, да би постао државни оцењивач ИСО стандарда и рецензент наставе на факултетима.
Научно-истраживачки рад:
Младен Мирић је почео своја научна истраживања 1969. г. у ПК Елан (Србобран) да би прве научне радове објавио 1972. г.
Преласком у савезно министарство истражује питања којима се овај орган управе бавио, када разрађује тезе и прати израду научног пројекта: Могућности производње важнијих пољопривредних биљака, који је дао више студија за развојне пројекције. Послове секретара државне Комисије за биљне генетичке ресурсе вршио је од 1988-1992. г., када је започет и завршен један од најважнијих научних пројеката о генетичким ресурсима у СФРЈ, као и пројектовање и градња дела Банке биљних гена у Земун Пољу.
Ради поспешивања истраживачког рада иницирао је оснивање Друштва селекционера и семенара Србије и његов часопис, где врши послове секретара. У Институту за кукуруз руководи истраживањима на подпројекту: "Развој нових технолошких поступака у производњи и доради висококвалитетног семена кукуруза".
М. Мирић је објавио преко сто научних и исто толико стручних чланака (тј. око 140 рецензованих радова) у 22 домаћа и 14 страних часописа као и у 15-так домаћих и иностраних зборника. Зачео је и организацију маркетинг наступа свих агро-института из централне Србије, у ком циљу је основао часопис Агроиновације, чији је био уредник и врло приљежан сарадник. Педагошки допринос: Може се рећи да је највећи број научних и стручних чланака М. Мирића био корисна основа за образовање крајњих произвођача, и да је пет књига (уџбеника и приручника) оставило свакако позитиван образовни ефекат на студенте ратарства и повртарства.
Осим тога, М. Мирић је одржао више стотина предавања о семену и сортименту аграрцима свих нивоа образовања у бројним местима, углавном панонског дела Србије. Уз то, др М. Мирић је сам креирао 54 нова агро-параметра, где је само 8 модификованих и 4 формуле на основу радова других аутора.
Међународна сарадња
Младен Мирић је производио семе домаћих и страних власника сорти, од чега је знатна количина била намењена извозу. Као службеник министарства био је копредседник међудржавних тела за сарадњу са другим земљама када је први иницирао продају семена и других агропродуката овдашње науке другој држави путем лиценце. У име министарства сачинио је у два наврата опширне анализе о стању и успесима семенарства и оплемењивања биљака у нашој држави за FAO seed Review и сарађивао са Међународном асоцијацијом за испитивање семена (ISTA), што је наставио и као шеф Лабораторије за испитивање семена у Институту за кукуруз Земун Поље. По оснивању Друштва селекционера и семенара Србије изабран је за његовог секретара, када је организаво низ саветовања, од којих је већина била са међународним учешћем. Такође је предложио да се Србија учлани у Међународну семенарску асоцијацију, што је прихваћено па од 2001. г. Србија има своју пословну асоцијацију семенара (САС).
Посленик у култури сећања
Др М. Мирић је дао свестран допринос семенарству, али и култури сећања. Био је приврженик културе будући је рано почео копати по прошлости своје струке и српског народа, да би од тога настала књига Српска баштина а касније и студија Агроеволуција. У првој је изнео обиље чињеница битних за Србе и свет, и то: гро првина (првог, пра/почетног), новог, прекретничког, трајно вредног памћења и надахнућа човечанства, укључујући доброчинитеље и уметнике и Србе дубоких мисли или вредних дела (изума, открића и теорија), уз п/опис изузетних феномена и богатстава природе који плене сва људска чула; дакле: свесрпско наслеђе завештано култури, хуманости и лепоти, речју – темељне основе за идентитет, опстанак или будућност Срба.
У мега књизи Агроеволуција аутор је дао веома широк и свеобухватан преглед еволуције агроиновација од постанка пољопривреде до данас, са пројекцијом будућег развитка аграра. Открио је или пресистематизовао преко 1.000 битних особености агрокомплекса, где су: законитости, општа места, кључни агро-процеси и чиниоци раста, преображаји, парадокси, апсурди, специфичности, предрасуде, видови ниподаштавања, више група ергономских проблема, око 200 закључака и исто толико позитивних и негативних врхунских агро-догађаја, агро-идеја и приказа највећих агро-умова из целе агроеволуције. Књига је ласкаво оцењена од свих читалаца и осам рецензената, што дочарава последња реченица из једне од рецензија: Аутор се овим величанственим делом, као мало који аграрни посленик, суштински одужио својој струци и науци, своме роду и своме језику.
Изабране монографије и чланци :
1. Мирић М. (1998): Семенарство као изазов. Друштво селекционера и семенара Србије и Институт за кукуруз “Земун Поље”, стр. 185. (рецензије)
2. Мирић М. и Бркић М. (2002): Дорада семена. Друштво селекционера и семенара Србије, стр. 380.
3. Мирић М. (2006): Семенарски параметри. ЈУСЕА – семенарско пословно удружење и Друштво селекционера и семенара Србије, стр. 96.
4. Мирић М. (2013): Српска баштина. Академска издања, Земун, стр. 236
5. Мирић М. (2019): Агроеволуција. Проширено издање. Издаје и штампа аутор, Београд, стр. 1157 (формат А4).
6. Мирић М. и Ралев Иванка (1972): Изградња семенарских капацитета и анализа припреме семенске пшенице за промет на ПК “Елан” Србобран. Зборник радова “Механизација сређивања и дораде жита, сунцокрета и легуминозног биља”. Пољопривредни факултет, Београд, стр. 344-364.
7. Мирић М. (1990): Био и технолошка истраживања пшенице код нас и појава научне школе оплемењивања. Савремена пољопривреда, Нови Сад, бр. 5-6: стр. 665-674.
8. Мирић М., Докић П. (1999): Научни допринос часописа Селекција и семенарство. Селекција и семенарство, вол. VI, Но. 1-2, с. 5-11.
9. Мирић М. (1996): Појмовна разматрања о семену и семенарству. Стандардизација терминологије (зборник радова А4), САНУ, стр. 127-130.
10. Мирић М. (2013): Полемички есеј о семену - семељубље. Селекција и семенарство, вол. XIX, бр. 2, Београд, с. 45-59.
11. Мирић М. (2017): Есеј о радним нивоима у агро-делатностима и технологијама. Агроекономика, год. 46, број 73, Нови Сад, с. 31-41.
12. Мирић М. (2018): Видови, подела и вредновање агростваралаштва. Флогистон, Музеј науке и технике САНУ, Београд, стр. 277-296.
Награде и захвалнице:
Више ударничких значки са радних акција (једна из ЧССР);
Три награде за учење и друштвни рад током студирања (и стипендија Универзитета) и више захвалница удружења и установа за допринос њиховом раду и круна свега
Златна значка за допринос активностима СПИТС-а, развоју пољопривреде и нарочито семенарства Србије.(поводом јубилеја: 150 година СПИТС-а).
Чланство:
Савез пољопривредних инжењера и техничара Србије (члан председништва СПИТС-а);
Друштво селекционера и семенара Србије (оснивач и секретар);
Удружење за одбрану ћирилице Добрица Ерић (члан управе),
Центар за аграрну историју Нови Сад,
Културна заједница крајине и
Викимедија Србије.
Извори
Сајт Друштва селекционера и семенара Србије: www.dsss.org.rs. download mladen miric.
Проф. др Ч. Н. Раденовић: Др Младен Мирић - Допринос прогресу семенарства и култури сећања на нашу баштину и агроеволуцију (биографија писана за Свеске Матице српске).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Сајт Друштва селекционара” (PDF).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Друштво селекционера и семенара Србије: www.dsss.org.rs. download mladen miric. Центар за аграрну историју. Пољопривредни факултет, Нови Сад.