Пређи на садржај

Србобран

Координате: 45° 32′ 53″ С; 19° 47′ 32″ И / 45.54801° С; 19.79232° И / 45.54801; 19.79232
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Србобран (вишезначна одредница).
Србобран
Србобран
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаСрбобран
Становништво
 — 2022.Пад 10.496
 — густина53/km2
Географске карактеристике
Координате45° 32′ 53″ С; 19° 47′ 32″ И / 45.54801° С; 19.79232° И / 45.54801; 19.79232
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина80 m
Површина197,2 km2
Србобран на карти Србије
Србобран
Србобран
Србобран на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21480
Позивни број021
Регистарска ознакаNS
Веб-сајтwww.srbobran.rs

Србобран је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Јужнобачком управном округу. Према попису из 2022. било је 10.496 становника. Овде се налази Српска православна црква и Гимназија и стручна школа „Светозар Милетић”.

Називи

[уреди | уреди извор]

Град се раније звао Сентомаш. Србобран је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Szenttamás, хрв. Sveti Tomo, нем. St. Thomas, Thomasberg.

Називи за делове Србобрана су: Центар, Беглук (део северно од Криваје), Тук (источни део), Вашариште (део јужно од Канала Дунав—Тиса—Дунав), Унчић и Каћ (западни делови, на путу за Врбас), Јамуре (претежно ромски део) итд.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Србобран већим делом лежи на левој, а мањим делом на десној обали Великог бачког канала. Са севера и истока опасан је меандром речице Криваје, која се источније од Србобрана улива у Велики бачки канал.

Географски положај Србобрана је веома повољан. У њему се укрштају два значајна сувоземна пута. Меридијанског правца је међународни пут који повезује југ са севером Србије, односно Средњу и јужни Европу. Упоредничког правца је и пут који повезује Подунавље са Потисјем. Исти упореднички правац, покрај јужне стране насеља има и железничка пруга Сомбор-Бечеј. Повољан географски положај и близина Новог Сада, утицали су да се Србобран развије у једно од већих и значајнијих насеља у Војводини.

Историја

[уреди | уреди извор]

Свој данашњи назив, Србобран је добио по шанцу-утврђењу симболично названом „Србобран“, изграђеном за одбрану у борбама које су вођене у Србобрану 1848. и 1849. године, за аутономију и национална права Срба у бившој Аустроугарској (Битка код Сентомаша).

Србобранска велика Богојављенска православна црква поново је освећена априла 1939. године. Та монументална грађевина са високим звоницима подигнута је између 1802-1807. године. Међутим страдала је током мађарске револуције 1848-1849. године толико (од рушења и паљења), да су остали само зидови, у којима су остала топовска ђулад. Црква је привремено обновљена 1852. године, а украшена тек 1864-1866. године када је иконостас осликао иконописац Новак Радонић. Храм је лоше прошао и током Првог светског рата, када су му скинута сва звона од стране аустроугарске војске, а такође оронуо због неодржавања. После рата је уследила обнова коју су извели ангажовани стручњаци, вредна 375.000 динара. Чин освећења је обавио епископ бачки Иринеј Ћирић уз саслужење србобранског проте Гојка Каћанског.[1]

Те 1939. је грађен бетонски мост преко Канала Краља Петра, од 332 метра, један од највећих објеката на новом међународном путу кроз Војводину.[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Србобран живи 10253 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,5 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 4713 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78 (попис 2002).

У овом насељу становништво је етнички разнолико, са српском већином.[3]

Демографија[4]
Година Становника
1948. 13.747
1953. 13.635
1961. 14.391
1971. 14.189
1981. 13.596
1991. 12.798 12.651
2002. 13.091 13.296
2011. 12.009
Етнички састав према попису из 2011.‍[5]
Срби
  
 7.093 59,06%
Мађари
  
 3.220 26,81%
Роми
  
 464 3,87%
остали и неизјашњени
  
 1.231 10,25%


Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 9
  
  
 12
80+ 69
  
  
 198
75—79 140
  
  
 238
70—74 232
  
  
 365
65—69 317
  
  
 415
60—64 355
  
  
 427
55—59 347
  
  
 379
50—54 458
  
  
 440
45—49 562
  
  
 526
40—44 492
  
  
 458
35—39 468
  
  
 447
30—34 396
  
  
 443
25—29 416
  
  
 377
20—24 446
  
  
 460
15—19 455
  
  
 454
10—14 434
  
  
 408
5—9 372
  
  
 386
0—4 366
  
  
 324
Просек : 37,5 40,7
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 4.312 4.551 4.938 4.992 4.942 4.732 4.713
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 1.071 1.197 916 1.022 342 104 44 13 3 1 2,78
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 5.162 1.552 3.164 213 214 19
Женски 5.639 1.105 3.149 1.096 273 16
УКУПНО 10.801 2.657 6.313 1.309 487 35
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 2.729 1.182 1 38 344
Женски 1.318 388 0 4 156
УКУПНО 4.047 1.570 1 42 500
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 90 249 194 33 119
Женски 19 14 217 54 18
УКУПНО 109 263 411 87 137
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 10 53 107 34 35
Женски 25 34 73 124 104
УКУПНО 35 87 180 158 139
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 74 5 0 161
Женски 45 2 0 41
УКУПНО 119 7 0 202

Градови-побратими

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Некадашњи хотел Елан у Србобрану
    Некадашњи хотел Елан у Србобрану
  • Католичка црква
    Католичка црква
  • Мост на Великом бачком каналу
    Мост на Великом бачком каналу
  • Нафтна бушотина изван Србобрана
    Нафтна бушотина изван Србобрана
  • Православна црква
    Православна црква

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Политика", Београд 1939. године
  2. ^ "Политика", 5. март 1939
  3. ^ aXiom. „Istorijat opštine Srbobran - Srbobran.rs - Општина Србобран”. www.srbobran.rs. Приступљено 30. 7. 2018. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Србобран&oldid=28451629”