Модран (Дервента)
Модран | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Дервента |
Становништво | |
— 2013. | 243 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 55′ 00″ С; 17° 56′ 31″ И / 44.9166365° С; 17.9418564° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Површина | 12,54 km2 |
Остали подаци | |
Позивни број | 053 |
Модран је насељено мјесто у општини Дервента, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 243 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Модран се налази око 9 км југоисточно од Дервенте. На надморској висини од 255 м у истоименом селу налази се археолошки локалитет Градина Вис на земљописној ширини 44°54'46″, земљописној дужини 17°58′36″.
Историја
[уреди | уреди извор]Постоје материјални докази да је овај предио насељен одавнина, посебно у бронзаном добу. На основу систематских археоолошких испитивања поменутог подручја пронађени су докази о насељу који се хронолошки могу поредати на сљедећи начин[1]:
- Вис А (ласињска култура) - енеолитик
- Вис Б (костолачка култура) - касни енеолитик
- Вис Ц1 - касно бронзано доба
- Вис Ц2 - касно бронзано доба и почетак жељезног доба.
Истраживачки и конзерваторско-рестаураторски радови
[уреди | уреди извор]На археолошком налазишту Вис Градина првобитна ископавања извршена су почетком 1957. године а настављена су мањим систематским ископавањем у септембру 1958. године и у априлу 1959. године. Ова ископавања финанцирао је Регионални музеј у Добоју. Археолошким радовима руководио је Здравко Марић, уз помоћ Оливере Ћуибрк, тадашње директорице Музеја.[1]
Систематска археолошка истраживања су настављена 1963. и 1964, на простору који је обухватио 192 метара квадратна. Истраживањима на јужном и западном дијелу платоа узвишења откривени су трагови насеља ласиљске културе и костолачке културе, а у горњим слојевима трагови културе поља са урнама. Истраживања је водио Бранко Белић, а њима су повремено присуствовали Катарина Петровић, тадашња директорица Бродског посавља из Славонског брода, Иван Вуковић, тадашњи кустос из Завичајног музеја Травника и Алојз Бенац, тадашњи директор Земаљског музеја у Сарајеву.[1]
Значај
[уреди | уреди извор]Александар Јашаревић, виши кустос-археолог у Музеју у Добоју, поднио је 22. фебруара 2013. године, петицију/приједлог за проглашење археолошког локалитета: Праповјесно насеље на Вису код Дервенте, националним спомеником Босне и Херцеговине.[1]
Повјеренство за очување националних споменика, на темељу чланка V. ставка 4. Анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и чланка 39. ставка 1. Пословника о раду Повјеренства за очување националних споменика, на сједници одражној од 6. do 8. новембра 2013. године, донијело је одлуку о проглажењу Археолошког подручја - вишеслојно праповјесно насеље на Вису, општина Дервента, националним спомеником Босне и Херцеговине.[1]
Презентација у Музеју у Добоју
[уреди | уреди извор]На овом археолошком локалитету крију се материјални остаци људи на овом подручју који датирају од прије 3.000 година. Национални споменик чине градина и покретни археолошки материјал с локалитета, похрањен у Музеју у Добоју.[1] као дио сталное поставке археолошког одјељења Музеја у Добоју.
Добојски умјетник Драго Хандановић је као сарадник обавио и значајан рестаураторски рад у лапидаријуму Музеја и археолошке збирке.[тражи се извор] Издвајају се примјерци стилизованих и украшених керамичких посуда са локалитета Вис (Модран) код Дервенте.[2]
Становништво
[уреди | уреди извор]Демографија[3] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1948. | 1.454 | |
1953. | 1.494 | |
1961. | 1.481 | |
1971. | 1.420 | |
1981. | 1.268 | |
1991. | 1.152 | |
2013. | 243 |