Пређи на садржај

Мост Јавуз Султан Селим

С Википедије, слободне енциклопедије
Мост Јавуз Султан Селим
Координате41° 12′ 10″ N 29° 06′ 42″ E / 41.20278° С; 29.11167° И / 41.20278; 29.11167
ПремошћујеБосфорски мореуз
МестоИстанбул
Турска
Функцијакомбиновани друмско-железнички саобраћај
ВрстаВисећи мост са кабловима
Карактеристике
МатеријалЧелик, армирани бетон
Дужина1.875 m
Ширина59 m
Висина330 m[1]
Главни распон1.408 m
Изградња29. мај 2013.
Пуштен у рад26. август 2016.
Поглед на мост са сезонским тиркизним водама

Мост Јавуз Султан Селим (тур. Yavuz Sultan Selim Köprüsü), познат и као Трећи Босфорски мост,[2] је комбиновани друмско-железнички висећи мост преко Босфорског мореуза у Истанбулу. Има четири коловозне траке аутопута и један железнички колосек у сваком смеру. Налази се северно од два старија висећа моста - Моста Мученика од 15. јула (Први Босфорски мост) и Моста Султана Мехмеда Освајача (Други Босфор Мост). Мост се налази близу улаза у Црно море из Босфорског мореуза.

Камен темељац је постављен 29. маја 2013.[3] а мост је пуштен у саобраћај 26. августа 2016.[4][5]

Када је изграђен, са висином пилона од 330 м, представљао је пети највиши мост на свету било које врсте,[6] са укупном дужином од 1.875 м био је 13. најдужи висећи мост на свету, а такође је и један од најширих висећих мостова на свету,[7] са ширином од 59 м.[1]

Функционалност

[уреди | уреди извор]

Мост Јавуз Султан Селим део је 260 км дугог аутопута Северна Мармара (тур. Kuzey Marmara Otoyolu), који заобилази урбана подручја северног Истанбула и омогућава транзитни прелаз са европске на анадолску страну. Широк је 58,4 м, укупне дужине 2.164 м, са главним распоном од 1.408 м. Висина пилона је 330 м.[1]

За прелаз преко моста плаћа се путарина. Према подацима из 2022. године она износи:

Поглед на мост са Босфора, јужно

Изградња моста

[уреди | уреди извор]

Планове за трећи Босфорски мост одобрило је Министарство саобраћаја Турске 2012. године, а реализацију пројекта добио је италијанско-турски конзорцијум. Пројектовани буџет био је приближно 2,5 милијарде долара.

Првобитно се очекивало да ће изградња бити завршена за 36 месеци, а датум отварања заказан је за крај 2015.[9][10] Овај рок је, међутим, пробијен за неколико месеци и мост је отворен за саобраћај 26. августа 2016.

Поглед на мост из замка Јорос 4. септембра 2016.

Изградња је званично почела полагањем камена темељца на свечаности одржаној 29. маја 2013. године, на годишњицу освајања Цариграда 1453. године. Церемонији су присуствовали тадашњи председник државе Абдулах Гул, премијер Реџеп Тајип Ердоган и бројни високи званичници.

Церемонији отварања 26. августа 2016. присуствовали су бугарски премијер Бојко Борисов, бошњачки председник Босне и Херцеговине Бакир Изетбеговић, председник Македоније Ђорђе Иванов, краљ Бахреина Хамад бин Иса Ал Калифа и председник самопроглашене државе Северни Кипар Мустафа Акинци . [4] Такође, свечаном отварању присуствовали су и главни министар Пенџаба (Пакистан) Шахбаз Шариф, потпредседник Владе Србије санџачки Бошњак Расим Љајић, први потпредседник Владе Грузије Димитри Кумсишвили и високи званичници Азербејџана . [11] Поздравни говор одржали су тадашњи турски председник Реџеп Тајип Ердоган и премијер Бинали Јилдирим. [4]

Назив моста

[уреди | уреди извор]
Девети султан Османског царства, Селим(1470–1520)
Мост Јавуз Султан Селим из Појразкоја 26.10.2018.

Мост је назван Мост Јавуз Султан Селим у част османског султана Селима I (1470-1520), који је проширио Отоманско царство на Блиски исток и северну Африку 1514–1517 и добио титулу калифа након освајања Египта 1517 . [12] Његов надимак Јавуз на турском значи „Неумољиви“. [13] Када је, на церемонији постављања камена темељца, председник Абдулах Гул најавио овај избор имена дошло је до протеста заједнице турских Алевита због наводне улоге султана Селима I у прогону[14] и масакру над Алевитима 1514. године.[15]

Контроверзе око моста

[уреди | уреди извор]

Према подацима турског министарства саобраћаја и комуникација, од укупне површине земљишта национализованог за изградњу моста, 9,57% је било приватно власништво, 75,24% је било шумско земљиште, а преосталих 15,19% је било државно земљиште.[16]

Цене земљишта у мање урбанизованим областима са обе стране Босфора су одмах скочиле у очекивању бума урбанизације и овај податак се наводи у документарном филму Екуменополис из 2010. године. Радови су привремено заустављени у јулу 2013. након што је постало очигледно да је локација лоше одабрана, [17] али је до тада хиљаде стабала већ било посечено.[18] У документацији за промену плана турске Државне дирекције за аутопутеве од 11. јуна 2013. године закључено је да је „прикладно поништити садашњи план изградње због потребе ревизије, која је резултат промена пројекат руте“,[17] али су и министарство и грађевинска компанија негирали било какву промену локације.[19]

Ефикасност прокламованог циља ублажавања саобраћајних гужви такође је доведена у питање, при чему су постојале тврдње да је пројекат осмишљен како би се омогућила изградња на заштићеном земљишту. Многи су сматрали да су зелене површине и мочваре, које су изградњом моста претворене у грађевинско земљиште, кључне за производњу воде за пиће за град и да су „од суштинског значаја за еколошку и економску одрживост Истанбула, а могуће загађење подземних вода би изазвало колапс града“.[20] Године 1995. Ердоган, тадашњи градоначелник Истанбула, сам је изјавио да ће трећи мост значити „убиство града“.[21][22][23]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Возила са две осовине и међуосовинским растојањем мањим од 3,2 метра
  2. ^ Возила са две осовине и међуосовинским растојањем од 3,2 метра или више

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Yavuz Sultan Selim Bridge”. structurae.net. Приступљено 25. 9. 2023. 
  2. ^ „History, numbers and secrets of the third Bosphorus bridge”. webuildvalue.com. 29. 3. 2023. Приступљено 30. 3. 2023. 
  3. ^ „Yavuz Sultan Selim Bridge, Istanbul”. roadtraffic-technology.com. Архивирано из оригинала 23. 09. 2020. г. Приступљено 29. 8. 2016. 
  4. ^ а б в „3rd Bosphorus bridge opening ceremony”. TRT World. 25. 8. 2016. Архивирано из оригинала 28. 8. 2016. г. 
  5. ^ „Istanbul's mega project Yavuz Sultan Selim Bridge to open in large ceremony”. 25. 8. 2016. Архивирано из оригинала 28. 02. 2020. г. Приступљено 29. 8. 2016. 
  6. ^ „3. köprü yüzünü gösterdi, Bakan 3. köprüyü Habertürk'e tanıttı”. 13. 7. 2012. Приступљено 29. 8. 2016. 
  7. ^ Yackley, Ayla (26. 8. 2016). „Turkey opens bridge between continents in megaproject drive”. Reuters. 
  8. ^ „Toll roads in Turkey”. localrent.com. Приступљено 25. 9. 2023. 
  9. ^ „3. Köprü Nereye Yapılacak, Ne Zaman Bitecek”. Bir Saniye (на језику: турски). 2012-09-26. Архивирано из оригинала 2013-04-02. г. Приступљено 2013-03-30. 
  10. ^ „İşte 3. Boğaz Köprüsü”. Cumhuriyet (на језику: турски). 2012-07-13. Архивирано из оригинала 2012-07-16. г. Приступљено 2013-03-30. 
  11. ^ „Yavuz Sultan Selim Köprüsü bugün açılıyor”. CNN Türk. 26. 8. 2016. Приступљено 29. 8. 2016. 
  12. ^ „Third Bosphorus bridge to be called 'Yavuz Sultan Selim' - Latest News”. Hürriyet Daily News. 
  13. ^ „Istanbul’s new $3 billion bridge has a very divisive name”. The Washington Post. 2016-08-27. Архивирано из оригинала 2022-05-19. г. 
  14. ^ Christiane Schlötzer: Osmanische Träume. Bauprojekte in der Türkei. Süddeutsche.de vom 3. Juni 2013.
  15. ^ Kohn, George C. (2007). Dictionary of Wars. Infobase Publishing. стр. 385. ISBN 978-0-8160-6577-6. 
  16. ^ „3. köprüden geçiş ücretleri belli oldu”. Sabah (на језику: турски). 2013-02-22. Приступљено 2013-03-30. 
  17. ^ а б „Controversy over third Bosphorus bridge's route change - Latest News”. Hürriyet Daily News. 
  18. ^ „Controversial Third Bosphorus Span in Istanbul Becomes the Bridge that No One Wanted to Build”. 
  19. ^ „Controversy over third Bosphorus bridge's route change – ECONOMICS”. hurriyetdailynews.com. 
  20. ^ Gürsoy & Hüküm (2006), Interview with the president of Istanbul's Architect association
  21. ^ „It's Still a Bridge Too Far (Pt2) - the Backbencher”. Архивирано из оригинала 2013-09-12. г. Приступљено 2013-09-19. 
  22. ^ Finkel, Andrew (16. 11. 2011). „The Bridge to Nowhere”. 
  23. ^ Constanze Letsch (8. 6. 2012). „Plan for new Bosphorus bridge sparks row over future of Istanbul”. the Guardian. 
Мост Јавуз Султан Селим на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мост_Јавуз_Султан_Селим&oldid=28924880”