Пређи на садржај

Муниба Мазари

С Википедије, слободне енциклопедије
Муниба Мазари Белуџи
Муниба Мазари у студију 2015. године
Лични подаци
Датум рођења(1987-03-03)3. март 1987. (37 год.)
Место рођењаРахијар Хан, Пакистан
ЗанимањеСликарка, певачица, модел, мотивациона говорница
Остало
НаградеНаграда „Браћа Карић”
Веб-сајтhttp://www.munibamazari.com/

Муниба Мазари (урду: منیبہ مزاری; рођена 3. марта 1987, такође позната и као „Гвоздена дама Пакистана“[1]) пакистанска је активисткиња, водитељка, модел, певачица и мотивациона говорница. Постала је пакистанска национална амбасадорка за Жене УН након што је ушла у ужи избор Би-Би-Си-јеве листе 100 Инспиративних жена 2015. године. Такође је доспела и на Форбсову листу најуспешнијих 30 испод 30 током 2016. године.

Муниба Мазари је такође први пакистански модел и водитељка која користи инвалидска колица. Она користи инвалидска колица због повреда које је задобила у саобраћајној несрећи када је имала 21 годину. Појавила се као водитељка у друштвеној емисији Main Nahi Hum[2].

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Муниба Мазари Белуџи припада народу Белуџи, а припада племену Мазари[3]. Рођена је у Рахијар Хану који се налази у јужном Панџабу 3. марта 1987. године[4][3]. Муниба је ишла у војну јавну школу, а касније је похађала колеџ у свом родном граду и стекла звање Бечелор лепих уметности. Са 18 година, пре него што је завршила студије, удала се. Године 2008. доживела је несрећу, у којој је остала параплегичарка.

Несрећа и опоравак

[уреди | уреди извор]

Дана 27. фебруара 2008. Муниба је са својим супругом путовала из Квете у Рахијар Хан. Њихов аутомобил је учествовао у судару, у којем је задобила неколико тешких повреда, укључујући преломе костију руке (и палчане и лакатне кости), ребра, лопатице, кључне кости и кичме. Њена плућа и јетра су такође били дубоко посечени. Штавише, цео доњи део њеног тела остао је парализован[3]. Одведена је у оближњу болницу која није била опремљена да се носи са тако тешким случајем. Затим је премештена у болницу у Рахијар Хан, и на крају је примљена у Универзитетску болницу Ага Кан у Карачију[3]. После операције, остала је прикована за кревет две године. Затим је почела физиотерапију која јој је помогла да се опорави довољно да користи инвалидска колица[3][5][6].

Након лечења задобијених повреда, Муниба се преселила у Равалпинди. Године 2011, четири године након несреће, Муниба је усвојила сина Наела.[3][4]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Муниба Мазари је стекла славу у више области, као уметница, активисткиња, водитељка, модел, певачица и мотивациона говорница. Међутим, највећи део њене каријере је изграђен на сликању и мотивационом говору.

Док је сликала, нашла је посао радећи за Ариба Азхара и водећи његову Фејсбук страницу за плату[3]. Такође је почела да ради у школи свог сина покренувши стартап пројекат под називом Dheeray Bolo (Говори полако), који је обухватао подучавање урду језика у различитим школама. Тадашњи генерални директор Пакистанске телевизије (ПТВ)[3], Мохамед Малик, сазнао је за њу због њеног ТЕД говора и позвао ју је да ради на ПТВ-у. Такође је радила за Clown Town у септембру 2014. године, што јој је омогућило да ради са децом и старима.[3]

Осим тога, Мунибу је козметичка кућа Пондс изабрала за Пондову чудесну жену. Такође ју је одабрао међународни фризерски салон Тони & Гуи да постане први модел који користи инвалидска колица у Азији. Њена прва кампања за њих звала се Women of Substance (Жене од значаја).[3]

Муниба Мазари је била део кампање Dil Say Pakistan за ширење осећаја патриотизма и јединства у Пакистану. Наступала је као певачица за њих, укључујући и видео снимак на Јутјубу који је објављен у августу 2017. као део њихове кампање за Дан независности[7].

У јуну 2019. године, Мунибу је претходни премијер Пакистана Имран Хан именовао представницом првог пакистанског Националног савета за младе[8].

Сликање

[уреди | уреди извор]

Муниба је почела да слика у свом болничком кревету[3]. Њен омиљени стил је акрил на платну. Са слоганом „Нека ваши зидови носе боје”, креирала је сопствени уметнички бренд под називом „Мунибино платно”[9]. Свој рад је представила на изложбама, укључујући шестодневну изложбу одржану у Лахореу од 19. до 24. априла 2016. године[9]. Ова изложба је одржана у Колекционарској галерији и садржала је 27 акрилних слика[9].

Њена прва међународна изложба одржана је у Дубаију - под називом „И бирам да живим” - у Пакистанском удружењу Дубаија. Дводневну изложбу – коју су организовали Амбасада Пакистана и Колекционарска галерија из Лахореа – отворио је Моазам Ахмад Хан, пакистански амбасадор у УАЕ[10].

Своја дела је излагала на неколико других изложби, као и у добротворне сврхе, укључујући:

  • УСЕА Арт клуб, Исламабад (самостална изложба) [3]
  • Галерија Номад Арт (Групна изложба)[3]
  • Галерија уметности и заната племенског наслеђа, Исламабад (групна изложба)[3]
  • Светска галерија Моја уметност, Исламабад (групна изложба)[3]
  • Радила је на пројекту за Амбасаду Сједињених Америчких Држава за операције у иностранству, Исламабад[3]
  • Добротворна уметничка изложба аустралијских високих комесара за хришћанску школу у Равалпиндију[3]
  • Изложба у хотелу Серена, Исламабад, сарађивала са Националним универзитетом модерних језика[3]
  • Сарађивала је са три уметника на изложби у Уметничком савету, Равалпинди, 2011. године[3]
  • Учествовала је у добротворној акцији за Високе комесаре Уједињених нација за избеглице (УНХЦР). Такође је поклонила слику УНХЦР-у и Министарству за развој жена током изложбе за избеглице коју је организовала невладина организација САЦХ (Борба за промене) са седиштем у Исламабаду[3]

Мотивационо говорништво

[уреди | уреди извор]

Учествовала је као мотивациони говорник на различитим фронтовима, а њена први виђенији наступ био је TED Talks, Исламабад[11]. Неки од њених запажених радова као говорнице укључују:

  • Мрежа предузетника, Пакистан[3]
  • Мотивациони говор у војној јавној школи у Пешавару и комбинованој војној болници у Пешавару. Такође је певала песму Ye Watan Tumhara Hai Мехдија Хасана[3]
  • Самит лидера[3]
  • Мотивациони говор у Центру за обуку Банк Алфалах, Лахоре[3]
  • Позвана као гошћа на Дан женског предузетништва у пословној школи Националног универзитета науке и технологије[3]
  • Говорила о социјалном предузетништву на Омладинском окупљању Алумни 2014.[3]
  • Организација младих председника[12]
  • В-кон Малезија[12]
  • В-кон Дубаи[12]

Награде и почасти

[уреди | уреди извор]
  • 100 инспиративних жена 2015. (ББЦ)
  • 500 најутицајнијих муслимана света
  • Прва пакистанска амбасадорка добре воље за жене УН
  • Форбсових најуспешнијих 30 до 30 година - 2016.
  • Награда браће Карић 2017. у Србији од стране Карић фондације

Награда браће Карић

[уреди | уреди извор]

Муниба Мазари је добила награду браће Карић (2017.) у Београду, у категорији хуманитарне активности[13].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Muniba Mazari – The Iron Lady of Pakistan is a True Inspiration”. Content.PK (на језику: енглески). 2017-10-30. Архивирано из оригинала 22. 10. 2019. г. Приступљено 06. 03. 2023. 
  2. ^ „Muniba Mazari named Goodwill Ambassador by UN Women”. HIP (на језику: енглески). 2015-12-11. Архивирано из оригинала 22. 10. 2019. г. Приступљено 06. 03. 2023. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х Tarar, Mehr (2018). Do We Not Bleed? : Reflections of a 21st-century Pakistani. India: Aleph Book Companies. стр. 119, 121, 122, 123, 125, 126, 128, 129, 130. ISBN 978-93-86021-87-8. 
  4. ^ а б Maloomaat (2015-12-21). „Muniba Mazari , a Story of Strength and Motivation”. Maloomaat (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 10. 2019. г. Приступљено 06. 03. 2023. 
  5. ^ Altaf, Arsalan (6. 12. 2017). „Muniba Mazari's ex-husband sues her for defamation”. The Express Tribune. 
  6. ^ Altaf, Arsalan (22. 5. 2018). „Muniba Mazari's ex-husband sues her for defamation”. The Express Tribune. 
  7. ^ DilSayPakistan.com. „Dil Say Pakistan”. Dilsaypakistan.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 10. 2019. г. Приступљено 2019-10-24. 
  8. ^ „PM forms country's first ever National Youth Council”. Pakistan Press International. 30. 6. 2019. 
  9. ^ а б в „Muniba Mazari's solo exhibition kicks off”. Daily Times; Lahore. 22. 4. 2016. 
  10. ^ Haziq, Saman (27. 9. 2018). „Pakistan iron lady inspires Dubai audience with art”. TCA Regional News. 
  11. ^ Jalal
    maan@khaleejtimes.com, Maan. „Creative expression needs courage: Muniba Mazari”. Khaleej Times (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-19.     
  12. ^ а б в „Muniba Mazari”. The Muslim 500 (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-22. 
  13. ^ „Dobitnici Nagrade „Braća Karić“ u 2017. godini”. karicawards.com. 19. 07. 2019. Приступљено 06. 03. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Муниба_Мазари&oldid=28925090”