Надгробни споменик Мирку Мијаиловићу у Ртарима
Драгачевски епитафи | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Ртари |
Општина | Општина Лучани |
Држава | Србија |
Време настанка | 19. век |
Надгробни споменик Мирку Мијаиловићу (†1859) у Ртарима један је од најстаријих надгробника на гробљу Рајковача у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1] Епитаф представља драгоцен документарни запис о миграцијама становништва током Првог српског устанка.[2]
Споменик је подигнут родоначелнику фамилије Мирковић, Мирку Мијаиловићу, пореклом из околине Новог Пазара. Он је, у време када је Карађорђе водио борбе у околини Сјенице, (заједно са оцем Мијаилом и мајком Вишњом) са устаницима прешао у Србију и доселио се у Ртаре.[3][4]
Мирко је у писаним документима носио презиме Мијаиловић, док је негде води и као Конопчар, јер се поред земљорадње бавио и ужарским занатом. Сачувано је предање да је био вредан и радан и за кратко време стекао знатну имовину.[4]
Мирко је са супругом Станицом имао је три сина: Антонија, Пантелију и Јевта (умро 1877. године од последица рањавања уЈаворском рату), од којих се даље грана родословно стабло ових Мирковића (славе Стевањдан).[4]
Опис и стање споменика
[уреди | уреди извор]Надгробник је облика стуба усадника, исклесан од сивкастог пешчара. Текст епитафа је правилним, читким словима предвуковског писма уклесан у правоугаону нишу на западној страни споменика: „Овде почива раб Божији Мирко Мијаиловић Житељ Ртарски поживи 72. год: и престави се 25 марта 1859: год:”.[5] Изнад је једноставан крст, а док је пољима између кракова уписана хришћанска крилатица ИС ХС НИ КА (Исус Христос побеђује).[1]
На источној страни, испод декоративног тролисног крста на постољу, мањим словима уклесан је наставак текста: „Досели се из села Биора када је Карађорђе на Сиеници воиштио у 1809. Год:”.[5] Натпис је делом је нечитак због дебелих наслага лишаја на источној страни.
Иако непотписан, судећи по облику и декоративним детаљима слова и цифара, споменик је рукорад је најпознатијег драгачевског каменоресца Радосава Чикириза.[6]
Добро је очуван, осим што је нагнут и прекривен лишајем.
Галерија
[уреди | уреди извор]Споменици Мирковојдругој супризи Станици (†1856), Мирку Мијаиловићу (†1859) и сину Јевту (†1877).
Епитаф
[уреди | уреди извор]Епитаф на западној страни споменика гласи:
- ОВДЄ ПОЧІ
- РАБЪ БО
- ЖЪІИ МИРКО
- МІЯІЛОВІЋ
- ЖИТЄЛЬ Р
- ТАРСКІҊ
- ПОЖИВИ
- 72. ГОД:
- А ПРЄСТА
- ВИ СЄ 26.
- МАРТА У
- 1859. Л:[а]
Текст се наставља на источној страни:
- ДОСЕЛѢИЪ ОД БІО
- РА КАДЄ КАРАЂОР
- ЂЕ НА СѢІЄНІЦІ ВО
- ІШТІО у 1809. ГОД:[б]
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.
- ^ Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- ^ а б в Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- ^ Николић, Радојко (1989). Каменорезац Радосав Чикириз. Горњи Милановац: Дечје новине.
Литература
[уреди | уреди извор]- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.