Нацрт:Комитет ослобођења народа Русије
{{преместити|{{замени:PAGENAME}}}} . Проверите да ли је нацрт референциран и јесу ли испуњене опште стилске смернице пре него што га затражите премештање у простор чланака. Пронађи изворе: "Комитет ослобођења народа Русије" — Гугл вести · Гугл новине · Гугл књиге · Гугл академик · HB · JSTOR · Гугл бесплатне слике · WL Последњу измену ове странице објавио је уредник Ранко Николић (разговор | доприноси) на датум 15. октобар 2024. у 23:16. (освежи) |
Комитет ослобођења народа Русије (КОНР; рус: Комитет освобождения народов России, Komitet osvobozhdeniya narodov Rossii) је био комитет основан од војних и цивилних сарадника Нацистичке Немачке са територија Совјетског Савеза (већином од Руса). Комитет је основан 14 Новембра 1944 у Прагу у Протекторату Чешке и Моравске (намерно одабран зато што је био највећи (или један од највећих) Словенски град који је идаље био под Немачком окупацијом)
Наведени Циљеви
[уреди | уреди извор]Циљеви комитета били су оличени у документу познатом као Прашки манифест. Четрнаест тачака манифеста гарантовало је слободу говора, штампе, вероисповести и окупљања, као и право на самоопредељење било које етничке групе која живи на територијама које припадају Русији. Прашки манифест није садржао никакву експлицитну антисемитску или другу расно инспирисану реторику, што је изазвало сукоб са многим нацистичким пропагандистима. Међутим, критике усмерене на западне савезнике (посебно САД и УК) биле су укључене у преамбулу манифеста. Председник комитета био је генерал Андреј Власов, који је такође командовао Ослободилачком армијом Русије. Комитет се сматрао политичким огранком Руске ослободилачке армије.
Након предаје Немачке савезницима, комитет је престао са радом. У непосредном послератном периоду појавило се неколико нових организација које су имале намеру да наставе са циљем комитета борбе против комунизма (тј. Савез Светоандрејске заставе; Одбор уједињених власоваца; Савез борбе за ослобођење Народа Русије), коју су започели ветерани комитета и Ослободилачке армије Русије који су успели да избегну присилну репатријацију у Совјетски Савез. Две последње организације учествовале су у напорима предвођеним САД да се формира уједињена антисовјетска платформа совјетских емиграната