Нацрт:Тамара Шмидлинг
Тамара Шмидлинг | |
|---|---|
| Место рођења | Београд, Србија (тадашња Југославија) |
| Занимање | Антрополошкиња
Феминисткиња Активисткиња |
| Значајни радови | Слике тих времена. Животне приче ратних ветерана/ветеранки и чланова/ чланица њихових породица |
Тамара Шмидлинг (Београд, 1975) је српска антрополошкиња, феминисткиња и активисткиња.
Одрастала је у новобеоградским блоковима. Студирала је етнологију и антропологију., а 2001. године се преселила у Сарајево. Тренутно ради као програмска координаторка у Фондацији Квинна тилл Квинна[1] где се углавном бави питањима родно заснованог насиља, економских права жена, одрживошћу и јачању женског и феминистичког покрета.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Тамара однедавно поново живи и ради у Београду. Одрастала је у новобеоградским блоковима. Студирала је етнологију и антропологију., а 2001. године се преселила у Сарајево на годину дана, а остала пуних седамнаест година. Тренутно ради као програмска координаторка у Фондацији Квинна тилл Квинна[1] где се углавном бави питањима родно заснованог насиља, економских права жена, одрживошћу и јачању женског и феминистичког покрета.[2]
Главна сфера њеног дугогодишњег професионалног и активистичког интересовања је поље политика сећања, те начина на које се друштва односе према одређеним периодима своје историје, посебно према чиновима масовног насиља из прошлости. Радила је са бројним организацијама и групама на пост-југословенским просторима, учествовала је у неколико истраживања и у креирању бројних едукативних програма у овом пољу. . Феминисткиња је, иако се често пита шта то данас тачно значи, активисткиња више није, иако понекад зажмури на једно око кад је тако представе. Воли да чита, пише, разговара са људима и истражује. Труди се да буде искрена другарица која држи дату реч и верује у љубав, другарство и упркос свему у боље сутра[3].
Ангажман у организацијама цивилног друштва
[уреди | уреди извор]Идеја о мировној академији[4] рођена је 2006. године у оквиру групе активиста окупљених у Сарајеву око иницијативе напредног мировног образовања за заинтересоване кандидате из земаља бивше Југославије. Прва летња школа је организована 2008. године, а Академија је регистрована 2010. Наш главни циљ је да консолидујемо теорије и праксе изградње мира и да критички сагледамо појаве везане за процес изградње мира.
Активности које је организовала у области „суочавања са прошлошћу“[5]:
[уреди | уреди извор]- Култура комеморације и суочавање са прошлошћу један је од главних програмских фокуса Мировне академије. Током пет година организовали су летње школе и понудили 6, деветодневних семинара који су се бавили овом проблематиком, разговарајући о томе из различитих перспектива и са различитим фокусним тачкама.
- Припремила је водио и низ обука и радионица о суочавању с прошлошћу (са младима; војницима; активистима, новинарима итд.)
- Студирала је методе усмене историје.
Лична веза и изазови са којима се суочава у свом раду везаном за „суочавање са прошлошћу“[5]:
[уреди | уреди извор]Лично интересовање за ову област је вишеструко и долази како из личне мотивације тако и из професионалног интереса. „Моја породична историја ме је много усмерила ка овој области истраживања, а одлука да се преселим из Београда у Сарајево само је појачала значај и неминовност ових тема у мом животу. Изучавање антропологије и етнологије само је допринело степену интересовања за начине на које одређене заједнице и мање групе (породице) стварају наративе о сопственој прошлости. Најзад, љубав према историји и политици додала је кључни „зачин“ и натерала ме да лично ангажовање у овој области видим као политичко и неопходно”. Од изазова са којима се суочава, издвојила је:
- Недостатак државне, институционалне и политичке подршке за рад у овој области;
- Поједностављена и опште прихваћена „објашњења“ прошлих догађаја где смо „ми“ увек жртве, а о „нашим“ злочинима се уопште не говори. Оваква „објашњења“ служе да оправдају тренутну ситуацију поделе и сегрегације и представљају заклон од озбиљног и дубљег третмана ових проблема
- Трајна напетост између суочавања с прошлошћу и нормализације односа;
- Напетост између рада у области суочавања са прошлошћу и помирења.
Објављени радови
[уреди | уреди извор]Тамара је коауторка следећих наслова:
- 20 подстицаја за буђење и промену: о изградњи мира на простору бивше Југославије (2007)[6]
- Слике тих времена. Животне приче ратних ветерана/ветеранки и чланова/ чланица њихових породица (2010)[7]
- Помирење?! Приручник за рад на суочавању са прошлошћу кроз тренинге и радионице (2012)[8]
- ^ а б „The Kvinna till Kvinna Foundation | For women's rights since 1993”. The Kvinna till Kvinna Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2024-11-03.
- ^ а б Vlidi (2022-11-18). „Tamara Šmidling: Vratiti dostojanstvo solidarnosti i poverenju”. Rekonstrukcija Ženski fond (на језику: српски). Приступљено 2024-11-03.
- ^ „Autori/ce | Feministika” (на језику: енглески). 2022-09-21. Приступљено 2024-11-03.
- ^ „Main”. www.mirovna-akademija.org. Приступљено 2024-11-03.
- ^ а б editor, Memory Lab. „Memorylab | Tamara Šmidling”. memorylab-europe.eu (на језику: енглески). Приступљено 2024-11-03.
- ^ „20 poticaja za buđenje i promenu : o izgradnji mira na …”. Goodreads (на језику: енглески). Приступљено 2024-11-03.
- ^ „Slike tih vremena. Životne priče ratnih veterana/vetera…”. Goodreads (на језику: енглески). Приступљено 2024-11-03.
- ^ „Pomirenje?! Priručnik za rad na suočavanju sa prošlošću…”. Goodreads (на језику: енглески). Приступљено 2024-11-03.