Небеске столице

Небеске столице или Црквина је археолошки локалитет из позноантичког (III/IV век) и ранохришћанског периода (крај V/VI век), који се налази на надморској висини од 1800 метара, испод истоименог узвишења, под самим Панчићевим врхом (2017 метара нмв.) на Копаонику. Током истраживања започетих 1998. године, откривени су остаци грађевина и репрезентативне базилике, специфичне основе, у чијој унутрашњости је откривен ранохришћански мозаик. На локалитету нису откривени трагови средњовековних доградњи и грађевина, као ни други остаци из тог доба^[1], због чега се сматра да је он после рушења/напуштања током сеобе народа, више није коришћен.

Према досадашњим сазнањима, живот на овом локалитету је постојао од III до VI века, прво као мали касноантички стамбени комплекс који се у V или VI веку развио у важно хришћанско култно средиште^[1]. Овако значајном средишту хришћанства, морало је да одговара и знатно веће насеље од оног откривеног уз њега (свега неколико грађевина), због чега се претпоставља да се оно налазило у склопу или^[1]:

Неистражене тврђаве из рановизантијског доба, на брду Чучаица, јужно од Небеских столица

или

Утврђења Градац, у засеоку Горњи Левићи, код села Ђерекаре

Локалитет Небеске столице

Небеске столице (1913 m нмв) су група стена испод Панчићевог врха, са којих се пружа поглед ка долини Ибра и Косову, а назив им је 1895. године дао Живојин Мишић. Сам археолошки локалитет се налази нешто источније, поред колског пута који обилази Панчићев врх и повезује Суво рудиште са Војетином (1561 m нмв) односно селима Запланином и Белим Брдом. На самом терену није било надземних остатака, нити обриса грађевина, али је у локалном народу постојало предање да се ту налазила црквина Светог Прокопија и сваке године се на дан овог свеца (08.07.) излазило на ово место.

На основу овог предања, Завод за заштиту споменика културе из Краљева је, уз помоћ и подршку НП Копаоник, на чијој се територији локалитет налази, започео 1998. године археолошка истраживања, под руководством археолога Гордане Тошић.

Касноантичко насеље

У јужном делу комплекса, налазе се остаци грађевина које припадају касноантичком добу, односно периоду III и IV века, према пронађеним новчићима. Поред њих, у овом делу су пронађени уломци посуда од стакла и керамике, наруквице од стаклене пасте на којима је мотив лажне плетенице (оквирно се датују од IV до VI века), као и фибуле, које се јављају у два карактеристична облика^[1]:

Фибуле са посувраћеном ногом, чије се аналогије срећу релативно често на тлу римске Дарданије и датују се у VI век^[а]
Крстасте фибуле, које се, на основу сличних налаза, смештају у другу половину IV века^[б]

Ранохришћанска базилика

Базилика на Небеским столицама (простире се правцем југозапад-североисток) има сложену и специфичну основу, са двоструком олтарском апсидом, наосом, северним бродом, јужним анексом и нартексом^[1]. Цела грађевина је направљена истовремено тј. није грађена из више фаза^[1], а грађевине са аналогном основом нису откривене^[1]. Прављена је ломљеног и тесаног камена који је везиван кречним малтером, а сам терен је утицао на њену градњу, пошто су у њој (нартекс и апсида) уочљиви делови стена које су се пре градње налазиле на том простору. Њена унутрашњост је била украшена фрескосликарством и мозаиком, на патосу, што сведочи о њеном репрезентативном^[1] изгледу. Данас су од базилике опстали темељи и приземни део зида, који су након откопавања конзервирани.

У унутрашњости цркве, пронађени су делићи стакла који су припадали прозорима, чији је изглед и распоред немогуће реконструисати. Поред њих, унутрашњост цркве осветљавао је и полијелеј, од кога је пронађен један перфорирани крст.

Мозаик

Патос базилике био је прекривен сложеним мозаиком рађеним у opus tesselatum техници, од кога је сачуван само периферни сегмент у североисточном делу наоса. Сматра се да је централни део мозаика представљала нека сложена композиција, око које се простирао оквир (фриз) подељен у мање сегменте украшене зооморфним и геометријским представама, међу којима је и представа птице, која је имала своју симболичку вредност везану за духовни свет^[1], у ранохришћанским приказима. На основу очуваног фрагмента, настанак мозаика, а самим тим и целе базилике смешта се у крај V или VI век^[1], док се оваква решења мозаичке композиције могу наћи и на другим локалитетима^[в].

Сам откривени фрагмент је димензија 2.70 x 0.51 m, а пронађен је у веома лошем стању, како због времена, тако и због ватре којој је био изложен у једном периоду своје историје. Током археолошких радова, он је склоњен са локалитета и пренет на конзервацију, а планирано је да се његова копија касније постави на његовом месту.

Пронађени новац

Током радова на Небеским столицама, пронађено је 96 новчића^[1]:

16 из III века (криза III века)
1 тетрархијски фолис
17 из доба Константина I (306—337)
16 из доба Констанција II (337—361)
17 из доба Валентинијана I (364—375), Валенса (364—378) и Грацијана (378—379)
8 из периода од 378. (инвазија Гота) до око 441. године (инвазија Хуна)
1 из VI века
21 који није идентификован, због изузетно лошег стања

Галерија

Општина Рашка - Копаоник
Општина Рашка - Копаоник
Поглед на локалитет, у позадини су уочљиви Градина и Војетин
Поглед на Градину изнад Ђерекара са Црквина на Небеским столицама
Поглед на Војетин (са видљивим траговима старог рударства) са Црквина на Небеским столицама
Поглед на Чучаицу, изнад Белог Брда

Напомене

^ Израда овог типа фибула је релативно једноставна, због чега се сматра да су прављене у локалним већим средиштима, попут Наиса, Улпијане и Јустинијане Приме (Царичиног Града).
^ Најближи налази сличних фибула, откривени су на ширем простору Наиса.
^ Триконхонална црква изван бедема Царичиног Града код Лебана, Мала Базилика у Хераклеји код Битоља, у Суводолу, Базилика А у Амфиполису код Сера.

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј Гордана Тошић, Душан Рашковић, „Ранохришћански споменици на источним падинама Копаоника“, Зборник радова Византолошког интитута XLIV (2007)

Литература

Гордана Тошић, Душан Рашковић, „Ранохришћански споменици на источним падинама Копаоника“, Зборник радова Византолошког интитута XLIV (2007)

Спољашње везе

Древни српски градови у околини Копаоника

[2] Израда овог типа фибула је релативно једноставна, због чега се сматра да су прављене у локалним већим средиштима, попут Наиса, Улпијане и Јустинијане Приме (Царичиног Града).

[3] Најближи налази сличних фибула, откривени су на ширем простору Наиса.

[4] Триконхонална црква изван бедема Царичиног Града код Лебана, Мала Базилика у Хераклеји код Битоља, у Суводолу, Базилика А у Амфиполису код Сера.

[Гоца-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј Гордана Тошић, Душан Рашковић, „Ранохришћански споменици на источним падинама Копаоника“, Зборник радова Византолошког интитута XLIV (2007)

[1]

[а]

[б]

[в]