Пређи на садржај

Незелофов синдром

С Википедије, слободне енциклопедије
Незелофов синдром
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностимунологија
МКБ-10D81.4
МКБ-9-CM279.13
OMIM242700
DiseasesDB29571

Незелофов синдром је веома редак поремећај који се карактерише имунодефицијенцијом, односно поремећајем функције Т-лимфоцита и делимично оштећеном функцијом Б-лимфоцита. Обично се испољава крајем прве године живота у виду честих и понављаних инфекција изазваних вирусима и гљивицама Pneumocystis carini и Candida.

Незелофов синдром је наследни поремећај, а код болесника се углавном јавља мали тимус. Такође се јавља лимфопенија (смањен број лимфоцита у крви) и немогућност стварања појединих специфичних антитела.[1]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике, имунолошких испитивања, мерења нивоа паратиреоидног хормона и калцијума у крви, генетских испитивања итд.[1]

Постоје покушаји да се имунодефицијенција санира трансплантацијом коштане сржи или раном трансплантацијом грудне жлезде. Остали видови терапије се своде на лечење симптома.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Незелофов синдром”. Архивирано из оригинала 11. 03. 2009. г. Приступљено 19. 9. 2008. 


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).