Никола Димшић
| Никола Димшић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1821. |
| Место рођења | Нови Сад, Аустријско царство |
| Занимање | Сликар, Иконописац, Позлатар |
| Породица | |
| Родитељи | Димитрије Димшић |
Никола Димшић (Нови Сад, 1821. — ?) био је српски сликар, позлатар и иконописац.
Дело
[уреди | уреди извор]Никола Димшић је насликао иконе Скидање Христа (1841) и Васкрсење (1847) у манастиру Крушедол. Познате су и његове композиције Соломонов суд и Христос међу свештеницима, те портрет патријарха Германа Анђелића (1880).[1]
Позлатио је барокни иконостас цркве Вазнесења господњег у Ади.[2] Радио је позлату иконостаса у Врбасу.[3] Живописао је 1895. иконе на иконостасу храма Силаска Светог Духа на апостоле у Бољанићу.[4][5] Познато је још да је у цркви Светог Вазнесења у Ђурђеву иконе у сводовима цркве радио Стеван Алексић, док je целиваће иконе 1856. радио Никола Димшић.[6]
Његов отац Димитрије, био је познати новосадски сликар и иконописац.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вера, Кнежевић. Ликовна енциклопедија Југославије, Том 1, А – Ј. Загреб: Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа". стр. 310.
- ^ „Споменици културе у Србији”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Приступљено 2025-01-31.
- ^ „Споменици културе у Србији”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Приступљено 2025-01-31.
- ^ iqcentar.com. „Бољаничка”. eparhijazt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-31.
- ^ iqcentar.com. „МАНАСТИР ОЗРЕН”. www.eparhijazt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-31.
- ^ „CRKVA SV.VAZNESENJA, DJURDJEVO - www.manastiri-crkve.com”. manastiri-crkve.com. Приступљено 2025-01-31.
