Српска православна црква у Врбасу
Српска православна црква у Врбасу | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Врбас |
Општина | Врбас |
Држава | Србија |
Време настанка | 1738. |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе |
www |
Српска православна црква у Врбасу је саграђена 1738. године, под заштитом је државе и има статус споменика културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја.
Црква је посвећена празнику Ваведењу Пресвете Богородице, а грађена је у барокном стилу као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом, исте висине као и наос, и правоугаоним певничким просторима. Унутрашњи простор је подељен на четири травеја прислоњеним пиластрима, који се понављају и на фасадама. Западно прочеље надвисује двоспратни звоник, изнад улазног портала кога истичу масивни пиластри са удвојеним капителима какви се срећу и на подужним фасадама. Прозорски отвори су правоугаони, са изузетком окулуса изнад главног портала.
Градња је завршена 1744. године, када је и тронисана.
На место старијег иконостаса, изгорелог у Буни 1848. године, за који је сликану декорацију извео иконописац Јован Исаиловић, постављен је нови 1862. године. Иконостас је израдио мајстор Јован Кистнер, позлатио Никола Димшић, а осликао Јован Клајић у духу назаренског сликарства.[1]
Иконе су сликане на платну а потом каширане на дрвене даске.
Црквена Звона су изливена 1737. године. Велико и мало звоно су реквирирани 1916. године у ратне сврхе. Мало звоно које је остало, служило је све до 1924. године, када су купљена нова.
Унутрашњост цркве је била и раније осликавана, а последње фрескописање је урадио Димитрије Риђички 1982. године.
На спољним зидовима цркве узидано је неколико надгробних споменика. Међу њима се истиче спомен обележје свештеника Симеона Којића и супруге Макрене. На предњој фасади такође се налази мермерна плоча са натписом погинулих староврбаских војника у Првом светском рату.
У порти цркве налази се биста Арсенија Чарнојевића који се у време велике сеобе, по предању, зауставио на том месту.[2]
Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „ТО општине Врбас/Српска православна црква”. Архивирано из оригинала 28. 6. 2014. г. Приступљено 24. 6. 2014.
- ^ Гргуровић Орбовић, Вукотић (2016). Културно наслеђе Врбаса. Нови Сад: Градски музеј Културног центра Врбаса. стр. 7. ISBN 978-86-88271-17-2.