Српска православна црква Светог Ђорђа у Бечеју
Српска православна црква Светог Ђорђа у Бечеју | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Бечеј |
Општина | Бечеј |
Држава | Србија |
Време настанка | 1858. |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе |
www |
Српска православна црква Светог Ђорђа у Бечеју је подигнута у периоду од 1851. до 1858. године[1] и убраја се у споменике културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја.
Црква посвећена Светом Георгију (Ђорђе)у Бечеју је једнобродна грађевина са полигоналном апсидом и певничким просторима који су обележени благим правоугаоним испустима, видљивим на фасади тако да разбијају раван подужних зидова, по пројекту прорачуну радова Јована Сомборског и Андрије Шмауса.[2] Акценат градње и архитектуре је стављен на западно прочеље, чијем репрезентативном изгледу доприносе отворени портик у ширини наоса и три звоника, који представљају Свето Тројство од којих је средњи двоспратни, висине 52 метра, и нижи бочни, висине 34 метра, прислоњени уз западни део храма. Барокна обележја грађевине огледају се у декоративној обради фасада са каменом пластиком биљног карактера, концентрисаном пре свега око отвора, као и на упечатљивом главном улазу у цркву, испред кога су четири висока коринтска стуба.
Ентеријером доминира иконостас подигнут десет година након изградње храма, дело мајстора Јохана Кистнера из Беча.[1] У периоду између 1889. и 1893. године Урош Предић је насликао престоне иконе са стојећим фигурама светитеља, над њима празничне иконе и представу Свете Тројице над царским дверима, а у највишој зони Распеће и овалне иконе са ликовима апостола, пророка и јеванђелиста.
Обимнија реконструкција храма је изведена 1931. године, када је повећан хор, проширени северни и јужни улази и изграђене нове степенице. Услед ратних дејстава у октобру 1944. године, оштећен је средњи торањ, а обнова торњева и крова цркве је изведена 1965—1966. године.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Улаз у цркву
-
Унутрашњост цркве
-
Олтар цркве
-
Иконостас цркве
-
Олтарски део са иконостасом
-
Унутрашњост цркве
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Grlica, Mirko, ур. (2010). Koliko se poznajemo: iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini. Novi Sad: Izvršno veće APV. стр. 3.
- ^ „Мој Бечеј/Српска православна црква”. Архивирано из оригинала 06. 07. 2014. г. Приступљено 27. 06. 2014.