Пређи на садржај

Никола Дринчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Дринчић
Никола Дринчић
Лични подаци
Пуно име Никола Дринчић
Надимак Дрина
Датум рођења (1984-01-07)7. јануар 1984. (40 год.)
Место рођења Батајница, СФРЈ
Висина 1,81 m
Позиција везни играч
Јуниорска каријера
БСК Батајница[1]
Партизан
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2003—2004. Телеоптик 21 (0)
2004—2006. Партизан 4 (0)
2004—2005. → Спартак Суботица 18 (1)
2005—2006. → Будућност Банатски Двор 28 (9)
2006. Газијантепспор 15 (1)
2007—2009. Амкар Перм 81 (4)
2010. Спартак Москва 4 (0)
2011—2013. Краснодар 57 (3)
2014—2015. Партизан 36 (5)
2015—2016. Макаби Хаифа 13 (0)
2016—2017. Рад 14 (0)
2017—2018. Чукарички 36 (4)
2018—2019. Раднички Ниш 30 (4)
2019—2021 Војводина 63 (4)
Репрезентативна каријера
2006—2007. Србија до 21 11 (0)
2007—2014. Црна Гора 33 (3)
Тренерска каријера
2021—2022. ИМТ (помоћни тренер)
2022—2023. Омладинац Нови Бановци
2023—2024. Земун
2024— Раднички Ниш
Награде
Фудбал
Европско првенство до 21. године
Сребрна медаља — друго место 2007. Холандија Србија

Никола Дринчић (Београд, 7. јануар 1984) бивши је српски и црногорски фудбалер а садашњи фудбалски тренер. Тренутно води Раднички из Ниша.

Играо је на позицији везног играча. Са младом репрезентацијом Србије био је други на Европском првенству 2007. године. У сениорској конкуренцији наступао је за репрезентацију Црне Горе.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Партизан

[уреди | уреди извор]

Дринчић је прошао млађе категорије београдског Партизана а као сениорски фудбалер дебитовао је у клупској филијали Телеоптику. За Партизанов први тим дебитовао је током пролећног дела такмичарске 2003/04. када је забележио четири првенствена наступа.[2] Наредне две године провео је на позајмицама, по годину дана је био у суботичком Спартаку и у Будућности из Банатског Двора.

Турска и Русија

[уреди | уреди извор]

У лето 2006. остварио је инострани трансфер и потписао за турског суперлигаша Газијантеп. Почетком 2007. потписао је за руског премијерлигаша Амкар из Перма.

Напустио је Амкар по истеку трогодишњег уговора, након чега је у јануару 2010. као слободан играч потписао за Спартак из Москве.[3] Недуго по доласку је сломио ногу,[4] због чега је пола године одсуствовао са терена. Након што се опоравио од повреде није успео да се избори за статус стандардног првотимца па је забележио само четири првенствена наступа за Спартак. У дресу Спартака је по први пут заиграо у групној фази Лиге шампиона. У најквалитетнијем европском клупском такмичењу дебитовао је 3. новембра 2010. у поразу 4:1 од Челсија на Стамфорд бриџу.[5] Наступио је на још два сусрета Лиге шампиона, у поразу 0:3 од Олимпик Марсеља у Москви и у победи 1:2 на гостовању Жилини у Словачкој.[6][7]

У фебруару 2011. прешао је у Краснодар.[8] Дринчић је по доласу у Краснодар био стандардан првотимац, међутим касније је имао проблема са повредом[9] па је током последњих девет месеци у клубу забележио само један наступ. Раскинуо је уговор са Краснодаром 2. септембра 2013. године.[10]

Повратак у Партизан

[уреди | уреди извор]

У децембру 2013. вратио се у Партизан са којим је потписао трогодишњи уговор.[11] Провео је наредних годину и по дана у Партизану и са клубом је освојио титулу првака државе у такмичарској 2014/15.[12]

Оно што је Дринчића уписало у историју Партизана, то су два гола Црвеној звезди из слободних удараца, постигнута на 146. и 147. "вечитом дербију". Тиме је Дринчић постао рекордер "вечитих дербија", заједно са Звездиним асовима, Бором Костићем и Драганом Џајићем.[13] Ипак, оно што Дринчића ставља на степеник изнад ова два ривалска играча, то је чињеница да је своја два гола постигао на два узастопна дербија.[14]

За годину и по дана у Партизану, Никола Дринчић је одиграо 36 првенствених утакмица и постигао 5 голова, а наступао је и у квалификацијама за Лигу шампиона и Лигу Европе, као и у групној фази Лиге Европе.

Касније године

[уреди | уреди извор]

У јуну 2015. потписао је двогодишњи уговор са Макабијем из Хаифе.[15] Већ у јануару 2016. напустио је клуб.[16] Вратио се затим у Србију и носио дрес београдског Рада у сезони 2016/17.[17] Након тога је годину дана провео и у Чукаричком.[18][19] У сезони 2018/19. био је играч Радничког из Ниша. Био је стандардан у екипи Радничког која је заузела друго место у Суперлиги и стигла до полуфинала Купа.[20] У јуну 2019. године потписао је уговор са Војводином.[21] Са новосадским клубом освојио је Куп Србије за сезону 2019/20. По окончању такмичарске 2020/21, Дринчић је напустио Војводину.[22] Убрзо након тога је завршио играчку каријеру.[23]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Никола Дринчић је био члан омладинских селекција СР Југославије до 16 и 19 година, а забележио је и 11 наступа за младу репрезентацију Србије. Био је други на Европском првенству за младе 2007. са репрезентацијом Србије. У сениорској конкуренцији играо је за репрезентацију Црне Горе, за коју је наступио 33 пута и постигао три гола.

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]
# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 27. мај 2008. Подгорица, Црна Гора  Казахстан 2:0 3:0 Пријатељска
2. 25. мај 2012. Брисел, Белгија  Белгија 2:2 2:2 Пријатељска
3. 7. септембар 2012. Подгорица, Црна Гора  Пољска 1:1 2:2 Квалификације за Светско првенство 2014.

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Дринчић је тренерску каријеру почео као асистент у београдском ИМТ-у. Први самостални посао имао је у српсколигашу Омладинцу из Нових Бановаца.[24] У јуну 2023. постављен је за шефа стручног штаба српсколигаша ФК Земун.[25] Смењен је са те функције у априлу 2024. године.[26] У јуну исте године постављен је за шефа стручног штаба суперлигаша ФК Раднички из Ниша.[27]

Трофеји и награде

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]
Партизан
Војводина

Појединачно

[уреди | уреди извор]
  • Тим сезоне Суперлиге Србије : 2013/14, 2014/15, 2017/18, 2018/19.[29][30][31][32]
  • Играч кола у Суперлиги Србије (12. коло такмичарске 2020/21.)[33]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „PUT U BATAJNICU ZA KRAJ”. fksindjelic.rs. Приступљено 7. 3. 2024. 
  2. ^ „Nikola Drinčić”. partizanopedia.rs. Приступљено 27. 4. 2024. 
  3. ^ „Nikola Drinčić u Spartaku iz Moskve”. b92.net. 13. 1. 2010. Приступљено 27. 4. 2024. 
  4. ^ „Дринчић поломио ногу”. sport.blic.rs. Приступљено 30. 11. 2016. 
  5. ^ „Chelsea 4 - 1 Spartak Moscow”. BBC Sport (на језику: енглески). 3. 11. 2010. Приступљено 11. 8. 2017. 
  6. ^ „Spartak Moskva 0-3 Marseille” (на језику: енглески). UEFA. 23. 11. 2010. Приступљено 11. 8. 2017. 
  7. ^ „Spartak comeback leaves Žilina without a point” (на језику: енглески). UEFA. 8. 12. 2010. Приступљено 11. 8. 2017. 
  8. ^ „Nikola Drinčić u Krasnodaru”. vijesti.me. 21. 2. 2011. Приступљено 27. 4. 2024. 
  9. ^ „Drinčić na putu oporavka”. vijesti.me. 30. 7. 2013. Приступљено 27. 4. 2024. 
  10. ^ „Никола Дринчич покидает «Краснодар»ц” (на језику: руски). fckrasnodar.ru. 2. 9. 2013. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 27. 4. 2024. 
  11. ^ „Дринчић прво појачање Партизана”. rts.rs. 20. 12. 2013. Приступљено 27. 4. 2024. 
  12. ^ „VIDEO: Partizan je šampion Srbije!”. novosti.rs. 13. 5. 2015. Приступљено 27. 4. 2024. 
  13. ^ „Видео: Дринчић као Џаја и Бора Костић!”. rtvbn.com. Приступљено 30. 11. 2016. 
  14. ^ „(VIDEO) JEDINSTVEN: Pogledajte šta Nikolu Drinčića čini boljim od Bore Kostića i Dragana Džajića”. kurir.rs. 19. 10. 2014. Приступљено 27. 4. 2024. 
  15. ^ „Дринчић представљен у Хаифи: Желим титулу са Макабијем”. zurnal.rs. 9. 6. 2015. Приступљено 27. 4. 2024. 
  16. ^ „Nikola Drinčić je slobodan igrač”. mondo.rs. 21. 1. 2016. Приступљено 27. 4. 2024. 
  17. ^ „Drinčić: Rad ima tradiciju i dušu”. sportklub.n1info.rs. 4. 8. 2016. Приступљено 19. 3. 2024. 
  18. ^ „Прва појачања на Брду: Дринчић у Чукаричком”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 14. 06. 2017. г. Приступљено 9. 6. 2017. 
  19. ^ „Дринчић напустио Чукарички”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 28. 07. 2018. г. Приступљено 28. 7. 2018. 
  20. ^ „Дринчић: Нећу у пензију, чекам понуде”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 31. 05. 2019. г. Приступљено 31. 5. 2019. 
  21. ^ „ФК Војводина: Дринчић и Ђуришић на Златибору”. dnevnik.rs. Приступљено 20. 6. 2019. 
  22. ^ „Uprava Voše potvrdila odlazak Lalatovića, sa njim idu i Drinčić, Saničanin, Bralić”. 021.rs. 10. 5. 2021. Приступљено 12. 8. 2021. 
  23. ^ „NIKOLA DRINČIĆ ZA HOTSPORT: Nakon šokantne odluke, iskusni fudbaler otkrio zbog čega je napustio Vojvodinu!”. hotsport.rs. 5. 8. 2021. Приступљено 12. 8. 2021. 
  24. ^ „Бивши играч Партизана Дринчић нови тренер трећелигаша”. rts.rs. 28. 10. 2022. Приступљено 11. 6. 2024. 
  25. ^ „Nikola Drinčić novi trener Zemuna: Cilj je Mozzart Bet Prva liga Srbije”. mozzartsport.com. 26. 6. 2023. Приступљено 11. 6. 2024. 
  26. ^ „Bivši fudbaler Partizana napustio klupu Zemuna”. telegraf.rs. 15. 4. 2024. Приступљено 11. 6. 2024. 
  27. ^ „Drinčić i zvanično u Radničkom: Nisam došao da bih bio deseti”. mozzartsport.com. 3. 6. 2024. Приступљено 11. 6. 2024. 
  28. ^ „Српски Куп је наш!”. ФК Војводина, званична презентација. 24. 6. 2020. Архивирано из оригинала 24. 01. 2022. г. Приступљено 30. 10. 2020. 
  29. ^ „OVO JE JELEN SUPER TIM!”. jelenfootball.com. 30. 5. 2014. Архивирано из оригинала 01. 06. 2014. г. Приступљено 5. 2. 2017. 
  30. ^ „IZABRANO NAJBOLJIH JEDANAEST”. sindikatfudbalera.com. 26. 5. 2015. Приступљено 5. 2. 2017. 
  31. ^ „Izabran idealan tim Superlige!”. www.mozzartsport.com. 14. 5. 2018. Приступљено 14. 5. 2018. 
  32. ^ „НАЈБОЉИ У СУПЕР ЛИГИ: Марин најбољи играч, Милојевић поново без премца, квартет дуплирао успех”. zurnal.rs. 15. 5. 2019. Приступљено 15. 5. 2019. 
  33. ^ „Igrač kola: Iskusni Nikola Drinčić najzaslužniji za novi trijumf Novosađana”. superliga.rs. Архивирано из оригинала 10. 04. 2023. г. Приступљено 7. 3. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Дринчић&oldid=28926902”