Пређи на садржај

Александар Коларов

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Коларов
Коларов у дресу Србије на СП 2018.
Лични подаци
Пуно име Александар Коларов[1]
Надимак Алекс, Кола, Коки
Датум рођења (1985-11-10)10. новембар 1985. (39 год.)[2]
Место рођења Београд, СР Србија, СФР Југославија
Висина 1,87 m[3]
Позиција леви бек
Јуниорска каријера
Црвена звезда
Чукарички
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2004—2006
2006—2007
2007—2010
2010—2017
2017—2020
2020—2022		 Чукарички
ОФК Београд
Лацио
Манчестер Сити
Рома
Интер		 44
38
82
165
100
10		 (2)
(5)
(6)
(11)
(17)
(0)
Репрезентативна каријера**
2007
2008—2020		 Србија до 21
Србија		 11
94		 (1)
(11)
Награде
Фудбал
Европско првенство до 21. године
Сребрна медаља — друго место 2007. Холандија Србија
* Датум актуелизовања: 26. октобар 2021.
** Датум актуелизовања: 7. септембар 2020.

Александар Коларов (Земун, 10. новембар 1985) бивши је српски фудбалер. Играо је на позицији левог бека, а могао је играти и офанзивније као лево крило, али и на другим позицијама на терену. Био је стандардни репрезентативац Србије од 2008. до 2020. и у том периоду је играо на два Светска првенства.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Чукарички и ОФК Београд

[уреди | уреди извор]

Коларов је као кадет био члан београдске Црвене звезде. У клубу је провео пет година, али никада није добио прилику да заигра у првом тиму. У јануару 2004. године тада осамнаестогодишњи Коларов прелази у Чукарички, који је тада играо у Првој лиги Србије и Црне Горе. Уговор је потписан на три године, а српски бек је сезону 2003/04. завршио у млађем тиму, да би у лето 2004. заиграо за први тим београдског клуба. У дебитантској сезони наступио је 27 пута, али то ипак није спасило клуб од испадања из Прве лиге. Сезону 2005/06. Чукарички је започео у Другој лиги, а Коларов, који је до тада био у стартној постави је током зимског прелазног рока прешао у ОФК Београд.

Прелазак Коларова из Чукаричког у ОФК Београд изазвао је бурне реакције јавности. Наиме, уместо да цена Коларова буде 300.000 €, односно цена коју би Романтичари требало да плате да би Коларов заиграо за њих, он је прешао у ОФК Београд без обештећења. „Случај Коларов“ је јавно изнет 2008. на телевизији Б92 у емисији „Инсајдер“ о фудбалској мафији. У расправи о том трансферу у „Инсајдеру“ учествовао је и Звездан Терзић, тадашњи председник тима са Карабурме. За ОФК Београд Коларов је заиграо у фебруару 2006. године, а током те сезоне постигао је и свој први гол у домаћој лиги. У тиму с Карабурме играо је до лета 2007. и стекао пуну афирмацију у домаћем фудбалу.

Лацио

[уреди | уреди извор]

Током лета 2007. године, Коларов прелази у италијански Лацио из ОФК Београда за суму од 700.000 евра. Свој први гол у Серији А Коларов је постигао 30. септембра 2007. године у мечу против Ређине.[4] У Лиги шампиона дебитовао је 27. октобра 2007. године у мечу против Вердера из Бремена. У поразу на гостовању од 2:1, Коларов је забележио једну асистенцију. Током друге сезоне учврстио је своју позицију у првом тиму римског клуба, постигавши спектакуларан гол Лечеу на стадиону „Виа дел Маре“. У другом градском дербију сезоне против Роме, Коларов је примивши лопту од свог голмана, претрчао 85 m и силовито затресао мрежу голмана Донија.[5] Коларов је 13. маја 2009. године са Лацијом играо у финалу Купа Италије против Сампдорије из Ђенове. Након продужетака резултат је био 1:1, па је коначни резултат зависио од прецизности са беле тачке. Коларов је постигао један од пенала који је омогућио његовом тиму да освоји трофеј. У августу 2009. Коларов је освојио Суперкуп Италије, победом Лација од 2:1 против Интера у Пекингу.[6] Коларов је у Лацију провео три сезоне, одигравши притом 82. првенствена меча на којима је постигао 6 голова.

Манчестер сити

[уреди | уреди извор]
Коларов као играч Манчестер ситија 2012. године

У јулу 2010. потписао је уговор са Манчестер ситијем, а Лацио је као обештећење добио 22,7 милиона евра.[7] Дебитовао је за Сити 14. августа 2010. на мечу првог кола Премијер лиге, против Тотенхема, али је на полувремену морао да напусти терен због повреде.[8] Иако се веровало да је лакша повреда, Коларов се вратио на терен тек у новембру на мечу Лиге Европе против пољског Леха.[9] Дана 18. јануара 2011. Коларов је постигао свој први гол у дресу Ситија, против Лестера у ФА купу. Свој први гол у Премијер лиги постигао је 2. фебруара, против Бирмингема.[10] Дана 17. марта постигао је једини гол на утакмици, у осмини финала Лиге Европе против Динамо Кијева, али то није било довољно за пролазак Ситија у наредну рунду.[11] Коларов је у својој првој сезони у Енглеској освојио ФА куп.[12] Дана 14. маја, он је одиграо целу утакмицу и помогао екипи да победи Стоук и освоји први и једини трофеј у тој сезони.

Дана 14. септембра 2011. Коларов је постигао свој први гол у Лиги шампиона, из слободног ударца, против Наполија, а утакмица се завршила резултатом 1:1.[13] Дана 29. октобра, Коларов је постигао гол у победи од 3:1 над Вулверхемптоном.[14] Дана 31. марта 2012. Коларов је асистирао Балотелију у 85. минуту, а само минут касније је постигао изједначујући гол са 25 m против Сандерланда, а утакмица се завршила резултатом 3:3 на Етихаду.[15] У сезони 2011/12. је освојио Премијер лигу.[16]

У првој утакмици у сезони 2012/13. Сити је освојио ФА Комјунити шилд, а Коларов је забележио асистенцију у победи од 3:2 против Челсија.[17] Дана 18. септембра, Коларов је постигао гол у Лиги шампиона, из слободног ударца, у поразу од Реал Мадрида на Сантијаго Бернабеу.[18]

Дана 27. новембра 2013. Коларов је носио капитенску траку у победи од 4:2 против Викторије Плзењ у Лиги шампиона.[19] Две недеље касније је постигао гол, са беле тачке у победи од 3–2 против Бајерна на Алијанц арени.[20] У сезони 2013/14. Коларов је освојио другу титулу шампиона Енглеске.[21] Такође је освојио и Лига куп.[22] У јуну 2014. је продужио уговор са Манчестером до 2018. године.[23]

Рома

[уреди | уреди извор]

Дана 23. јула 2017. потписао је уговор са Ромом за пет милиона евра.[24] Прву утакмицу за Рому одиграо је 3 дана касније, када је Рома победила Тотенхем у пријатељској утакмици.[25] Званичан деби Коларов је имао скоро месец дана касније, 20. августа против Аталанте, када је поготком из слободног ударца у 31. минуту, донео Роми победу на првој утакмици у првенству.[26] Коларов је постигао гол и забележио асистенцију на утакмици Лиге шампиона 18. октобра, када је Рома, у гостима, одиграла нерешено са Челзијем (3:3).[27] Своју одличну форму, на почетку каријере у новом клубу, Коларов је потврдио већ 4 дана касније, када је поново голом из слободног ударца донео бодове Роми, овај пут са гостовања Торину.[28][29]

Коларов је уврштен у тим сезоне у Серији А за сезону 2018/19.[30]

На отварању нове сезоне, 25. августа 2019. године, Коларов је поново био стрелац из слободног ударца, овај пут против Ђенове, на утакмици која је завршена резултатом 3:3.[31] Коларов је био стрелац већ у следећем колу, када је Роми донео предност поготком из пенала у 17. минуту на утакмици против Лација, која је на крају завршена резултатом 1:1.[32] 22. октобра Коларов је у 49. минуту, из слободног ударца, донео предност Роми на утакмици против Болоње, али је и 5 минута касније, стартом над Соријаном скривио и пенал за домаћина, који је Сансоне претворио у изједначење.[33] Рома је ипак добила утакмицу са 2:1.[33] 8. јануара 2020. продужио је уговор са Ромом за годину дана.[34]

Интер

[уреди | уреди извор]

Дана 8. септембра 2020. Коларов је прешао у Интер, у трансферу вредном 1,5 милиона евра, са евентуалним бонусима до 500.000 евра.[35][36] Иако је доведен као играч који је својим искуством требало да побољша одбрану Интера, до краја сезоне 2020/21, у којој је освојио Скудето, сакупио је само 7 наступа у Серији А и имао је једну асистенцију.[37] На крају сезоне продужио је уговор са клубом за још једну годину.[38]

Коларов је 19. јуна 2022. године објавио да завршава играчку каријеру.[39]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Учествовао на Европском првенству до 21. година 2007. где је репрезентација Србије стигла до финала. На турниру је постигао гол, у полуфиналној утакмици са Белгијом.

За сениорску репрезентацију Србије дебитовао је 28. маја 2008. у пријатељској утакмици против Русије.[40] Проглашен је за најбољег фудбалера Србије 2011. године.[41] 11. септембра 2012. Коларов је постигао свој први гол у дресу репрезентације у квалификацијама за Светско првенство 2014. против Велса у победи Србије на Карађорђу од 6:1.[42] Коларов је постигао гол из слободног ударца против Белгије у Бриселу у квалификацијама за Светско првенство 2014.[43] 10. септембра 2013. Коларов је постигао свој трећи гол у квалификацијама за Светско првенство 2014, против Велса.[44] 15. октобра Коларов је постигао и свој четврти гол у квалификацијама, са беле тачке, у победи Орлова од 5:1 над Македонијом.[45] Коларов је са 4 поготка био најбољи стрелац Србије у овим квалификацијама. Делио је прво место на листи стрелаца групе А са Геретом Бејлом и Кевин Де Бројнеом.

Дана 8. октобра 2015. Коларов је постигао гол у 90. минуту против Албаније у Елбасану у квалификацијама за Европско првенство 2016.[46]

У квалификацијама са Светско првенство у фудбалу 2018. постигао је два гола за репрезентацију, септембра 2017. године против Молдавије и Републике Ирске. У првој утакмици Светског првенства 2018. против Костарике, Коларов је постигао гол из слободног ударца и тиме је Србија победила са 1:0.[47]

Статистика каријере

[уреди | уреди извор]

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]

[48]

Репрезентација Година Наступи Голови
Србија 2008 2 0
2009 7 0
2010 8 0
2011 10 0
2012 11 1
2013 7 3
2014 7 2
2015 7 1
2016 7 1
2017 6 2
2018 10 1
2019 8 0
2020 4 0
Укупно 94 11

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]

[48]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 11. септембар 2012. Нови Сад, Србија  Велс 1–0 6–1 Квалификације за Светско првенство 2014.
2. 7. јун 2013. Брисел, Белгија  Белгија 2–1 2–1
3. 10. септембар 2013. Кардиф, Велс  Велс 0–2 0–3
4. 15. октобар 2013. Јагодина, Србија  Македонија 3–0 5–1
5. 26. мај 2014. Харисон, САД  Јамајка 2–0 2–1 Пријатељска
6. 7. септембар 2014. Београд, Србија  Француска 1–1 1–1
7. 8. октобар 2015. Елбасан, Албанија  Албанија 0–2 0–2 Квалификације за Европско првенство 2016.
8. 29. март 2016. Талин, Естонија  Естонија 0–1 0–1 Пријатељска
9. 2. септембар 2017. Београд, Србија  Молдавија 2–0 3–0 Квалификације за Светско првенство 2018.
10. 5. септембар 2017. Даблин, Република Ирска  Република Ирска 0–1 0–1
11. 17. јун 2018. Самара, Русија  Костарика 1–0 1–0 Светско првенство 2018.

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]

Лацио

Манчестер Сити

Интер

Индивидуални

[уреди | уреди извор]

Остало

[уреди | уреди извор]

Надимак „српски Роберто Карлос“ добио је после првенства за играче до 21 године 2007. због разорног слободног ударца сличног Карлосовом. Често га пореде и са Синишом Михајловићем. Ожењен је и има ћерку и сина.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Barclays Premier League Squad Numbers 2013/14”. Premier League. 16. 8. 2013. Архивирано из оригинала 21. 8. 2013. г. 
  2. ^ „FIFA World Cup Russia 2018 List of Players” (PDF). FIFA. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 08. 2018. г. Приступљено 04. 09. 2020. 
  3. ^ „Aleksandar Kolarov”. A.S. Roma (на језику: енглески). 
  4. ^ „Čak 24 igrača iz Srbije na terenu, jedini gol postigao bek”. Блиц. 1. 10. 2007. Приступљено 24. 4. 2017. 
  5. ^ „Gol Kolarova u pobedi Lacija nad Romom, kiks Intera”. На длану. 11. 4. 2009. Приступљено 24. 4. 2017. 
  6. ^ „Лацио освојио Суперкуп Италије”. РТС. 8. 8. 2009. Приступљено 24. 4. 2017. 
  7. ^ „Kolarov stigao u kvart milionera”. Блиц. 27. 7. 2010. Приступљено 24. 4. 2017. 
  8. ^ „Почела Премијер лига”. РТС. 27. 7. 2010. Приступљено 24. 4. 2017. 
  9. ^ „Стиви, Стиви, Стиви...”. РТС. 4. 11. 2010. Приступљено 24. 4. 2017. 
  10. ^ „PREMIJER: Kolarov umalo heroj”. Мондо.рс. 2. 2. 2010. Приступљено 24. 4. 2017. 
  11. ^ „Liga Evrope: Od Srba prošli Ninković i Vuković”. Вечерње новости. 17. 3. 2011. Приступљено 24. 4. 2017. 
  12. ^ „FA KUP: Konačno trofej Sitiju!”. Мондо.рс. 14. 5. 2011. Приступљено 24. 4. 2017. 
  13. ^ „LŠ: Kolarov strelac, Trabzon slavio u Milanu”. Вечерње новости. 14. 9. 2011. Приступљено 24. 4. 2017. 
  14. ^ „Kolarov strelac za Siti”. РТС. 29. 10. 2011. Приступљено 24. 4. 2017. 
  15. ^ „Kolarov i Ivanović spasili velikane”. Б92. 31. 3. 2012. Приступљено 24. 4. 2017. 
  16. ^ „Ludnica u Mančesteru, Siti šampion!”. Б92. 13. 5. 2012. Приступљено 24. 4. 2017. 
  17. ^ „Mančester siti osvojio Komjuniti šild”. Вечерње новости. 12. 8. 2012. Приступљено 24. 4. 2017. 
  18. ^ „LŠ: Realu triler, gol Kolarova”. Б92. 18. 9. 2012. Приступљено 24. 4. 2017. 
  19. ^ „D: Kolarov kapiten, Siti 4:2”. Б92. 27. 11. 2013. Приступљено 24. 4. 2017. 
  20. ^ „Pirova pobeda Benfike, Mitrović umalo odbranio penal, gol Kolarova u Minhenu (VIDEO)”. Телеграф. 10. 12. 2013. Приступљено 24. 4. 2017. 
  21. ^ „Готово је, Манчестер сити је шампион Енглеске!”. РТС. 11. 5. 2014. Приступљено 24. 4. 2017. 
  22. ^ „KOLAROV ASISTIRAO: Siti po treći put osvojio Liga kup, Kompaniju se raspao pehar (VIDEO)”. Курир. 2. 3. 2014. Приступљено 24. 4. 2017. 
  23. ^ „Kolarov produžio ugovor sa Sitijem”. Б92. 12. 6. 2014. Приступљено 24. 4. 2017. 
  24. ^ Kolarov potpisao za Romu: Ovo je tužan dan za mene...
  25. ^ July 2017, FourFourTwo Staff 26. „Tottenham 2 Roma 3: Kolarov makes debut in thriller”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-09. 
  26. ^ „Kolarov grabs cheeky winner on Roma debut”. sports.yahoo.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 12. 2021. г. Приступљено 2020-09-09. 
  27. ^ „Chelsea 3-3 Roma”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-09. 
  28. ^ Zarić, Milan. „NA MIHIN NAČIN Kolarov golčinom srušio Torino /VIDEO/”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-09-09. 
  29. ^ „Kolarov: The main thing is just to win”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-09. 
  30. ^ „Kolarov named in Serie A Team of the Season”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-09. 
  31. ^ „Roma vs Genoa | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2020-09-09. 
  32. ^ „Lazio v Roma Match Report, 01/09/2019, Serie A | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2020-09-09. 
  33. ^ а б Andonov, Vladimir. „KOLAROV I DŽEKO RASTUŽILI MIHU U 94. MINUTU! Drama u Seriji A, Roma nanela prvi poraz Bolonji i to SA IGRAČEM MANJE!”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-09-09. 
  34. ^ „Watch: Kolarov on new deal, free-kicks and more”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-09. 
  35. ^ „Kolarov joins Inter from Roma”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-09. 
  36. ^ „Soccer-Inter sign Serbia defender Kolarov from AS Roma”. Reuters (на језику: енглески). 2020-09-08. Приступљено 2020-09-09. 
  37. ^ „Top 10 transfer flops of 2020-21 - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2021-05-27. Приступљено 2024-07-12. 
  38. ^ „Kolarov signs one-year deal | Inter.it”. www.inter.it (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-12. 
  39. ^ Says, Putuco (2022-06-19). „Inter left back Kolarov announces retirement - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-12. 
  40. ^ Poraz Srbije u Burghauzenu (28. мај 2008)
  41. ^ „FSS proglasio Kolarova za najboljeg igrača 2011. godine (27. децембар 2011)”. Архивирано из оригинала 28. 4. 2017. г. Приступљено 27. 4. 2017. 
  42. ^ Konačno prava Srbija! "Orlovi" deklasirali Vels u Novom Sadu i dobili "desetku"! (11. септембар 2012)
  43. ^ Konačno prava Srbija! "Poraz Srbije, Belgija prva"! (7. јун 2013)
  44. ^ Laganih 3:0 za Srbiju u Kardifu (10. септембар 2013)
  45. ^ „"Srbija blistala na krilima Baste”, Б92, 15. октобар 2013. Приступљено 24. априла 2017.
  46. ^ „MUK U ELBASANU: Srbija golovima Kolarova i Ljajića u nadoknadi deklasirala Albaniju” Курир, 8. октобар 2015.
  47. ^ „Golčina Kolarova za prvu pobedu Srbije na SP!”. Архивирано из оригинала 17. 06. 2018. г. Приступљено 17. 6. 2018. 
  48. ^ а б „Aleksandar Kolarov”. eu-football.info (на језику: енглески). 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Коларов&oldid=28538719”