Звездан Терзић
Звездан Терзић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Звездан Терзић | ||
Датум рођења | 21. мај 1966. | ||
Место рођења | Врбас, СФР Југославија | ||
Позиција | штопер | ||
Јуниорска каријера | |||
Његош Ловћенац | |||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1984—1987 | АИК Бачка Топола | ||
1987—1996 | ОФК Београд | 79 | (2) |
1996—1997 | Касторија |
Звездан Терзић (Врбас, 21. мај 1966) је бивши српски фудбалер, а садашњи фудбалски функционер. Био је директор ОФК Београда (1997—2005), затим председник Фудбалског савеза Србије (2005—2008) а од 2014. године је генерални директор ФК Црвене звезде.
Играчка каријера
[уреди | уреди извор]Прве фудбалске кораке је направио у Његошу из Ловћенца, а са 13 година је прешао у АИК из Бачке Тополе.[1] Са 17 година је дебитовао у првом тиму АИК-а, а 1987. године прелази у ОФК Београд. У клубу са Карабурме је био до 1996. године, а шест година носио капитенску траку. Играо је једну годину у грчком прволигашу Касторија 1996/97, након чега је прекинуо играчку каријеру пошто је добио позив да се врати у ОФК Београд и постане генерални директор. У време ембарга 1992. до 1995. године наступао је 4 пута за најбољу репрезентацију Југославије у незваничним мечевима. Играо је на позицији штопера.
Административна каријера
[уреди | уреди извор]ОФК Београд
[уреди | уреди извор]Терзић је преузео ОФК Београд у тренутку када је клуб играо у другој лиги, и убрзо их је вратио у Прву лигу. Током његовог боравка, ОФК Београд се 2003. године, после двадесет девет година, пласирао у једно евро такмичење (овог пута Интертото куп), а већ следеће године пласирали су се у полуфинале Интертото купа, где је од њих био бољи мадридски Атлетико. Довео је у клуб многе играче који су касније направили успешне каријере (Ивановић, Коларов, Тошић, Баша...)[1]
После вишегодишњег рада у клубу, кандидовао се за председника Фудбалског Савеза Србије.[2]
Фудбалски савез Србије
[уреди | уреди извор]У јануару 2005. једногласно је изабран за председника Фудбалског савеза Србије,[3] која је после одвајања Црне Горе постала највише фудбалско тело у држави. Заменио је плаве дресове са црвеним,[4] што су касније прихватили и остали спортови. За време Терзићевог мандата млада репрезентација је освојила друго место на Европском првенству 2007. у Холандији. Довео је за селектора Шпанца Хавијера Клементеа који је од 22 играча са СП у Немачкој 2006. задржао само четворицу и потпуно подмладио репрезентацију. Србија се није пласирала на Европско првенство 2008. у Аустрији и Швајцарској, али је формиран тим који је наследио наредни селектор Радомир Антић.
После расписане полицијске потраге због наводних малверзација у ОФК Београду, 12. марта 2008. године, са непознате адресе поднео неопозиву оставку на место председника ФСС.[5]
Црвена звезда
[уреди | уреди извор]У јуну 2014. је постављен за вршиоца дужности генералног секретара ФК Црвена звезда.[6][7] У децембру исте године је преузео функцију генералног директора.[8] Током Терзићевог боравка у клубу, Црвена звезде је освојила четири титуле државног првака. Једном су црвено-бели наступали у групној фази Лиге Европе у којој је Звезда заузела друго место и пласирала се у нокаут фазу тог такмичења. У две узастопне сезоне Звезда је наступила и у групним фазама Лиге шампиона. У сезони 2018/19. Црвена звезда је у Београду победила енглески Ливерпул, који је касније у истој сезони постао шампион Европе.[9]
Контроверзе
[уреди | уреди извор]Од краја јануара 2008. године, није се појављивао у Србији. Прво се огласио рекавши да је у Америци на стручном усавршавању а касније да се морао задржати на лечењу у Лондону због повреде рамена коју је зарадио на скијању у Француској.[10] Неколико пута се оглашавао телефонским конференцијама за штампу. У интервјуу датом Вечерњим новостима, 2. марта 2008, је изјавио да се враћа у Србију до краја недеље,[11] што се није десило. Министарство унутрашњих послова је 4. марта 2008. расписало потерницу за Терзићем, због постојања основане сумње да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја.[12] У јулу 2008. Интерпол такође расписује потерницу за Терзићем.[13]
Скупштина ОФК Београда је 23. децембра 2008. године заузела једногласан став да Звездан Терзић није оштетио клуб, већ да га је својим радом обогатио. Играчи Грубач, Станић и Ивановић су изјавили да их Терзић није оштетио и да им је био као отац.[14]
Медији су 21. фебруара 2009. објавили да је био ухапшен у Будви, али је црногорска полиција то демантовала.[15]
У јулу 2009. године адвокат Владан Батић је поднео захтев за јемство у износу од 200.000 евра да се Терзић врати у Србију и брани са слободе.[16]
У јулу 2010, више јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу против Звездана Терзића, некадашњег директора ОФК Београд, Милована Никодиновића, бившег генералног секретара Заједнице прволигаша, Владимира Булатовића, бившег спортског директора ОФК Београд, и менаџера Дражена Подунавца. Подигнутом оптужницом окривљенима се на терет ставља кривично дело злоупотребе службеног положаја у вези са трансфером фудбалера Вање Грубача у немачки Хамбург, Бранислава Ивановића у Локомотиву из Москве, Стевана Стошића у шпанску Малагу и Срђана Станића у московски Спартак.[17]
У новембру 2010. Терзић се предао Управи Криминалистичке полиције Београд, и одмах је спроведен у Окружни затвор у Београду.[18] Седам месеци је провео у притвору, након чега је у јуну 2011. пуштен да се брани са слободе. За то је морао да положи јемство од милион евра, колико је у некретнинама прикупило неколико његових рођака и пријатеља који су ставили хипотеке на своје куће.[19] Суђење је у наредним годинама неколико пута одложено, а до данас овај случај није решен.[20]
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Дипломирао на Економском факултету у Београду, 1995. и на вишој тренерској школи. Говори четири страна језика (енглески, руски, грчки, мађарски). Ожењен супругом Светланом. Имају троје деце, Костадина, Никшу и Машу.[21]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „"NE VRAĆAJ SE, BIĆEŠ UHAPŠEN" Životna ispovest Zvezdana Terzića: O danima i pacovima u zatvoru, gde mu je smešteno, kako je Zvezdu spasio od 3. lige, snimanju blokbastera o Kosovu (VIDEO)”. telegraf.rs. 29. 1. 2019. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „Terzić kandidat za predsednika FSS”. b92.net. 11. 1. 2005. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „Zvezdan Terzić novi predsednik FSS”. b92.net. 23. 1. 2005. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „Terzić: "Crveni dresovi Srbije"”. b92.net. 24. 6. 2005. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „Terzić podneo neopozivu ostavku”. b92.net. Приступљено 12. 3. 2008.
- ^ „Одржан УО, Терзић генерални директор”. crvenazvezdafk.com. 21. 12. 2014. Приступљено 16. 1. 2024.
- ^ „Džajić podneo ostavku, Terzić v.d. genseka”. rts.rs. 19. 6. 2014. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „Mijailović zvanično predsednik,Terzić direktor Crvene zvezde”. n1info.com. 21. 12. 2014. Архивирано из оригинала 18. 05. 2020. г. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „Звездан Терзић”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „Operacija odlaže povratak Terzića!”. novosti.rs. 26. 2. 2008. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „U Srbiji i žive sahranjuju!”. novosti.rs. 2. 3. 2008. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „MUP raspisao poternicu za Terzićem”. b92.net. 4. 3. 2008. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „Zvezdan Terzić na poternici Interpola”. rts.rs. 10. 7. 2008. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „SAOPŠTENJE OFK BEOGRADA”. ofkbeograd.co.rs. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „Veljović: Zvezdan Terzić nije uhapšen pa pušten”. rts.rs. 23. 2. 2009. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „Terzić nudi 200.000 evra”. novosti.rs. 12. 6. 2009. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „Podignuta optužnica protiv Zvezdana Terzića”. politika.rs. 14. 7. 2010. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „Predao se Zvezdan Terzić”. b92.net. 11. 11. 2010. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „Terzić pušten iz pritvora”. novosti.rs. 15. 6. 2011. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „Ko štiti Zvezdana Terzića: Suđenje se odlaže tri godine, sudije izbegavaju da mu sude!”. glas-javnosti.rs. 15. 5. 2020. Архивирано из оригинала 16. 05. 2020. г. Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „Zvezdan Terzić”. ofkbeograd.co.rs. Приступљено 16. 5. 2020.