Пређи на садржај

Звездан Терзић

С Википедије, слободне енциклопедије
Звездан Терзић
Звездан Терзић, 2020. године
Лични подаци
Пуно име Звездан Терзић
Датум рођења (1966-05-21)21. мај 1966. (58 год.)
Место рођења Врбас, СФР Југославија
Позиција штопер
Јуниорска каријера
Његош Ловћенац
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1984—1987 АИК Бачка Топола
1987—1996 ОФК Београд 79 (2)
1996—1997 Касторија

Звездан Терзић (Врбас, 21. мај 1966) је бивши српски фудбалер, а садашњи фудбалски функционер. Био је директор ОФК Београда (1997—2005), затим председник Фудбалског савеза Србије (2005—2008) а од 2014. године је генерални директор ФК Црвене звезде.

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Прве фудбалске кораке је направио у Његошу из Ловћенца, а са 13 година је прешао у АИК из Бачке Тополе.[1] Са 17 година је дебитовао у првом тиму АИК-а, а 1987. године прелази у ОФК Београд. У клубу са Карабурме је био до 1996. године, а шест година носио капитенску траку. Играо је једну годину у грчком прволигашу Касторија 1996/97, након чега је прекинуо играчку каријеру пошто је добио позив да се врати у ОФК Београд и постане генерални директор. У време ембарга 1992. до 1995. године наступао је 4 пута за најбољу репрезентацију Југославије у незваничним мечевима. Играо је на позицији штопера.

Административна каријера

[уреди | уреди извор]

ОФК Београд

[уреди | уреди извор]

Терзић је преузео ОФК Београд у тренутку када је клуб играо у другој лиги, и убрзо их је вратио у Прву лигу. Током његовог боравка, ОФК Београд се 2003. године, после двадесет девет година, пласирао у једно евро такмичење (овог пута Интертото куп), а већ следеће године пласирали су се у полуфинале Интертото купа, где је од њих био бољи мадридски Атлетико. Довео је у клуб многе играче који су касније направили успешне каријере (Ивановић, Коларов, Тошић, Баша...)[1]

После вишегодишњег рада у клубу, кандидовао се за председника Фудбалског Савеза Србије.[2]

Фудбалски савез Србије

[уреди | уреди извор]

У јануару 2005. једногласно је изабран за председника Фудбалског савеза Србије,[3] која је после одвајања Црне Горе постала највише фудбалско тело у држави. Заменио је плаве дресове са црвеним,[4] што су касније прихватили и остали спортови. За време Терзићевог мандата млада репрезентација је освојила друго место на Европском првенству 2007. у Холандији. Довео је за селектора Шпанца Хавијера Клементеа који је од 22 играча са СП у Немачкој 2006. задржао само четворицу и потпуно подмладио репрезентацију. Србија се није пласирала на Европско првенство 2008. у Аустрији и Швајцарској, али је формиран тим који је наследио наредни селектор Радомир Антић.

После расписане полицијске потраге због наводних малверзација у ОФК Београду, 12. марта 2008. године, са непознате адресе поднео неопозиву оставку на место председника ФСС.[5]

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

У јуну 2014. је постављен за вршиоца дужности генералног секретара ФК Црвена звезда.[6][7] У децембру исте године је преузео функцију генералног директора.[8] Током Терзићевог боравка у клубу, Црвена звезде је освојила четири титуле државног првака. Једном су црвено-бели наступали у групној фази Лиге Европе у којој је Звезда заузела друго место и пласирала се у нокаут фазу тог такмичења. У две узастопне сезоне Звезда је наступила и у групним фазама Лиге шампиона. У сезони 2018/19. Црвена звезда је у Београду победила енглески Ливерпул, који је касније у истој сезони постао шампион Европе.[9]

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Од краја јануара 2008. године, није се појављивао у Србији. Прво се огласио рекавши да је у Америци на стручном усавршавању а касније да се морао задржати на лечењу у Лондону због повреде рамена коју је зарадио на скијању у Француској.[10] Неколико пута се оглашавао телефонским конференцијама за штампу. У интервјуу датом Вечерњим новостима, 2. марта 2008, је изјавио да се враћа у Србију до краја недеље,[11] што се није десило. Министарство унутрашњих послова је 4. марта 2008. расписало потерницу за Терзићем, због постојања основане сумње да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја.[12] У јулу 2008. Интерпол такође расписује потерницу за Терзићем.[13]

Скупштина ОФК Београда је 23. децембра 2008. године заузела једногласан став да Звездан Терзић није оштетио клуб, већ да га је својим радом обогатио. Играчи Грубач, Станић и Ивановић су изјавили да их Терзић није оштетио и да им је био као отац.[14]

Медији су 21. фебруара 2009. објавили да је био ухапшен у Будви, али је црногорска полиција то демантовала.[15]

У јулу 2009. године адвокат Владан Батић је поднео захтев за јемство у износу од 200.000 евра да се Терзић врати у Србију и брани са слободе.[16]

У јулу 2010, више јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу против Звездана Терзића, некадашњег директора ОФК Београд, Милована Никодиновића, бившег генералног секретара Заједнице прволигаша, Владимира Булатовића, бившег спортског директора ОФК Београд, и менаџера Дражена Подунавца. Подигнутом оптужницом окривљенима се на терет ставља кривично дело злоупотребе службеног положаја у вези са трансфером фудбалера Вање Грубача у немачки Хамбург, Бранислава Ивановића у Локомотиву из Москве, Стевана Стошића у шпанску Малагу и Срђана Станића у московски Спартак.[17]

У новембру 2010. Терзић се предао Управи Криминалистичке полиције Београд, и одмах је спроведен у Окружни затвор у Београду.[18] Седам месеци је провео у притвору, након чега је у јуну 2011. пуштен да се брани са слободе. За то је морао да положи јемство од милион евра, колико је у некретнинама прикупило неколико његових рођака и пријатеља који су ставили хипотеке на своје куће.[19] Суђење је у наредним годинама неколико пута одложено, а до данас овај случај није решен.[20]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Дипломирао на Економском факултету у Београду, 1995. и на вишој тренерској школи. Говори четири страна језика (енглески, руски, грчки, мађарски). Ожењен супругом Светланом. Имају троје деце, Костадина, Никшу и Машу.[21]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „"NE VRAĆAJ SE, BIĆEŠ UHAPŠEN" Životna ispovest Zvezdana Terzića: O danima i pacovima u zatvoru, gde mu je smešteno, kako je Zvezdu spasio od 3. lige, snimanju blokbastera o Kosovu (VIDEO)”. telegraf.rs. 29. 1. 2019. Приступљено 16. 5. 2020. 
  2. ^ „Terzić kandidat za predsednika FSS”. b92.net. 11. 1. 2005. Приступљено 16. 5. 2020. 
  3. ^ „Zvezdan Terzić novi predsednik FSS”. b92.net. 23. 1. 2005. Приступљено 16. 5. 2020. 
  4. ^ „Terzić: "Crveni dresovi Srbije"”. b92.net. 24. 6. 2005. Приступљено 16. 5. 2020. 
  5. ^ „Terzić podneo neopozivu ostavku”. b92.net. Приступљено 12. 3. 2008. 
  6. ^ „Одржан УО, Терзић генерални директор”. crvenazvezdafk.com. 21. 12. 2014. Приступљено 16. 1. 2024. 
  7. ^ „Džajić podneo ostavku, Terzić v.d. genseka”. rts.rs. 19. 6. 2014. Приступљено 16. 5. 2020. 
  8. ^ „Mijailović zvanično predsednik,Terzić direktor Crvene zvezde”. n1info.com. 21. 12. 2014. Архивирано из оригинала 18. 05. 2020. г. Приступљено 16. 5. 2020. 
  9. ^ „Звездан Терзић”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 16. 5. 2020. 
  10. ^ „Operacija odlaže povratak Terzića!”. novosti.rs. 26. 2. 2008. Приступљено 16. 5. 2020. 
  11. ^ „U Srbiji i žive sahranjuju!”. novosti.rs. 2. 3. 2008. Приступљено 16. 5. 2020. 
  12. ^ „MUP raspisao poternicu za Terzićem”. b92.net. 4. 3. 2008. Приступљено 16. 5. 2020. 
  13. ^ „Zvezdan Terzić na poternici Interpola”. rts.rs. 10. 7. 2008. Приступљено 16. 5. 2020. 
  14. ^ „SAOPŠTENJE OFK BEOGRADA”. ofkbeograd.co.rs. Приступљено 16. 5. 2020. 
  15. ^ „Veljović: Zvezdan Terzić nije uhapšen pa pušten”. rts.rs. 23. 2. 2009. Приступљено 16. 5. 2020. 
  16. ^ „Terzić nudi 200.000 evra”. novosti.rs. 12. 6. 2009. Приступљено 16. 5. 2020. 
  17. ^ „Podignuta optužnica protiv Zvezdana Terzića”. politika.rs. 14. 7. 2010. Приступљено 16. 5. 2020. 
  18. ^ „Predao se Zvezdan Terzić”. b92.net. 11. 11. 2010. Приступљено 16. 5. 2020. 
  19. ^ „Terzić pušten iz pritvora”. novosti.rs. 15. 6. 2011. Приступљено 16. 5. 2020. 
  20. ^ „Ko štiti Zvezdana Terzića: Suđenje se odlaže tri godine, sudije izbegavaju da mu sude!”. glas-javnosti.rs. 15. 5. 2020. Архивирано из оригинала 16. 05. 2020. г. Приступљено 16. 5. 2020. 
  21. ^ „Zvezdan Terzić”. ofkbeograd.co.rs. Приступљено 16. 5. 2020. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Звездан_Терзић&oldid=28620937”