Пређи на садржај

Урош Спајић

С Википедије, слободне енциклопедије
Урош Спајић
Спајић у дресу Црвене звезде 2024.
Лични подаци
Пуно име Урош Спајић
Датум рођења (1993-02-13)13. фебруар 1993. (31 год.)
Место рођења Београд, СР Југославија
Висина 1,86 m
Позиција одбрана
Клупске информације
Тренутни клуб
 Црвена звезда
Број 5
Јуниорска каријера
Раднички Београд
Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2010—2013 Црвена звезда 16 (0)
2011—2012 → Сопот 39 (1)
2013—2016 Тулуз 63 (0)
2016—2018 Андерлехт 56 (2)
2018—2021 Краснодар 53 (2)
2020—2021 → Фајенорд 20 (0)
2022 Касимпаша 8 (0)
2023— Црвена звезда 31 (3)
Репрезентативна каријера**
2011—2012 Србија до 19 8 (0)
2013—2015 Србија до 21 9 (0)
2015— Србија 21 (0)
* Датум актуелизовања: 12. август 2024.
** Датум актуелизовања: 4. јул 2024.

Урош Спајић (Београд, 13. фебруар 1993) је српски фудбалер који игра на позицији централног одбрамбеног играча. Тренутно наступа за Црвену звезду.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Спајић је почео да тренира фудбал у београдском Радничком, да би са 13 година прешао у млађе категорије Црвене звезде.[1] Дебитовао је за први тим Црвене звезде 27. октобра 2010. на утакмици Купа Србије против Борца из Чачка,[2] али је на терену провео тек нешто мало више од пет минута. Ту утакмицу је Црвена звезда победила резултатом 4:0.[3] У првом тиму се налазио до краја те године, када на место тренера долази Роберт Просинечки, и од тада је био на позајмици у српсколигашу Сопоту.[2] Од лета 2012. године, враћен је опет у први тим, и након одласка Просинечког крајем августа 2012. године пред утакмицу против Бордоа, и доласка Александра Јанковића за тренера Црвене звезде, добија већу минутажу у првом тиму.[2] Наступио је на 16 првенствених утакмица током такмичарске 2012/13. у Суперлиги Србије.[4]

Напустио је Црвену звезду 31. маја 2013. године, када је потписао петогодишњи уговор са француском Тулузом.[5] Провео је наредне три године у Тулузу и током тог периода је наступио на 63 утакмице у француској Лиги 1.[4] Последњег дана августа 2016. године је прослеђен на једногодишњу позајмицу у Андерлехт.[6] Већ у марту 2017. је постао и званично играч белгијског клуба који га је откупио и са њим потписао уговор до 2021. године.[7] Спајић је са Андерлехтом био првак Белгије у сезони 2016/17,[8] а потом је освојио и белгијски Суперкуп.[9] За две сезоне у Андерлехту је наступио на укупно 75 такмичарских утакмица.[4] Поред домаћих такмичења, са клубом је наступао и у групним фазама Лиге Европе (2016/17) и Лиге шампиона (2017/18).[4]

Крајем маја 2018. године је потписао уговор са руским премијерлигашем Краснодаром.[10] Након две сезоне у којима је углавном стандардно наступао, Спајић је прослеђен на позајмицу у холандски Фајенорд за сезону 2020/21.[11] По истеку позајмице се вратио у руски клуб.[12] Провео је први део такмичарске 2021/22. у Краснодару, након чега је у јануару 2022. раскинуо уговор са клубом.[13] Последњег дана јануара 2022. године је потписао уговор са турским прволигашем Касимпашом до краја сезоне.[14] У децембру 2022. се вратио у Црвену звезду.[15] На првом наступу по повратку у клуб, Спајић је постигао погодак за коначних 4 : 0 над екипом Чукаричког у 33. колу Суперлиге Србије за такмичарску 2022/23.[16]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

За омладинску фудбалску репрезентацију Србије је одиграо 8 утакмица, а у званичним утакмицама је дебитовао 25. маја 2012. године у ремију од 2:2 против репрезентације Немачке до 19 година. Играо је за младу репрезентацију на Европском првенству 2015. у Чешкој.[17]

За сениорску репрезентацију Србије је дебитовао 4. септембра 2015. у квалификационом мечу за одлазак на Европско првенство 2016. против Јерменије (2:0) у Новом Саду.[18] Био је учесник Светског првенства 2018. у Русији али је све три утакмице репрезентације Србије гледао са клупе за резервне играче.[4] Због повреде је пропустио Светско првенство 2022. у Катару.[19][20] Нашао се на коначном списку играча за Европско првенство 2024. у Немачкој.[21]

Трофеји

[уреди | уреди извор]
Андерлехт
Црвена звезда

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Uroš Spajić: Zvezda moj transfer platila loptama”. mozzartsport.com. 31. 3. 2020. Приступљено 1. 2. 2022. 
  2. ^ а б в „Uroš Spajić”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 1. 2. 2021. 
  3. ^ „Zvezda četvorkom do 1/4 finala”. b92.net. 27. 10. 2010. Приступљено 1. 2. 2022. 
  4. ^ а б в г д „Uroš Spajić”. Soccerway.com. Приступљено 1. 2. 2021. 
  5. ^ „Spajić predstavljen u Tuluzu, potpisao ugovor na pet godina”. sport.blic.rs. 31. 5. 2013. Приступљено 1. 2. 2022. 
  6. ^ „ZVANIČNO: Spajić obukao dres Anderlehta”. mozzartsport.com. 31. 8. 2016. Приступљено 1. 2. 2022. 
  7. ^ „Spajiću ispunjena želja - u Anderlehtu do 2021!”. mozzartsport.com. 14. 3. 2017. Приступљено 1. 2. 2022. 
  8. ^ „Neka dernek krene - Anderleht šampion! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 18. 5. 2017. Приступљено 1. 2. 2022. 
  9. ^ „Belgija: Superkup za Spajića i Obradovića”. sportklub.rs. 22. 7. 2017. Приступљено 1. 2. 2022. 
  10. ^ „FOTO: Spajić potpisao za Krasnodar uz dobrodošlicu na ćirilici”. mozzartsport.com. 26. 5. 2018. Приступљено 1. 2. 2022. 
  11. ^ „Spajić na deset meseci bez prava otkupa”. mozzartsport.com. 15. 9. 2020. Приступљено 1. 2. 2022. 
  12. ^ „Uroš Spajić se vratio u Krasnodar”. mozzartsport.com. 29. 5. 2021. Приступљено 1. 2. 2022. 
  13. ^ „Razišli se Krasnodar i Uroš Spajić, naredna stanica Turska?”. mozzartsport.com. 21. 1. 2022. Приступљено 1. 2. 2022. 
  14. ^ „Zvanično: Uroš Spajić novi štoper Kasimpaše”. mozzartsport.com. 31. 1. 2022. Приступљено 1. 2. 2022. 
  15. ^ „Spajić u Zvezdi do 2026. godine”. crvenazvezdafk.com. 23. 12. 2022. Приступљено 1. 2. 2022. 
  16. ^ Š, A. (30. 4. 2023). „Spajićev evrogol ukrasio povratnički debi iz snova! Kročio na teren posle godinu dana pa izveo majstoriju od koje zastaje dah! (video)”. 24sedam.rs. Приступљено 7. 5. 2023. 
  17. ^ „Mladi fudbaleri razočarani: Nismo ni zaslužili sreću zbog katastrofe protiv Češke”. sport.blic.rs. 24. 6. 2015. Приступљено 1. 2. 2022. 
  18. ^ „Uros Spajic”. reprezentacija.rs. Приступљено 25. 9. 2020. 
  19. ^ „Teška povreda Uroša Spajića, neće igrati na Svetskom prvenstvu u Kataru”. mozzartsport.com. 26. 4. 2022. Приступљено 21. 2. 2023. 
  20. ^ „Žao mi je što nisam imao Spajića i Nastasića”. mozzartsport.com. 5. 12. 2022. Приступљено 21. 2. 2023. 
  21. ^ „Пикси саопштио коначан списак фудбалера за Европско првенство”. Радио телевизија Србије. 28. 5. 2024. Приступљено 12. 8. 2024. 
  22. ^ „Звезда подигла пехар шампиона Србије”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2024. Архивирано из оригинала 19. 6. 2024. г. Приступљено 7. 7. 2024. 
  23. ^ „Звезда освојила Куп Србије и четврту дуплу круну у низу”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 21. 5. 2024. Архивирано из оригинала 19. 6. 2024. г. Приступљено 7. 7. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Урош_Спајић&oldid=28797634”