Игуманија Нимфодора (Миљковић)
Нимфодора (Миљковић) | |
---|---|
Основни подаци | |
Помесна црква | Српска православна црква |
Епархија | Епархија браничевска |
Чин | игуманија |
Титула | игуманија Манастира Радошина |
Седиште | Манастир Радошин |
Године службе | од 8. септембра 2021. |
Претходник | Митродора Миљковић |
Лични подаци | |
Световно име | Јованка Миљковић |
Датум рођења | 9. децембар 1946. |
Место рођења | Дубница код Свилајнца, СФРЈ |
Нимфодора (световно Јованка Миљковић; Дубница код Свилајнца, 9. децембар 1946) монахиња је Српске православне цркве и игуманија Манастира Радошина.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Игуманија Нимфодора рођена је 9. децембра 1946. године у селу Дубница код Свилајнца, у земљорадничкој, и врло побожној породици од родитеља Миланка и Јаворке Миљковић. Приликом крштења је добила име Јованка.[2]
Након завршене основне школе у Дубници 15. маја 1960. године ступа у Манастир Благовештење Рудничко код Страгара, код тадашње игуманије Михаиле Кнежевић. Замонашена је 3. августа 1965. године од стране епископа шумадијскога господина Валеријана Стефановића примивши монашко име Нимфодора.[3]
Заједно са својом сестром монахињом Митродором 1984. године прелази у Манастир Јошаницу код Јагодине, где су се задржале до 2001. године када прелазе у Манастир Радошин код Свилајнца.
Након упокојења своје сестре мати Митродоре 8. септембра 2021. године а одлуком епископа пожаревачко-браничевскога господина Игњатија Мидића постављена је за другу игуманију Манастира Радошина.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „"Без невоље нема богомоље“, мати Нимфодора из манастира Радошин - Cyботa 13.11. у 21:10 часова”. Televizija Hram (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-01.
- ^ „"Приче из незаборава" - „Без невоље нема богомоље", мати Нимфодора из манастира Радошин”. Televizija Hram (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-22.
- ^ 381info.com <predrag@011info.com>. „Manastir Radosin Manastiri Svilajnac Crkve u Svilajncu”. 381info.com (на језику: српски). Приступљено 2022-12-22.
- ^ Боснић, Текст и фотоси Драган. „Манастири премерени корацима”. Politika Online. Приступљено 2022-12-22.