Свилајнац

Свилајнац
Свилајнац;
	Колаж слика Свилајнца (Tрг Маре Ресавкиње, Гимназија Свилајнац, Природњачки центар Свилајнац, Споменик Стевану Синђелићу, Статуа тираносауруса у Природњачком центру Србије)
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Општина	Свилајнац
Становништво
— 2022.	8.593
Географске карактеристике
Координате	44° 14′ 01″ С; 21° 11′ 39″ И / 44.233572° С; 21.194213° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Свилајнац Свилајнац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	35210
Позивни број	035
Регистарска ознака	SV

Свилајнац је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Поморавском управном округу. Према попису из 2022. било је 8.593 становника.

У општини Свилајнац има 22 насеља (један град и двадесет једно село).

Историја

Плодна подручја Велике Мораве и Ресаве била су насељена још у најдавнијим временима. На тим просторима живели су прво Трачани, које су покорили Римљани и основали своју провинцију Горњу Мезију. Словени рано насељавају Ресаву, где су познати као Браничевци и Моравци. За Ресаву је посебно важан период од Српске деспотовине, када је овај крај доживео завидан економски и културни просперитет.

Први писани историјски споменици о ресавским селима потичу из 15. века. Свилајнац се први пут спомиње 1467. године, као село „Свилајнац са 30 кућа“. Сматра се да је село добило име Свилајнац због тога што су се његови житељи бавили узгојем свилених буба и производили свилу. По документима из 1718. године, Свилајнац има свега 12 домова, а 1733. године село у ресавској парохији има 28 домова. Године 1930. записано је да је Свилајнац варош на реци Ресави и да се варош дели на: Чаршију, Бојачу, Влаовачку малу, Доњи крај, Запис и Циганску малу. Свилајнац у том тренутку има 1187 кућа са 5356 особа.

Свилајнац је одувек био познати трговачки и занатски град. Данас је то општински центар у плодној ресавској и моравској долини. Као значајан индустријски центар Србије задржао је дух старих времена и уз развој занатства и трговине у граду су никли многобројни угоститељски објекти. И данас се угоститељски објекти уређују и прилагођавају клијентели.

Географија

Свилајнац се налази на око 100 km од Београда у смеру југ-исток, на обалама Велике Мораве и Ресаве. Град има 9.395, а цела општина око 25.511 становника.

Свилајнац се налази на 103 метара надморске висине, на координатама 44º19'10 и 44°03'20 северне географске ширине и 21º08' и 21º25 источне географске дужине.

Општина Свилајнац је природно-географски комбинација равничарског и брежуљастог рељефа, са умереном климом и плодним земљиштем, што је добра основа за најважнију делатност Доње Ресаве - пољопривреда. Налази се на месту где долина Ресаве сраста са долином Велике Мораве. Насеље Свилајнац, као центар истоимене општине са 22 насеља и површином од 32.640 хектара, налази се у Источној Србији у широј зони равничарског дела великоморавске долине, која представља окосницу просторног развоја републике, дугорочно посматрано. Са друге стране, на око 4 km низводно од Свилајнца у Велику Мораву се улива река Ресава, која протиче кроз град и својом долином отвара - шири низијски део ослоњен на моравску низију, по чему се читава низија назива Ресава.

Привреда

Вековима су трговина и пољопривреда главне делатности, па и данас. Међутим почевши од 2008. оживљава се и индустрија града.

Традиција пољопривреде је настављена и проширена, а од средине 2010. Свилајнац је национални центар за организацију производње органске хране у области сточарства. У једној од три индустријске зоне општине послују два велика, међународна и извозно оријентисана, произвођача и прерађивача поврћа:

Три Стан Свежи Производи (Tri Stan Fresh Produce)^[1], чији су капацитети 7 милиона тегли корнишона и цвекле годишње
Само Зелено (Green Only)^{[тражи се извор]}, који производи зачинско биље (лук влашац, менту, таргон, руколу, першун, мирођију и касуљицу) за тржиште Европске уније.

Са почетком 2011., у Свилајнцу своју производњу расветних тела започиње и светски гигант Панасоник (Panasonic)^[2]

У току је реализација већег броја инвестиција у привреди.

Култура

Поморавље је релативно богато споменицима средњовековне културе, јер је то била позорница важних историјских збивања. У трећој четвртини 13. века, под ударцима Турака, економски, политички и културни центар помера се на север у области Западне и Велике Мораве. Удаљени од изворних области Рашке и македонске школе, односно српско-византијске школе, моравски неимари стварају нове архитектонске комбинације у којима користе тековине својих претходника, али их у исто време освежавају новим елементима источњачког порекла. Тако настаје нова архитектонска школа под именом моравска школа. У непосредној близини Свилајнца налази се значајна школа-манастир Манасија. Остали мање познати манастири су Томић, Златенац и Миљков манастир.^[3]

У месту се налази Ресавска библиотека Свилајнац.

Позориште

Зграда центра за културу је подигнута 1924. године за Соколско друштво „Душан Силни“. У истој згради је 1964. основан Раднички универзитет „Драгош Илић“, из кога је деведесетих година произишао садашњи Центар за културу Свилајнац.

Главна манифестација Центра за културу су „Синђелићеви дани“, која се организује крајем маја у спомен ресавског војводе Стевана Синђелића и његових сабораца трагично страдалих на Чегру.

Позоришни аматеризам у Свилајнцу има дугу традицију и везује се за оснивање Читаонице омладине ресавске 1868. Данас је градско позориште једно од бољих аматерских позоришта у Србији, што потврђује и чињеница да је четири године пролазило регионалну селекцију и пласирало се на републички фестивал у Кули. Освајањем прве награде на овом фестивалу 2006. године, свилајначко позориште прошло је у виши ранг такмичења на Међународном фестивалу аматерских позоришта у Требињу, где су глумци појединачно освојили четири „Златне маске“.

Културно-уметничко друштво «Синђелић» настало из певачког друштва „Поклич“ које је основано 1869. године. Од 1945. године ради под називом „Милоје Живановић“, а од 1996. мења име у КУД „Синђелић“.

„Синђелић“ броји око 150 чланова и састоји се од дечјег, припремног и извођачког ансамбла.

Након вишедеценијског занемаривања и пропадања, великим залагањем локалне самоуправе, 2011. крећу радови на реконструкцији овог објекта.

Познати Свилајнчани

Знаменитости

Образовање

Почеци просветитељског рада у Свилајнцу везани су за прве деценије 19. века. Свилајнац још у Карађорђево време добија Малу школу (основну), мада први званични подаци говоре да се о школству у Свилајнцу може говорити тек од 1818, када кнез Милош шаље првог учитеља.

Брз економски развој допринео је проглашењу Свилајнца за варошицу 1846. године.

Свилајнчани су схватили колики је значај културно-просветитељског рада па се 1857. год отвара Школа за женску децу. На Цвети 1860. године отворена је и Недељна школа, коју су похађали калфе и шегрти.

Значајан датум је и отварање Читаонице омладине ресавске, 3. априла 1868. године. Ту је никла идеја да се отвори Гимназија у Свилајнцу. После много труда, Свилајнчани добијају Гимназију.

У периоду од 1960. до 1964. Гимназија је радила као истурено одељење Гимназије у Јагодини. Године 1977. Гимназија и Школа за КВ раднике се интегришу у ОУР „Драгош“, а 1987. године формиран је Образовни центар усмереног образовања и васпитања „Лаза Стојановић“.

Од Образовног центра 1. априла 1987. формиране су две самосталне школе – Пољопривредна школа и школа „Лаза Стојановић“. Од 1990. Гимназија у Свилајнцу води се као истурено одељење Гимназије у Ћуприји, а у оквиру Машинске школе. Данас је гимназија део Средње школе „Свилајнац“ у Свилајнцу.

2010. године у Свилајнцу је почео са радом Факултет еколошке пољопривреде Универзитета Едуконс. Настао је стратешким партнерством Универзитета Едуконс, Пољопривредно-ветеринарске школе са домом ученика Свилајнац и општине Свилајнац. Циљ оснивања факултета је стварање стручног кадра у региону који ће се бавити производњом здравствено безбедне хране.

Средње школе у Свилајнцу:

Основне школе у Свилајнцу:

ОШ „Јован Јовановић Змај” Свилајнац

Остале основне школе у општини Свилајнац:

Градови побратими

Демографија

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2022. године).

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	5.046
1953.	5.049
1961.	5.895
1971.	7.762
1981.	9.340
1991.	9.622	8.568
2002.	9.395	10.497
2011.	9.198
2022.	8.593

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	8.930	95,05%
Роми	182	1,93%
Црногорци	31	0,32%
Хрвати	29	0,30%
Македонци	22	0,23%
Југословени	14	0,14%
Румуни	9	0,09%
Власи	5	0,05%
Словенци	4	0,04%
Бугари	3	0,03%
Муслимани	2	0,02%
Украјинци	1	0,01%
Мађари	1	0,01%
Албанци	1	0,01%
непознато	95	1,01%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	24	37
80+	68	110
75—79	140	185
70—74	196	280
65—69	225	308
60—64	218	263
55—59	235	265
50—54	350	363
45—49	364	381
40—44	317	348
35—39	273	326
30—34	319	344
25—29	307	355
20—24	283	314
15—19	270	301
10—14	309	240
5—9	296	297
0—4	245	239
Просек :	38,3	40,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.559	1.578	1.927	2.529	3.006	3.093	3.141

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	621	770	614	666	215	186	42	14	8	5	2,99

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.589	885	2.427	153	108	16
Женски	4.180	768	2.450	679	248	35
УКУПНО	7.769	1.653	4.877	832	356	51

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.713	160	1	3	337
Женски	1.462	68	0	0	221
УКУПНО	3.175	228	1	3	558
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	162	65	352	57	72
Женски	51	4	415	76	29
УКУПНО	213	69	767	133	101
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	16	49	168	91	71
Женски	25	33	104	125	225
УКУПНО	41	82	272	216	296
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	49	0	0	60
Женски	49	2	0	35
УКУПНО	98	2	0	95

Референце

^ POLJOPARTNER- vesti i zanimljivosti | Poljoprivreda, vesti i korisne informacije^{[мртва веза]}
^ „Blic Online | „Panasonik“ u Svilajncu počeo probnu proizvodnju”. Приступљено 25. 4. 2013.
^ Манастири надживели околна села (Б92, 5. јун 2016)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] POLJOPARTNER- vesti i zanimljivosti | Poljoprivreda, vesti i korisne informacije^{[мртва веза]}

[2] „Blic Online | „Panasonik“ u Svilajncu počeo probnu proizvodnju”. Приступљено 25. 4. 2013.

[3] Манастири надживели околна села (Б92, 5. јун 2016)

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Сједињене Државе