Новине Београдског читалишта
Тип | Научни часопис |
---|---|
Издавач | Издавач: Библиотека града Београда |
Главни уредник | Симеон Бабић (прва серија), Станиша Нешић (нова серија, бр. 1-42), Јасмина Нинков (бр. 43-51)[1] |
Оснивање | 1991. (прва серија) 2005. (нова серија) |
Језик | Српски |
Укидање | 2013. |
Седиште | Србија, Београд, Кнез Михаилова 56 |
Новине Београдског читалишта је часопис који Настављају традицију Новина Читалишта београдског, првог и најстраријег листа у Србији.[2] Новине су обновљене 1991. године,[3] а од 2005. излази нова серија чији је први број изашао у септембру 2005.[4] Изашао је укупно 51 број ове нове серије, последњи јануара 2013. Сви бројеви нове серије доступни су он-лајн на сајту Библиотеке града Београда.[5]
Историја
[уреди | уреди извор]Новине читалишта београдског
[уреди | уреди извор]Прво српско Читалиште је основано 14. јануара 1842. у Иригу. Четири године касније, 2. јануара 1846. (пет година пошто је Београд постао престоница Кнежевине Србије) основано је и Београдско читалиште. Већ наредне године, у петак 3. јануара 1847. појавио се и први број Новина Читалишта београдског. Новине су излазиле сваког петка и доносиле вести из Србије и света. Деловање Новина је било од велике користи српском народу 1848. за време Мађарске буне. Читалиште је преко својих Новина подржавало српске интересе и давало уточиште српским избеглицама.[6]
Новине Београдског читалишта - обновљено издање
[уреди | уреди извор]Године 1980. Библиотека града Београда обновила је Београдско читалиште, а 1991. и Новине Београдског читалишта, као настављача традиције Новина читалишта Београдског. Први број изашао је за Београдски сајам књига 1991, а об- нављање листа благословио је његова светост патријарх српски Павле на промоцији.
До 2011. године изашло је 96 бројева (47 у првој серији) и лист је стекао велики углед у културној јавности. У листу је сарађивало преко 1000 сталних сарадника, међу њима и најугледнија имена наше културе.
Објављена је библиографија Новина, репринт издање Новине читалишта београдског 1846-1847 и DVD Новине Београдског читалишта 1991-2011, поводом 20 година излажења листа.[2]
Новине Београдског читалишта - нова серија
[уреди | уреди извор]Од 2005. до 2013. године излазила је нова серија Новина Београдског читалишта. У овом периоду објављен је укупно 51 број. Нова серија се по много чему разликовала од претходне. У основи уређивачке политике и даље је била књига и све што је везано за књигу, али у светлу новог времена, нових технологија и идеја. Новине су биле посвећене стварању, издавању, читању и тржишту књига.[6]
Лист је излазио 4 до 6 пута годишње (неки као двоброј или чак четвороброј) у два облика - као стандардно штампано издање и као веб издање.[2]
Уређивачка политика
[уреди | уреди извор]Новине Београдског читалишта биле су лист посвећен јавним библиотекама, стварању, издавању, читању и тржишту књига. Такође су биле и најзначајнији водич за рад јавних библиотека у области читања, анотирања и набавке књига, за сарадњу са издавачима, институцијама културе и маркнтишко представљање рада јавних библиотека и српске књиге у свету. покривале су сва она подручја којима се лист оваквог типа бави, а то је, пре свега, библиотека, књига, издавачи, писци, књижари, читаоци, књига у медијима, књига и институције културе, књижевно и културно наслеђе, књига у новим технологијама и друго.[2]
Рубрике
[уреди | уреди извор]У сваком броју лист је стандардно имао три блока:
- први је покривао основне теме којима се бавио,
- други је био „Излог нових књига” (анотирана библиографија преко 100 нових наслова у сваком броју),
- трећи блок је био намењен оглашавању издавача и свих оних који су имали додирних тачака са библиотеком, књигом и читањем.
Поред ових стандардних блокова лист је у сваком броју имао прилоге који су покривали следеће теме:
- Библиотеке - фондови, рад са читаоцима, културни програми, набавка, библиотеке и нове технологије, пројекти, библиотеке и издавачи, писци, читаоци.
- Тржиште књига - анализе циљних група у продаји књига, књиге за децу, уџбеничка литература, учешће и улога библиотека на тржишту књига, односи између опште културе, читања и стандарда у формирању тржишта књига, улога издавача, најскупље и најјефтиније књиге и како до њих доћи у тржишним условима, и друго.
- Издавачи, писци и читаоци - комуникација, односи и проблеми међу овим категоријама.
- Књига и маркетинг - маркетинг у производњи, представљању и продаји књига, маркетинг у функцији популаризације књиге и читања, остали видови маркетиншког приступа књизи.
Лист је континуирано пратио рад Секретаријата за културу града Београда када је у питању књига и њено окружење (библиотеке, капитална издања, откуп, вести о књижевним догађајима које Секретаријат у оквиру својих делатности реализује, планови, програми и друго).[2]
Тематски блокови и бројеви
[уреди | уреди извор]Повремено су се појављивали тематски блокови, који су детаљно обрађивали поједине теме везане за све оне области које су од значаја за библиотеке, књигу, образовање и културу уопште и тематски бројеви о актуелним годишњицама наше културе и књижевности и културном наслеђу српског народа. Лист је објавио 10 тематских бројева:
- 100 година од рођења Десанке Максимовић,
- Осам векова Хиландара,
- Никола Тесла,
- Милутин Бојић,
- Милош Црњански,
- Сто година СКЗ,
- Иво Андрић,
- Јован Дучић,
- Српска књижевнос на Косову и Метохији,
- Хиландарска библиотека.[2]
Електронска издања
[уреди | уреди извор]Народна библиотека Србије дигитализовала је већину бројева Новина Читалишта београдског (1847-1849). Они се могу читати на сајту Дигитална Народна библиотека Србије и у слободном су приступу.[7]
На сајту Библиотеке града Београда могу се читати сви бројеви нове серије Новина Београдског читалишта, од броја 1 до 51 (2005-2013).[3]
Године 2010. Библиотека града Београда објавила је ДВД издање 44 броја нове серије Новина Београдског читалишта, изашлих у периоду од 2005 до 2010. године.[8]
Данас је штампана верзија једне од најпопуларнијих рубрика - „Излог нових књига” замењена веб издањем „Препоруке Новина Београдског читалишта” на сајту Шта да читам,[9] који уређују библиотекари из целе Србије.[10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Новине Београдског читалишта”. COBISS. Народна библиотека Србије. Архивирано из оригинала 28. 03. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022.
- ^ а б в г д ђ Нешић, Станиша (октобар—децембар 2011). „20 година„Новина Београдског читалишта“” (PDF). Новине Београдског читалишта. 46-49: 2. Приступљено 25. 2. 2022.
- ^ а б „НОВИНЕ БЕОГРАДСКОГ ЧИТАЛИШТА”. Званични веб-сајт Библиотеке града Београда. Приступљено 25. 2. 2022.
- ^ „Новине Београдског читалишта” (PDF). Новине Београдског читалишта. 1. септембар 2005. Приступљено 25. 2. 2022.
- ^ „Новине Београдског читалишта” (PDF). Новине Београдског читалишта. 50-51. септембар 2013. Приступљено 25. 2. 2022.
- ^ а б Нешић, Станиша (09. 2005). „Уместо уводника” (PDF). Новине Београдског читалишта. 1: 2. Приступљено 25. 2. 2022.
- ^ „Новине читалишта Београдскогъ”. COBISS. Narodna biblioteka Srbije. Архивирано из оригинала 25. 02. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022.
- ^ „Новине Београдског читалишта (Електронски извор)”. COBISS. Народна библиотека Србије. Архивирано из оригинала 28. 03. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022.
- ^ „Препоруке Новина Београдског читалишта”. Шта да читам. Библиотека града Београда. Архивирано из оригинала 22. 01. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022.
- ^ „Читаоче, на правом си месту!”. Шта да читам. Библиотека града Београда. Приступљено 25. 2. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Beogradsko čitalište o razvoju biblioteka”. RTS. 28. 7. 2009. Приступљено 25. 2. 2022.
- „Jedina čitaonica dnevne štampe u prestonici”. Danas. 27. 6. 2008. Приступљено 25. 2. 2022.