Пређи на садржај

Ноћи бугија

С Википедије, слободне енциклопедије
Ноћи бугија
Филмски постер
Изворни насловBoogie Nights
РежијаПол Томас Андерсон
СценариоПол Томас Андерсон
ПродуцентЛојд Левин
Џон Лајонс
Пол Томас Андерсон
Џоен Селар
Главне улогеМарк Волберг
Џулијана Мур
Берт Ренолдс
Дон Чидл
Џон Рајли
Вилијам Х. Мејси
Хедер Грејам
Никол Паркер
Филип Симор Хофман
МузикаМајкл Пен
Директор
фотографије		Роберт Елсвит
МонтажаДилан Тиченор
Продуцентска
кућа		Lawrence Gordon Productions
Ghoulardi Film Company
ДистрибутерNew Line Cinema
Година1997.
Трајање155 минута[1]
Земља САД
Језикенглески
Буџет15 милиона долара[2]
Зарада43,1 милиона долара[2]
IMDb веза

Ноћи бугија (енгл. Boogie Nights) је амерички хумористичко-драмски филм из 1997. године,[3] режисера и сценаристе Пола Томаса Андерсона. Радња се одвија у долини Сан Фернандо у Лос Анђелесу и фокусира се на младог перача судова у ноћном клубу који постаје популарна звезда порнографских филмова, пратећи његов успон у златном добу порнографије 1970-их и његов пад током ексцеса 1980-их. Овај филм је експанзија Андерсоновог краткометражног мокументарца Прича о Дирку Диглеру (1988),[4][5][6][7] а главне улоге тумаче Марк Волберг, Џулијана Мур, Берт Ренолдс, Дон Чидл, Џон Рајли, Вилијам Х. Мејси, Филип Симор Хофман и Хедер Грејам.

Филм је премијерно приказан 11. септембра 1997. на Међународном филмском фестивалу у Торонту, а у америчким биоскопима је објављен 10. октобра исте године и побрао је похвале критичара. Био је номинован за три Оскара: за најбољи оригинални сценарио, најбољу споредну глумицу (Џулијана Мур) и најбољег споредног глумца (Берт Ренолдс). Саундтрек филма је такође добио похвале. Сматра се једним од Андерсонових најбољих остварења и једним од најбољих филмова свих времена.[8][9]

Радња

[уреди | уреди извор]

Године 1977, Еди Адамс, након што је напустио средњу школу, живи са својим оцем и емоционално насилном мајком у Торансу у Калифорнији. Он ради у једном ноћном клубу у Лос Анђелесу чији је власник Морис Родригез, где упознаје Џека Хорнера, редитеља порно филмова. Заинтересован да уведе Едија у порнографију, Џек га испитује гледајући га како има однос са Ролерком, порно старлетом која увек носи ролшуе.

Након свађе са мајком, Еди се усељава у Џекову кућу у долини Сан Фернандо. Еди себи даје сценско име „Дирк Диглер” и постаје звезда због свог доброг изгледа, младалачке харизме и абнормално великог пениса. Његов успех му омогућава да купи нову кућу, опсежну гардеробу и „такмичарски наранџасти” Chevrolet Corvette из 1977. године. Са својим пријатељом и колегом Ридом Ротшилдом, Дирк даје идеју за серијал акционих порно филмова, који се показује успешним. Он ради и дружи се са другима из порно индустрије, и они живе безбрижним начином живота у касној диско ери 1970-их. Док 31. децембра 1979. присуствује новогодишњој забави у Џековој кући, његов асистент Мали Бил Томпсон налази како га његова развратна жена поново вара. Бил, уморан од константног набијања рогова, убија своју жену и њеног љубавника, након чега изврши самоубиство.

Дирк и Рид почињу редовно да користе кокаин. Због коришћења дроге, Дирк све теже постиже ерекцију, почиње да доживљава насилне промене расположења и постаје огорчен због Џонија Доа, ривалског глумца којег је Џек недавно ангажовао и за кога се Дирк брине да ће га заменити. Године 1983, након свађе са Џеком, Дирк је отпуштен и одлази са Ридом да би започео музичку каријеру заједно са Скотијем, бум оператером који је заљубљен у Дирка. Џек одбија пословни предлог Флојда Гондолија, биоскопског магната који инсистира на смањењу трошкова снимањем на видео, а не на филмској траци, јер Џек верује да ће видео-трака умањити квалитет његових филмова.

Након што је његов пријатељ и финансијер, пуковник Џејмс, ухапшен пошто је малолетницу натерао да се предозира кокаином, као и због тога што је поседовао дечју порнографију, Џек почиње да сарађује са Гондолијем, али постаје разочаран новим послом. У једном новом пројекту Џек и Ролерка би требало да се возе у лимузини, тражећи насумичне мушкарце са којима би она имала секс док би је екипа снимала. Један мушкарац препознаје Ролерку као бившу другарицу из средње школе и након неуспелог покушаја секса, вређа њу и Џека. И Џек и Ролерка га нападају, остављајући га крвавог на тротоару.

Главна порно звезда Амбер Вејвс улази у битку за старатељство са својим бившим мужем. Суд је утврдио да је она неподобна мајка због каријере у порно индустрију, поседовања досијеа и зависности од кокаина. Бак Своуп се жени колегиницом порно глумицом Џеси Сент Винсент, која затрудни с њим. Због своје порнографске прошлости, Баку није дозвољено да узме кредит у банци и он не може да отвори сопствену продавницу стерео опреме. Те ноћи, он се нађе усред пљачке у продавници крофни у којој су убијени службеник, пљачкаш и наоружана муштерија. Бак је једини преживели и бежи са новцем.

Пошто су већину свог новца потрошили на дрогу, Дирк и Рид нису у могућности да плате студију за снимање демо касета за које верују да ће им омогућити да постану музичке звезде. Очајнички у потреби за новцем, Дирк прибегава проституцији, али га тројица мушкараца нападну и опљачкају. Дирк, Рид и њихов пријатељ Тод Паркер покушавају да преваре локалног дилера дроге Рахада Џексона у његовој вили продајући му пола килограма соде бикарбоне уместо кокаина. Дирк и Рид намеравају да оду брзо пре него што Рахадов телохранитељ прегледа робу, али дрогирани Тод покушава да украде још дроге и новца од Рахада. У пуцњави која је уследила, Тод убија Рахадовог телохранитеља и Рахад га убија, док Дирк и Рид за длаку побегну. Дирк се враћа у Џеков дом и они се помире.

Године 1984, Амбер снима телевизијску рекламу за отварање Бакове продавнице, Ролерка се спрема да полаже испит за средњошколску диплому, пуковник Џејмс остаје у затвору, Морис отвара ноћни клуб са својом браћом, Рид изводи магичне трикове у стриптиз клубу, а Џеси рађа Баку сина. Дирк, Џек и Амбер се припремају да поново почну снимање.

Улоге

[уреди | уреди извор]
Глумац Улога
Марк Волберг Еди Адамс / Дирк Диглер
Џулијана Мур Меги / Амбер Вејвс
Берт Ренолдс Џек Хорнер
Дон Чидл Бак Своуп
Џон Рајли Рид Ротшилд
Вилијам Х. Мејси Мали Бил Томпсон
Хедер Грејам Бренди / Ролерка
Никол Паркер Беки Барнет
Филип Симор Хофман Скоти Џ.
Луис Гузман Морис Родригез / Т. Т. Родригез
Филип Бејкер Хол Флојд Гондоли
Томас Џејн Тод Паркер
Роберт Риџли пуковник Џејмс
Роберт Дауни Старији Берт
Нина Хартли Билова жена
Мелора Волтерс Џеси Сент Винсент
Алфред Молина Рахад Џексон
Рики Џеј Курт Лонгџон
Џоана Глисон Диркова мајка
Лорел Холоман Шерил Лин
Мајкл Пен Ник
Мајкл Џејс Џером

Продукција

[уреди | уреди извор]

Развој

[уреди | уреди извор]

Филм је базиран на краткометражном мокументарцу под називом Прича о Дирку Диглеру који је Андерсон написао и режирао још у средњој школи.[4] Сам кратки филм је заснован на документарцу Исцрпљен: Џон Си Холмс, Права прича из 1981. године, документарцу о животу легендарног порно глумца Џона Холмса, према коме је Дирк Диглер заснован.[10]

Филм је помогао да се Марк Волберг пробије као глумац; раније је био познат само као фронтмен групе Marky Mark and the Funky Bunch

Андерсон је првобитно желео да улогу Едија игра Леонардо Дикаприо, након што га је видео у Кошаркашким дневницима. Дикаприју се свидео сценарио, али је морао да га одбије јер је потписао уговор за улогу у Титанику. За улогу је препоручио Марка Волберга.[10] Дикаприо ће касније изјавити да је пожелео да је прихватио обе улоге.[11] Хоакину Финиксу је такође понуђена улога Едија, али ју је одбио јер није желео да глуми порно звезду. Финикс је касније сарађивао са Андерсоном на филмовима Мастер и Скривена мана.[12] Бил Мари, Харви Кајтел, Ворен Бејти, Алберт Брукс и Сидни Полак су одбили улогу Џека Хорнера, која је припала Берту Ренолдсу.[13][14] Након појављивања у филму Тешка осмица Самјуел Л. Џексон је одбио улогу Бака Своупа, која је припала Дону Чидлу.[10] Андерсон у почетку није разматрао Хедер Грејам за улогу Ролерке, јер никада није видео да је пристала на голотињу на филму. Међутим, њен агент је позвао Андерсона и питао га да ли она може да дође на аудицију за улогу, коју је и добила.[10] Гвинет Палтроу, Дру Баримор и Тејтум О’Нил су такође биле спремне да прихвате улогу.[13][15]

Због проблема који су се јавили током објављивања његовог претходног филма, Тешка осмица, Андерсон је имао строге захтеве током снимања Ноћи бугија. У почетку је желео да филм траје више од три сата и да му буде додељена ознака NC-17. Продуценти филма, посебно Мајкл де Лука, наредили су да филм мора да буде или краћи од три сата или да му се додели ознака R. Андерсон није хтео да попусти, рекавши да филм неће бити популаран без обзира на све то. Нису се предомислили, а Андерсон је ознаку R као изазов. Упркос томе, филм је и даље био 20 минута краћи од очекиваног.[10]

Ренолдс се није слагао са Андерсоном током снимања. Након што је видео грубу верзију филма, Ренолдс је наводно отпустио свог агента јер му га је препоручио.[16] Упркос томе, Ренолдс је освојио награду Златни глобус и био је номинован за Оскара за своју улогу. Касније је Андерсон желео да Ренолдс глуми у његовом следећем филму, Магнолија, али овај га је одбио.[17] Ренолдс је 2012. године демантовао гласине да му се филм није свидео, назвавши га „изванредним” и рекавши да његово мишљење о њему нема никакве везе са његовим односом са Андерсоном.[18]

Објављивање

[уреди | уреди извор]

Филм је премијерно приказан на Међународном филмском фестивалу у Торонту, а приказан је и на Филмском фестивалу у Њујорку, пре него што је објављен у 2 биоскопа 10. октобра 1997. године. Зарадио је 50.168 долара током премијерног викенда. Три недеље касније, проширио се на 907 биоскопа и зарадио 4,7 милиона долара, заузимајући четврто место по заради те недеље. На крају је зарадио 26,4 милиона долара у САД и 16,7 милиона долара на страним тржиштима за укупну зараду од 43,1 милиона долара.[19]

Пријем

[уреди | уреди извор]
Берт Ренолдс је освојио преко десет награда за своју улогу у Ноћима бугија. Улога му је такође донела једину номинацију за Оскара.
Џулијана Мур је била номинована, између осталог, за Оскара, Златни глобус и награду Удружења филмских глумаца

На веб-сајту Rotten Tomatoes, филм има рејтинг одобравања од 94% на основу 77 рецензија, са просечном оценом 8,10/10. Критички консензус сајта наводи: „Утемељен на снажним ликовима, смелим темама и суптилном приповедању, Ноћи бугија је револуционарни филм и за редитеља П. Т. Андерсона, као и за звезду Марка Волберга.”[20] На сајту Metacritic, филм има пондерисану просечну оцену 86 од 100, на основу 28 критичара, што указује на „универзално признање”.[21] Публика коју је анкетирао CinemaScore дала је филму просечну оцену „C” на скали од А+ до F.[22]

Џенет Маслин из новина The New York Times је написала: „Све у вези с Ноћима бугија је занимљиво неочекивано,” иако „екстравагантна дужина филма од 2 сата и 32 минута представља малу тактичку грешку... нема проблема да задржи интересовање... али ова дужина обећава веће идеје него што филм на крају доноси.” Похвалила је Берта Ренолдса за „његов најбољи и најсмешнији наступ последњих година” и додала: „Посебан дар филма је Марк Волберг, који пружа невероватно привлачну представу”.[23]

Роџер Иберт из Chicago Sun-Times-а је приметио:

Мик Ласал из San Francisco Chronicle-а изјавио је: „Ноћи бугија је први велики филм о 1970-им који је изашао после ’70-их ... У њему су сви детаљи исправни, фиксирајући стилове и музику. Још импресивније, хвата посебан, декадентни гламур деценије... Такође успева у нечему веома тешком: поновном стварању етоса и менталитета једне ере... Пол Томас Андерсон... направио је диван, простран, софистициран филм... Са Ноћима бугија, знамо да не гледамо само епизоде из различитих живота, већ и панораму недавне друштвене историје, приказане смелим, бујним бојама.”[25]

Кенет Туран из Los Angeles Times-а назвао га је: „Запањујућим филмом, али не из очигледних разлога. Да, његова одлука да се фокусира на порнографски бизнис у долини Сан Фернандо 1970-их и 1980-их је сама по себи дрска, али импресивнија је сигурност додира филма, његова способност да буде емпатичан, неосуђујућ и нежно сатиричан, да разуме шта се дешава испод површине овог раскалашног универзума у стилу Нешвила и да то вешто повеже са нама самима... Можда најузбудљивија ствар у вези са Ноћима бугија су лакоћа са којом сценариста-редитељ Андерсон... прави ову сложену мрежу. Прави приповедач, способан да лако комбинује расположења на разигран и одважан начин, он је филмски стваралац кога дефинитивно вреди гледати, како сада тако и у будућности”.[26] У часопису Time Out, Ендру Џонстон је закључио: „Порно амбијент може уплашити неке људе, али Ноћи бугија нуди смех, нежност, терор и искупљење – све што можете да тражите од једног филма. Ово је импресиван и задовољавајућ филм, за који Академији заиста треба петља да препозна.”[27]

Питер Траверс из Rolling Stone-а је рекао: „Овај комад филмског динамита је детонирао Марк Волберг... који је уграбио улогу која ће га пробити и побегао са њом... Чак и када Ноћи бугија скрене са курса док прати своје бизарно идеалистичке ликове у ’80-е... можете осетити страствену посвећеност у сржи овог урнебесног и мучног спектакла. За ово, заслужан је Пол Томас Андерсон... који... постиже лични тријумф проналазећи одсјаје грубог живота у пепелу који је остао после Вотергејта. За сав необуздани секс, оно што је значајно, правовремено и, коначно, пуно наде у вези са Ноћима бугија је начин на који Андерсон доказује да филм може бити немилосрдно искрен и милосрдно хуман у исто време.”[28]

Џин Сискел из Chicago Tribune-а назвао га је „прелепо направљеним” и похвалио глумачку екипу, назвавши Ренолдса „апсолутно усредсређеним и контролисаним својим емоцијама” и рекавши да Волберг „не може бити бољи”. Међутим, он је ублажио своје похвале рекавши: „Ране похвалне критике које су се придавале овом филму сугеришу значај на који ја, међутим, нисам наишао. Све приче о шоу-бизнису су скоро исте: амбиција, слава, дрога, разочарање. Додајте револуцију кућног видеа за ову мешавину и радозналост о величини алатке вундеркинда; убаците неколико актуелних референци као што је безалкохолно пиће Fresca, и имате голе кости приче.” Он је филму дао три и по звездице од могуће четири.[29] Волберг је касније изјавио да је зажалио што је снимио филм, рекавши: „У прошлости сам направио неке лоше изборе”.[30]

Награде

[уреди | уреди извор]
Награда Категорија Номиновани Исход Реф.
Оскар Најбољи споредни глумац Берт Ренолдс Номинација [31]
Најбоља споредна глумица Џулијана Мур Номинација
Најбољи оригинални сценарио Пол Томас Андерсон Номинација
Награде Артиос Најбољи филмски кастинг − комедија Кристин Шикс Освојено [32]
Награде Бостонског друштва филмских критичара Најбољи споредни глумац Берт Ренолдс 2. место [33]
Најбољи нови филмаџија Пол Томас Андерсон (такође за Тешку осмицу) Освојено
Британске независне филмске награде Најбољи страни независни филм на енглеском језику Освојено
Награде БАФТА Најбољи споредни глумац Берт Ренолдс Номинација [34]
Најбољи оригинални сценарио Пол Томас Андерсон Номинација
Награде Удружења филмских критичара Чикага Најбољи филм Номинација [35]
Најбољи редитељ Пол Томас Андерсон Номинација
Најбољи споредни глумац Берт Ренолдс Освојено
Најбоља споредна глумица Џулијана Мур Номинација
Награде Клотрудис Најбоља споредна глумица Номинација [36]
Филмске награде по избору критичара Најбољи филм Номинација [37]
Награде Удружења филмских критичара Даласа−Форт Ворта Најбољи филм Номинација
Најбољи споредни глумац Берт Ренолдс Освојено
Европске филмске награде Међународна награда Пол Томас Андерсон Номинација [38]
Награде Круга филмских критичара Флориде Најбоља споредна глумица Џулијана Мур Освојено [39]
Најбоља глумачка екипа Освојено
Награде Златни глобус Најбољи споредни глумац у филму Берт Ренолдс Освојено [40]
Најбоља споредна глумица у филму Џулијана Мур Номинација
Награде Друштва филмских критичара Лас Вегаса Најбољи споредни глумац Берт Ренолдс Освојено [41]
Награде Круга филмских критичара Лондона Филм године Номинација
Награде Удружења филмских критичара Лос Анђелеса Најбољи споредни глумац Берт Ренолдс Освојено [42]
Најбоља споредна глумица Џулијана Мур Освојено
Награда нове генерације Пол Томас Андерсон Освојено
МТВ филмска награда Највеће глумачко откриће Хедер Грејам Освојено
Најбоља плесна секвенца Марк Волберг – „Machine Gun” Номинација
Награде Националног одбора за рецензију филмова Топ десет филмова 7. место [43]
Награде Националног друштва филмских критичара Најбољи филм 3. место [44]
Најбољи редитељ Paul Thomas Anderson 3. место
Најбољи споредни глумац Берт Ренолдс Освојено
Најбоља споредна глумица Џулијана Мур Освојено
Награде Удружења њујоршких филмских критичара Најбољи споредни глумац Берт Ренолдс Освојено [45]
Награде онлајн филмског и телевизијског друштва Најбољи драмски филм Пол Томас Андерсон, Лојд Левин, Џон С. Лајонс и Џоен Селар Номинација [46]
Најбољи редитељ Пол Томас Андерсон Номинација
Најбоља глумица у драми Џулијана Мур Номинација
Најбољи споредни глумац Берт Ренолдс Освојено
Најбоља споредна глумица Џулијана Мур Освојено
Најбољи оригинални сценарио Пол Томас Андерсон Номинација
Најбоља костимографија Марк Бриџиз Номинација
Најбоља филмска монтажа Дилан Тиченор Номинација
Најбоља сценографија Боб Зембики и Сенди Страт Номинација
Најбољи ансамбл Номинација
Галерија славних – филмови Укључен [47]
Награде Друштва филмских критичара на мрежи Најбољи редитељ Пол Томас Андерсон Номинација [48]
Најбољи споредни глумац Берт Ренолдс Освојено
Најбољи сценарио Пол Томас Андерсон Номинација
Награде ПЕН Сценарио Освојено
Награде Друштва филмских критичара Сан Дијега Најбољи споредни глумац Берт Ренолдс Освојено
Награде Сателит Најбољи драмски филм Номинација [49]
Најбољи редитељ Пол Томас Андерсон Номинација
Најбољи глумац у драмском филму Марк Волберг Номинација
Најбољи споредни глумац у драмском филму Берт Ренолдс Освојено
Најбоља споредна глумица у драмском филму Џулијана Мур Освојено
Најбољи оригинални сценарио Пол Томас Андерсон Номинација
Најбоља филмска монтажа Дилан Тиченор Номинација
Најбоља глумачка постава у филму Освојено
Награде Удружења филмских глумаца Најбоља глумачка постава у филму Дон Чидл, Хедер Грејам, Луис Гузман, Филип Бејкер Хол, Филип Симор Хофман, Томас Џејн, Рики Џеј, Вилијам Х. Мејси, Алфред Молина, Џулијана Мур, Никол Ари Паркер, Џон Рајли, Берт Ренолдс, Роберт Риџли, Марк Волберг и Мелора Волтерс Номинација [50]
[51]
Најбољи споредни глумац Берт Ренолдс Номинација
Најбоља споредна глумица Џулијана Мур Номинација
Друштво оператера камера Историјски снимак Енди Шатлворт Освојено [52]
Награде Друштва филмских критичара Тексаса Најбољи споредни глумац Берт Ренолдс Номинација
Награде Удружења филмских критичара југоистока Најбољи филм 4. место [53]
Најбоља споредна глумица Џулијана Мур Номинација
Награде Стинкерс Најгори пар на екрану Марк Вахлберг и његов лажни додатак од 13 инча Номинација [54]
Награде Удружења филмских критичара Торонта Најбољи редитељ Пол Томас Андерсон Другопласирани [55]
Филмски фестивал у Торонту Награда Метро Медија Освојено[н. 1]
Награде Удружења турских филмских критичара Најбољи страни филм 8. место
Награде Удружења сценариста Америке Најбољи оригинални сценарио Пол Томас Андерсон Номинација [56]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Изједначен са Кертисом Хансоном за филм Поверљиво из Л. А..

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Boggie Nights (18)”. British Board of Film Classification. 28. 10. 1997. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 5. 7. 2013. 
  2. ^ а б „Box Office Mojo: Boogie Nights”. Архивирано из оригинала 18. 9. 2012. г. Приступљено 27. 9. 2008. 
  3. ^ O'Connor, Kyrie (26. 3. 1998). „BOOGIE NIGHTS”. Hartford Courant. Hartford, Connecticut. Архивирано из оригинала 13. 6. 2022. г. Приступљено 13. 6. 2022. 
  4. ^ а б McKenna, Kristine (12. 10. 1997). „Knows It When He Sees It”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 3. 1. 2013. г. Приступљено 25. 6. 2012. 
  5. ^ Waxman, Sharon R. (2005). Rebels on the backlot: six maverick directors and how they conquered the Hollywood studio system. HarperCollins. стр. 115. ISBN 978-0-06-054017-3. Архивирано из оригинала 26. 8. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2018. 
  6. ^ Hirshberg, Lynn (19. 12. 1999). „His Way”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2. 6. 2013. г. Приступљено 25. 6. 2012. 
  7. ^ Mottram, James (2006). The Sundance Kids: how the mavericks took back HollywoodНеопходна слободна регистрација. NY: Faber & Faber, Inc. стр. 129. ISBN 9780865479678. „cigarettes & coffee.” 
  8. ^ „The 100 Greatest Movies of All Time”. 21. 12. 2022. Архивирано из оригинала 18. 6. 2023. г. Приступљено 18. 6. 2023. 
  9. ^ „Boogie Nights at 25: Why it Might be Paul Thomas Anderson's Best Film”. 19. 10. 2022. Архивирано из оригинала 18. 6. 2023. г. Приступљено 18. 6. 2023. 
  10. ^ а б в г д Kirk, Jeremy (13. 9. 2012). „37 Things We Learned From the 'Boogie Nights' Commentary”. Film School Rejects. Архивирано из оригинала 29. 10. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2016. 
  11. ^ „Leading Man: Leonardo DiCaprio”. новембар 2008. Архивирано из оригинала 20. 3. 2018. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  12. ^ Brooks, Xan (25. 1. 2013). „Joaquin Phoenix set to star in Paul Thomas Anderson's Inherent Vice”. The Guardian. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 28. 11. 2016. 
  13. ^ а б Zakarin, Jordan (10. 12. 2014). „5 Things We Just Learned About 'Boogie Nights'”. Yahoo! Movies. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 28. 11. 2016. 
  14. ^ „Livin' Thing”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2022. г. Приступљено 22. 12. 2022. 
  15. ^ „Gwyneth Paltrow Turned Down These Blockbusters -- Does She Regret It?”. 15. 1. 2015. Архивирано из оригинала 22. 12. 2022. г. Приступљено 22. 12. 2022. 
  16. ^ Brew, Simon (1. 3. 2010). „10 actors who turned against their own films”. Den of Geek. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. Приступљено 28. 11. 2016. 
  17. ^ Jagernauth, Kevin (3. 12. 2015). „"He Was Young And Full Of Himself": Burt Reynolds On Why He "Hated" Paul Thomas Anderson During 'Boogie Nights'”. Indiewire. Penske Business Media, LLC. Архивирано из оригинала 29. 11. 2016. г. Приступљено 29. 11. 2016. 
  18. ^ Mandatory (11. 7. 2012), Deliverance Interviews (Ronny Cox, Jon Voight, Burt Reynolds & Ned Beatty), Архивирано из оригинала 3. 11. 2021. г., Приступљено 1. 3. 2018 
  19. ^ „Box Office Mojo”. IMDb. Архивирано из оригинала 18. 9. 2012. г. Приступљено 25. 6. 2011. 
  20. ^ „Boogie Nights”. Rotten Tomatoes. Fandango. Архивирано из оригинала 4. 6. 2020. г. Приступљено 7. 6. 2020. 
  21. ^ „Boogie Nights”. Metacritic. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 5. 10. 2018. г. Приступљено 1. 7. 2010. 
  22. ^ Matt Singer (13. 8. 2015). „25 Films With Completely Baffling CinemaScores”. ScreenCrush. Архивирано из оригинала 7. 9. 2020. г. Приступљено 18. 8. 2020. 
  23. ^ „New York Times review”. The New York Times. 8. 10. 1997. Архивирано из оригинала 19. 10. 2015. г. Приступљено 25. 6. 2011. 
  24. ^ „RogerEbert.com review”. RogerEbert.com. 17. 10. 1997. Архивирано из оригинала 30. 3. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2020. 
  25. ^ LaSalle, Mick (17. 10. 1997). „San Francisco Chronicle review”. SFGate.com. Архивирано из оригинала 28. 12. 2007. г. Приступљено 25. 6. 2011. 
  26. ^ Boucher, Geoff. „Los Angeles Times review”. CalendarLive.com. Архивирано из оригинала 1. 12. 2008. г. Приступљено 25. 6. 2011. 
  27. ^ Johnston, Andrew (2—16. 10. 1997). „Boogie Nights”. Time Out New York: 77. 
  28. ^ "Rolling Stone review" Архивирано јун 28, 2011 на сајту Wayback Machine. Rolling Stone. Retrieved February 6, 2014.
  29. ^ Siskel, Gene (17. 10. 1997). „'Boggie' Grooves to an Off Beat”. chicagotribune.com. Архивирано из оригинала 9. 8. 2020. г. Приступљено 29. 12. 2020. 
  30. ^ Sharf, Zack (24. 10. 2017). „Mark Wahlberg Wants God to Forgive Him for ‘Boogie Nights’: ‘I’ve Made Some Poor Choices’”. IndieWire. Архивирано из оригинала 31. 10. 2023. г. Приступљено 14. 10. 2023. 
  31. ^ „The 70th Academy Awards (1998) Nominees and Winners”. oscars.org. Архивирано из оригинала 1. 10. 2014. г. Приступљено 19. 11. 2011. 
  32. ^ „Nominees/Winners”. Casting Society of America. Архивирано из оригинала 16. 8. 2018. г. Приступљено 10. 7. 2019. 
  33. ^ „BSFC Winners: 1990s”. Boston Society of Film Critics. 27. 7. 2018. Архивирано из оригинала 17. 7. 2019. г. Приступљено 5. 7. 2021. 
  34. ^ „BAFTA Awards: Film in 1998”. BAFTA. 1998. Архивирано из оригинала 9. 5. 2021. г. Приступљено 16. 9. 2016. 
  35. ^ „1988-2013 Award Winner Archives”. Chicago Film Critics Association. јануар 2013. Архивирано из оригинала 10. 4. 2021. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  36. ^ „4th Annual Chlotrudis Awards”. Chlotrudis Society for Independent Films. Архивирано из оригинала 3. 2. 2023. г. Приступљено 23. 4. 2022. 
  37. ^ „The BFCA Critics' Choice Awards :: 1997”. Broadcast Film Critics Association. Архивирано из оригинала 12. 12. 2008. г. Приступљено 7. 1. 2014. 
  38. ^ Swart, Sharon (7. 12. 1998). „Benigni, 'Dreamlife' top Euro film kudos”. Variety. Архивирано из оригинала 28. 5. 2022. г. Приступљено 28. 5. 2022. 
  39. ^ „1997 FFCC AWARD WINNERS”. Florida Film Critics Circle. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  40. ^ „Boogie Nights – Golden Globes”. HFPA. Архивирано из оригинала 26. 7. 2021. г. Приступљено 5. 7. 2021. 
  41. ^ „1997 Sierra Award Winners”. 13. 12. 2021. Архивирано из оригинала 25. 12. 2013. г. Приступљено 31. 1. 2022. 
  42. ^ „The 23rd Annual Los Angeles Film Critics Association Awards”. Los Angeles Film Critics Association. Архивирано из оригинала 28. 10. 2020. г. Приступљено 5. 7. 2021. 
  43. ^ „1997 Award Winners”. National Board of Review. Архивирано из оригинала 28. 5. 2021. г. Приступљено 5. 7. 2021. 
  44. ^ „Past Awards”. National Society of Film Critics. 19. 12. 2009. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 5. 7. 2021. 
  45. ^ „1997 New York Film Critics Circle Awards”. New York Film Critics Circle. Архивирано из оригинала 9. 12. 2021. г. Приступљено 5. 7. 2021. 
  46. ^ „2nd Annual Film Awards (1997)”. Online Film & Television Association. Архивирано из оригинала 16. 10. 2020. г. Приступљено 15. 5. 2021. 
  47. ^ „Film Hall of Fame Inductees: Productions”. Online Film & Television Association. Архивирано из оригинала 11. 9. 2016. г. Приступљено 15. 8. 2021. 
  48. ^ „1997 Online Film Critics Society Awards”. Online Film Critics Society. 3. 1. 2012. Архивирано из оригинала 28. 2. 2021. г. Приступљено 22. 4. 2022. 
  49. ^ „1998 Satellite Awards”. Satellite Awards. Архивирано из оригинала 2. 5. 2021. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  50. ^ „The 4th Annual Screen Actors Guild Awards”. Screen Actors Guild Awards. Архивирано из оригинала 1. 11. 2011. г. Приступљено 21. 5. 2016. 
  51. ^ Van Gelder, Lawrence (10. 3. 1998). „Footlights”. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 11. 2023. г. Приступљено 7. 1. 2009. 
  52. ^ „Past SOC Winners”. Society of Camera Operators. 6. 12. 2014. Архивирано из оригинала 10. 6. 2021. г. Приступљено 3. 5. 2019. 
  53. ^ „1997 SEFA Awards”. sefca.net. Архивирано из оригинала 19. 12. 2018. г. Приступљено 15. 5. 2021. 
  54. ^ „Awards”. Архивирано из оригинала 3. 1. 2007. г. 
  55. ^ „TFCA Past Award Winners”. Toronto Film Critics Association. 29. 5. 2014. Архивирано из оригинала 23. 12. 2018. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  56. ^ „Awards Winners”. wga.org. Writers Guild of America. Архивирано из оригинала 5. 12. 2012. г. Приступљено 6. 6. 2010. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ноћи_бугија&oldid=26545101”