Односи Републике Српске и Бјелорусије
 Република Српска |
 Белорусија |
|---|---|
Односи Републике Српске и Бјелорусије представљају спољне односе једног од два ентитета у Босни и Херцеговини, Републике Српске и Бјелорусије, независне и континенталне државе у источној Европи. Република Српска и Бјелорусија немају успостављена дипломатска, конзуларна или привредна представништва.
Политички историјат
[уреди | уреди извор]Република Српска је настала 9. јануара 1992. године као Република српског народа Босне и Херцеговине одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини.[1] Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.
Све до 20. века територија данашње Белорусије је била дио других држава, међу којима су Полоцка кнежевина, Велика Кнежевина Литванија, Пољско-литванска унија и Руска Империја. Уз помоћ Немачког царства Бјелорусија је 25. марта 1918. прогласила независност, као марионетска Белоруска Народна Република. Након њемачкога пораза проглашена је ССР Бјелорусија 1. јануара 1919. и ушла је у састав Руске СФСР, али већ 31. јануара је изашла из састава тадашње Русије и преименована је у Бјелоруску ССР. Након рата западних сила против Руске СФСР, Бјелоруска ССР је постала дио СССР.
Историјат односа
[уреди | уреди извор]Први међудржавни односи Републике Српске и Бјелорусије остварени су у енергетском сектору. Министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић разговарао је током службене посјете Минску, током мјесеца марта 2017. године, са замјеником министра енергетике Бјелорусије Михаилом Ивановичем Михађуком о могућностима сарадње енергетских система Српске и Бјелорусије. [2] Сарадња на овом пољу је употпуњена потписивањем споразума о сарадњи. Генерални директор Електропривреде Републике Српске Жељко Ковачевић и генерални директор бјелоруске компаније ГПО Беленерго Евгениј Олегович Воронов потписали су данас у Бањалуци Протокол о сарадњи ове двије компаније. Протоколом је предвиђено формирање комитета о сарадњи.[3]
Политички представници Српске и Бјелорусије, састали су се на маргинама Првог евроазијског форума жена у Санкт Петербургу. Потпредсједник Владе Републике Српске Сребренка Голић разговарала је са потпредсједником Владе Бјелорусије Наталијом Качановом о могућем ангажовању грађевинске оперативе из Српске на пословима у Бјелорусији.[4]
Правни систем Републике Српске и Бјелорусије садржи један заједнички закон. Док се у земљама широм свијета, па и у Сједињеним Америчким Државама, Кини и Јапану још увијек извршавају смртне казне, у Европи је то случај само у Бјелорусији и Републици Српској.[5]
Поређење
[уреди | уреди извор] Република Српска
|
 Бјелорусија
| |
|---|---|---|
| Становништво | 1.170.342 (2013) | 9.477.100 (2008) |
| Површина | 25.053 km | 207.595 km |
| Главни град | Бања Лука (де факто) — 135.059 (180.053 шире подручје) Источно Сарајево (Сарајево де јуре) — 59.916 шире подручје |
Минск — 1.941.000 |
| Облик владавине | Парламентарна република | Парламентарна република |
| Званични језик | Језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа |
Бјелоруски, Руски |
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Фотомонографија Народне скупштине Републике Српске” (PDF). Народна скупштина Републике Српске. Приступљено 29. 5. 2019.
- ^ „Могућа сарадња енергетских система Српске и Бјелорусије”. Капитал.ба. Приступљено 29. 5. 2019.
- ^ „Предсједник Републике Српске примио делегацију Електропривреде Бјелорусије”. Предсједник Републике Српске. Приступљено 29. 5. 2019.[мртва веза]
- ^ „Голић са потпредсједником владе Бјелорусије”. РТРС. Приступљено 29. 5. 2019.
- ^ „Смртна казна на снази у Републици Српској и Бјелорусији”. Вијести.ба. Архивирано из оригинала 27. 01. 2022. г. Приступљено 29. 5. 2019.
