Пређи на садржај

Односи Русије и Украјине на Песми Евровизије

С Википедије, слободне енциклопедије

Русија је учествовала на Песми Евровизије, паневропском музичком такмичењу, од 1994. до 2021. године, док је Украјина учествовала од 2003. Русија и Украјина су имале позитивне односе и размењивале су једна са другом највећи број бодова неколико пута током година. Осим мањег спора око украјинске песме „Dancing Lasha Tumbai“ из 2007. (чији је наслов наводно био погрешно схваћен као „Русија збогом“, али га је извођач бранио као бесмислен), почели су да се појављују значајни сукоби између две земље на Евровизији након руске анексије Крима од Украјине 2014.

У 2016, избор Украјине била је „1944“, песма Џамале која је инспирисана искуствима њене прабаке током депортације кримских Татара од стране Совјетског Савеза. Песму су критиковали руски званичници, који су тврдили да је прекршила правила Евровизије против политичког садржаја због алузија на кримску кризу. "1944" је на крају победила на такмичењу. Иако су постојали позиви Русији да бојкотује Песму Евровизије 2017 због текућег сукоба у источној Украјини, Русија је открила учесника – Јулију Самојлову. Међутим, након што је представљена, објављено је да је Самојловој забрањен улазак у Украјину на три године због кршења украјинске забране да директно путује на Крим из Русије. Европска радиодифузна унија (ЕРУ) покушала је да помири проблеме како би Самојлова могла да наступи, позивајући украјинску владу да уклони или одложи забрану путовања на такмичење, и понудивши Русији прилику да изведе њихову песму са удаљеног места. Међутим, руски делегатски емитер, Руски први канал, одбио је понуду, желећи да Самојлова наступи у Кијеву као и сви остали учесници. Први канал је 13. априла 2017. објавио да неће емитовати такмичење, чиме се ефективно повлачи.

Украјина је одустала од такмичења 2019, након што су победник њене националне селекције Марув, као и другопласирани, одбили да потпишу уговор о учешћу, који је од њих захтевао да се уздрже од турнеје у Русији на одређено време. То је био први пут од 2015. да је Украјина изостала са такмичења.

Пре такмичења 2022. поново су се појавиле контроверзе у украјинској националној селекцији, што је довело до тога да је њена победница Алина Паш, за коју се тврди да је отпутовала на Крим кршећи украјинске законе, замењена другопласираном групом Калуш као украјинским учесником. Након руске инвазије на Украјину и каснијих протеста других земаља учесница, Русија је искључена из учешћа у такмичењу, где је Украјина победила. Као резултат тога, Украјина је првобитно добила прилику да буде домаћин такмичења 2023, међутим, ЕРУ је касније одлучила да земља неће моћи да буде домаћин због безбедносних проблема изазваних руском инвазијом, а Уједињено Краљевство, које је завршило на другом месту 2022. године, изабрано је за домаћина у име Украјине.

Песма Евровизије 2007.

[уреди | уреди извор]
Верка Сердјучка на такмичењу за песму Евровизије 2007 .

Верка Сердјучка је изабрана да представља Украјину на Песми Евровизије 2007. са песмом „Dancing Lasha Tumbai“. Међутим, наведено је да песма садржи политички подтекст, укључујући референцу у тексту на Трг независности у Кијеву (место демонстрација Наранџасте револуције), и да је фраза „Lasha Tumbai“ била изведена (mondegreen) од „Русијо збогом“.[1] Сердјучка је демантовала ове наводе, тврдећи да је фраза „Lasha Tumbai“ на монголском језику за „умућени путер“.[1] У руском ток-шоуу Пустите их да причају, који је емитован на Првом каналу Русије непосредно након финала такмичења, изворни говорник монголског језика објаснио је да ова фраза не постоји на монголском језику.[2] Сердјучка је касније изјавила да је "Lasha Tumbai" била бесмислена фраза замишљена да се римује са другим стиховима. [3]

Песма Евровизије 2009.

[уреди | уреди извор]
Анастасија Прихотко на такмичењу за песму Евровизије 2009.

На Песми Евровизије 2009. које је одржано у Москви након победе Русије претходне године, Русију је представљала украјинска певачица Анастасија Прихотко, која је ушла и победила на националном избору Русије након што је дисквалификована из украјинског избора. Извела је своју песму "Мамо", певајући на украјинском и руском језику. Након анексије Крима од стране Русије 2014. године, Прихотко је осудила руске акције и престала да наступа тамо.[4]

Песма Евровизије 2014. и 2015.

[уреди | уреди извор]
Сестре Толмачјове на Песми Евровизије 2014.
Полина Гагарина на Песми Евровизије 2015.

Након руске војне интервенције у Украјини и накнадне анексије Крима 2014. године, као и увођења Закона о забрани геј пропаганде у Русији 2013. године, јавно противљење Русији било је изразито видљиво на више фронтова, укључујући и такмичење за песму Евровизије. Руске учеснице на такмичењима 2014. и 2015, Сестре Толмачјове и Полина Гагарина, биле су предмет звиждука публике, посебно у било ком тренутку када су поменуте или награђене поенима.[5][6] Коментаришући звиждуке код сестара Толмачјових, Фрејзер Нелсон, уредник часописа The Spectator, написао је: „Не могу да се сетим када сам последњи пут чуо да је публика на Евровизији некога извиждала; током инвазије на Ирак 2003. године, нико није извиждао Британију... Постоји разлика између руске владе и руског народа, а девојке су биле ту да представљају ово друго. Нису заслужиле омаловажавање. И Данци су погрешили што су звиждање учинили тако гласним.“[7] Прекомерно звиждање 2014. навело је организаторе такмичења 2015. да инсталирају „технологију против звиждања“, која је примењена први пут у историји такмичења.[8] Сестре Толмачјове и Полина Гагарина су од тада изражавале своју подршку руској инвазији на Украјину, при чему је потоња посебно наступила на митингу у Москви 2022. године.[9][10]

Песма Евровизије 2016.

[уреди | уреди извор]
Џамала, победница Песме Евровизије 2016.

Џамала, која је представљала Украјину на Песми Евровизије 2016, победила је са песмом „1944“. Текст њене песме односи се на депортацију кримских Татара 1940-их од стране Совјетског Савеза од стране Јосифа Стаљина због њихове наводне сарадње са нацистима.[11] Џамала је објаснила да је текст инспирисан причом њене прабаке Назилхан, која је била у средњим двадесетим када су она и њено петоро деце депортовани у неплодну средњу Азију. Једна од ћерки није преживела пут.[12] Правила конкурса наводе да „никакви текстови, говори, гестови политичке или сличне природе нису дозвољени“,[13] па је Џамала у више наврата изјавила да њена песма упућује на њену личну породичну историју. Она је изјавила: „Та песма ми је била потребна да се ослободим, да ослободим сећање на своју прабаку, сећање на ону девојчицу која нема гроб“.[14] Међутим, она је такође споменула тренутно стање Крима након анексије, рекавши „Наравно (песма је) такође о 2014. години“.[15] „Сада су кримски Татари на окупираној територији и јако им је тешко. Они су под огромним притиском. Неки су нетрагом нестали. И то је застрашујуће. Не бих желела да се историја понавља.“[14]

Руски званичници, укључујући више посланика и портпаролку Министарства спољних послова Марију Захарову, били су незадовољни исходом и навели да је песма политичка изјава и алузија на анексију Крима 2014. године, забрањену правилима конкурса. Захарова је у објави на Фејсбуку написала да би следећи победник Евровизије „могао да буде и о сукобу у Сирији“, предлажући стихове: "Assad blood, Assad worst. Give me prize, that we can host" („Асад крв, Асад најгори. Дајте ми награду коју можемо да имамо.“)[16] Други званичници су предложили бојкот Песме Евровизије 2017, а Франц Клинцевич, заменик председника Комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност је изјавио: „Није украјинска певачица Џамала и њена песма "1944" победила на Евровизији 2016, то је била политика која је победила уметност. Ако се у Украјини ништа не промени до следеће године, онда мислим да нема потребе да учествујемо.“[17]

Упркос томе, руски учесник Сергеј Лазарев, који је био трећи на такмичењу, честитао је Џамали на победи.[18][19]

Песма Евровизије 2017.

[уреди | уреди извор]
Јулија Самојлова, руска учесница на Песми Евровизије 2017, добила је трогодишњу забрану путовања од стране Службе безбедности Украјине и због тога није могла да наступи на такмичењу.

Руска војна интервенција у Украјини, која је почела крајем фебруара 2014, подстакла је бројне владе да примене санкције против појединаца, предузећа и званичника из Русије. Украјинска влада је 2015. године почела да ставља на црну листу забране уласка у земљу људе који су подржавали припајање Крима Русији.[20][21] Заменик премијера Вјачеслав Кириленко изјавио је да земља неће укинути ову забрану за Песму Евровизије 2017. Европска радиодифузна унија (ЕРУ) је поновила да је њихов циљ да Евровизија остане инклузивна и да се „укључују у конструктиван дијалог са Јавном радиодифузном компанијом Украјине (УА:ПБЦ) и украјинским властима како би осигурали да сви делегати и уметници могу доћи и остати у Украјини“. Представник емитера домаћина рекао је за музички часопис Billboard да су правила црне листе ван њихове контроле.[22] Руски политичар Виталиј Милонов је 3. марта 2017. позвао земљу да се повуче из такмичења 2017. због страха од текућег сукоба у источној Украјини. Он је Русију описао као "непожељне госте у земљи коју су заузели фанатици".[23][24]

Руски избор, забрана путовања

[уреди | уреди извор]

Пријављено је 13. марта 2017. да Украјина истражује Јулију Самојлову, руску учесницу на такмичењу 2017, због тога што је прекршила забрану директног путовања на Крим из Русије; посетила је Керч 2015. године да одржи наступ.[25][24] Украјински званичници спекулишу да је руски избор Самојлове можда била намеран политички став, јер је свесно одабрала певачицу која је наступала на спорној територији како би подстакла политичку контроверзу; саветник министра унутрашњих послова Антон Герашченко изјавио је да не може да „искључи да наша страна може да предузме акције да јој одбије улазак” ако Русија користи улазак као „провокацију”, док је заменик директора АТР, украјинске телевизијске станице која покрива кримско татарско становништво, тврдило је да је то био „циничан и неморалан потез”. Министар спољних послова Украјине Павло Климкин изјавио је да сматра да је избор Самојлове за учесницу Евровизије највероватније провокација Русије.[26] Касније је то изјавио и председник Украјине Петро Порошенко.[27] Бен Ројстон, који је саветовао претходне делегације Евровизије у Азербејџану и Шведској, тврдио је да је руски избор извођача са инвалидитетом такође могао бити намеран, објашњавајући за The Guardian да је „Русија изабрала такмичара у инвалидским колицима који је дао про- Руске изјаве о Криму на друштвеним мрежама. Никада јој нису дозволили да уђе у Украјину, али су је ипак изабрали. И сада Русија веома јавно говори: "Како Украјина може дозволити да ова јадна слатка девојка у инвалидским колицима буде жртва ваших закона?" Изгледа да је све то део руске ПР машине.“[28] Русија је негирала да је њихов избор извођача требало да буде политички став,[29][30] и навела да је њихов избор извођача са инвалидитетом требало да буде израз прихватања различитости.[28]

Служба безбедности Украјине (СБУ) потврдила је 22. марта 2017. да је Самојловој забрањен улазак у Украјину на три године због илегалног путовања на Крим из Русије, чиме је прекршила члан 204-2 Законика Украјине о управним прекршајима.[31] ЕРУ је одговорио наводећи да наставља да осигурава да сви учесници наступају у Кијеву, али да смо „дубоко разочарани овом одлуком јер сматрамо да је у супротности и са духом такмичења и са идејом инклузивности која лежи у срцу њених вредности“, а такође је навео да ће ЕРУ поштовати законе земље домаћина.[32][33] Франц Клинцевич, први заменик председника Комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност, запретио је да ће Русија бојкотовати Евровизију уколико њени организатори не прогласе одлуку владе „неприхватљивом“. Оптужио их је и да су "потпуно исполитизовани и пристрасни".[34]

Покушаји помирења

[уреди | уреди извор]

ЕРУ је понудила компромис Првом каналу Русије 23. марта 2017, у којем би Самојловој било дозвољено да наступа на даљину са места по избору емитера; то би био први пут да је песма за Евровизију изведена са спољне локације путем сателита.[35][36] Међутим, Први канал је одбио понуду, тврдећи да би Самојловој требало дозволити да наступа на бини у Кијеву као и сваком другом учеснику, и оптужујући Украјину да је прекршила уверавања у правилима Евровизије да ће свим извођачима бити издате одговарајуће визе како би могли да уђу у земље домаћине.[35][36] Потпредседник владе Вјачеслав Кириленко изјавио је да је незаконито да персона нон грата учествује на турнејама или телевизијским програмима.[37] Јон Ола Санд, извршни супервизор такмичења, изјавио је у интервјуу данском националном емитеру ДР да су он и други чланови Европске радиодифузне уније контактирали украјинске безбедносне службе о могућностима одлагања наметнуте забране до после такмичења 2017.[38][39]

Генерална директорка ЕРУ Ингрид Делтенре изјавила је да је понашање Украјине „апсолутно неприхватљиво” и злоупотребила етос Евровизије за „политичко деловање”. Делтенре је даље рекла да је ЕРУ у преговорима са украјинским премијером Володимиром Гројсманом и председником Петром Порошенком, у вези са одлагањем забране до краја такмичења.[40] Делтенре је 1. априла 2017. запретила да ће Украјини забранити будућа такмичења ако Самојловој не буде дозвољено да учествује.[41] Као одговор, украјински емитер је позвао ЕРУ да поштује суверенитет Украјине.[42]

Повлачење

[уреди | уреди извор]

У интервјуу немачком листу Der Tagesspiegel објављеном 26. марта 2017, председник Референтне групе такмичења Франк-Дитер Фрајлинг је приметио да је учешће Русије у такмичењу неизвесно, признајући да Самојлова није учествовала у обавезним претходним сесијама, нити је руска делегација резервисала било какав смештај у Кијеву за такмичење. Он је сугерисао да је Русија можда била свесна да би њихов избор био проблематичан.[43][44]

Први канал Русије је 13. априла 2017. објавио да неће емитовати такмичење за 2017. годину. ЕРУ је ову одлуку сматрала званичним повлачењем са такмичења.[45][28]

Реакције других чланица ЕРУ

[уреди | уреди извор]
  • Сан Марино – Карло Ромео, генерални директор санмаринског националног емитера Сан Марино РТВ, реаговао је на одлуку о забрани Самојлове као неприхватљиво понашање, да емитер не мари за заверу или провокацију према руском учеснику, као и да Песма Евровизије сматра да сте на „неутралном терену“.[46]
  • Данска – Јан Лагерманд Лундме, шеф забаве данског националног емитера Данмаркс Радио, изјавио је у интервјуу 25. марта 2017. да је такмичење 2017. постало „политичко бојно поље“ и био је прилично задовољан радом ЕРУ у циљу решавања питања о забрани коју је увела Украјина.[47]
  • Немачка – Шеф за забаву немачког емитера АРД Томас Шрајбер реаговао је на ситуацију током интервјуа за Deutsche Welle. Шрајбер је навео да је ситуација између Русије и Украјине критичне природе и да сматра да су криви и руска телевизија и украјинске власти и да решење зависи од добре воље обе стране.[48]
  • Србија – Радио-телевизија Србије (РТС) изјавила је 14. априла 2017. да жале због ситуације и сматрају да Евровизија треба да буде место заједништва народа, а не да их дели. РТС је даље поменуо сличан период тешкоћа који су преживели, када су избачени из такмичења између 1992. и 2004. године из политичких разлога.[49]

Песма Евровизије 2019.

[уреди | уреди извор]
Марув, изабрана уметница Украјине за Песму Евровизије 2019, изазвала је контроверзе у земљи због своје спремности да одржи концерте у Русији.

Контроверзе су се појавиле током украјинског националног избора за Песму Евровизије 2019. у вези са везама такмичара са Русијом. Током финала такмичења 23. фебруара 2019, чланови жирија Џамала, Верка Сердјучка и Јевхен Филатов испитивали су неколико такмичара у вези са њиховим размишљањима о Русији, углавном се фокусирајући на Маруву и Ану Марију.[50] Џамала је питала Марув да ли верује да је Крим украјинска територија, што је она потврдила. Ану Марију су питали, ако би морали да бирају између то двоје, да ли би изабрали своју земљу Украјину или мајчину, која је радила за Републику Крим. Током финала, украјински емитер је саопштио да је тај емитер задржао право да промени одлуку жирија и украјинске јавности.

Након што је Марув проглашена победницом избора, потврђено је да још није потврђена као украјински представник. Испоставило се да је представници Марув послат уговор за који је имала рок од 48 сати да потпише како би представљала Украјину. Главна карактеристика уговора је била да она мора да откаже све предстојеће наступе и наступе у Русији у року од 24 сата.[51] Марув је касније открила да јој је уговор емитера додатно забрањивао импровизацију на сцени и комуникацију са било којим новинаром без дозволе емитера, и захтевао од ње да у потпуности поштује све захтеве емитера. Ако не би поштовала ниједну од ових клаузула, била би кажњена са 2 милиона украјинске гривне (~67.000 евра). Марув је такође изјавила да јој емитер неће дати никакву финансијску надокнаду за такмичење и да неће платити пут до Тел Авива.[52]

Марув и украјински емитер су 25. фебруара потврдили да она неће представљати Украјину на такмичењу због спорова око уговора и да ће бити изабран други певач. [53] Виктор Таран, члан одбора емитера, касније је открио да је Марув одбила да откаже своје концерте у Русији, што је довело до њеног одбијања да потпише уговор. Таран је такође навео да Марув и њени адвокати нису веровали да је она одговорна за заступање ставова украјинске владе, ако би постала представница земље на такмичењу.[54]

Другопласирани у националном финалу Freedom Jazz је 26. фебруара објавио да су одбили понуду емитера да такође представља Украјину, а трећепласирани Казка је потврдио да је такође одбио понуду следећег дана.[55][56] Украјински емитер је 27. фебруара потврдио да ће се Украјина повући из такмичења након контроверзе. У свом саопштењу за повлачење, емитер је навео да је национална селекција „скренула пажњу на системски проблем музичке индустрије у Украјини – повезаност уметника са државом агресором“.[57]

Песма Евровизије 2022.

[уреди | уреди извор]

Замена украјинског уметника

[уреди | уреди извор]

Након контроверзе око украјинске националне селекције 2019. године, од 2020. уведено је ново правило које забрањује такмичење уметницима који су наступали у Русији од 2014. или су ушли на Крим „кршећи законодавство Украјине“.[58] На националном избору Украјине за Песму Евровизије 2022. победила је Алина Паш.[59] Дана 14. фебруара 2022, два дана након избора, активиста и видео блогер Серхи Стерненко је навео да је Паш ушла на Крим са руске територије 2015. године и да је фалсификовала своју путну документацију са својим тимом како би учествовала у избору.[60] Украјински емитер је накнадно саопштио да ће затражити од украјинске Државне граничне службе да провери да ли је документација фалсификована и да Паш званично неће бити украјински представник на такмичењу „док се не заврши провера и разјашњење чињеница„.[61] Андри Демченко, говорећи у име Службе страже, тврди да сертификат који је Паш предала емитеру нису издали они, већ да је захтев за прелазак границе поднела уметница и да ће емитер доставити резултате истраге до 16. фебруара.[62][63] Пашин менаџмент је касније изјавио да је она ушла на Крим са украјинске границе и да је сертификат тражио „члан тима“, а не сама Паш.[64] Паш је 16. фебруара на Инстаграму тврдила да Служба страже није могла да јој достави нови сертификат као доказ о њеном уласку на Крим, пошто се сродна евиденција чува само пет година.[65] Убрзо након тога, Паш је на својим страницама на друштвеним мрежама објавила да ће повући своју кандидатуру као украјинска представница на такмичењу.[66] Другопласираном у селекцији, оркестру Калуш, понуђено је да представља Украјину уместо Паш 17. фебруара, а очекивало се да ће коначна одлука бити донета на састанку 18. фебруара.[67][68][69][70] Емитер је 22. фебруара потврдио да је Калуш оркестар прихватио понуду.[71]

Искључење Русије

[уреди | уреди извор]

У јеку руске инвазије на Украјину, која је почела 24. фебруара 2022, украјински емитер је апеловао да се суспендују руски емитери из уније и да се искључи Русија из такмичења. У апелу се наводи да су од почетка руске војне интервенције у Украјини 2014. ВГТРК и Први канал Русије били гласноговорник руске владе и кључно оруђе политичке пропаганде која се финансира из руског државног буџета.[72] ЕРУ је првобитно саопштила да ће Русији и Украјини и даље бити дозвољено да учествују у такмичењу, наводећи неполитичку природу догађаја.[73][74][75] Следећег дана, ЕРУ је саопштила да је Русија искључена из учешћа на такмичењу, наводећи да би „у светлу кризе без преседана у Украјини, укључивање руске пријаве у овогодишње такмичење довело Песму Евровизије на лош глас“.[76]

Пре него што је Русија искључена из учешћа, многи емитери који су учествовали позвали су ЕРУ да предузме акцију. Према Густаву Луцхофту, главном уреднику данске -а за данског избора, „сматрамо да је учешће Русије неспојиво са вредностима Евровизије“.[77][78][79] Шведски јавни сервис Sveriges Television,[80] исландски,[81] литвански[82] и норвешки[83] сервиси такође су позвали ЕРУ да искључи Русију из такмичења, док су холандски,[84] пољски[85] и украјински[86] додатно су позвали ЕРУ да суспендује чланство Русије у унији. Естонски[87] и фински сервис[88] изјавили су да неће учествовати ако Русија буде позвана. Citi Zēni, летонски представници на такмичењу 2022, такође су позвали ЕРУ да преиспита учешће Русије, наводећи: „Верујемо да је Евровизија о миру, забави и љубави. То је у потпуности у супротности са политиком коју тренутно воде органи власти Руске Федерације. По нашем мишљењу није исправно слати уметника у једну земљу Европске радиодифузне уније (ЕРУ), док се војска распоређује у другу.“[89]

Дана 26. фебруара 2022. године, све чланице ЕРУ из Русије, укључујући ВГТРК и Први канал, објавиле су своје повлачење из уније у саопштењу које су објавили руски државни медији, као одговор на њихово искључење из такмичења, што су сматрали „неприкладном политичком жртвом на музичком форуму који је увек истицао свој неполитички статус“.[90] Сама ЕРУ тек треба да добије потврду о повлачењу, иако је 1. марта објавила суспензију њених руских чланова из својих управљачких структура.[91][92] Генерални директор ЕРУ Ноел Каран изјавио је 13. маја да је у току рад на потпуном суспендовању руских чланова из уније.[93] Дана 26. маја, ступила је на снагу одлука ЕРУ о суспензији њених руских чланова, због чега је Русија на неодређено време изгубила право на емитовање и учешће на будућим догађајима Евровизије.[94][95]

Русија није јавно објавила извођача или песму пре искључења, али је касније објављено да је Јарослава Симонова изабрана за руског представника пре искључења.[96][97][98]

Украјинске припреме

[уреди | уреди извор]

Након почетка руске инвазије на Украјину, украјински емитер и оркестар Калуш још нису званично коментарисали да ли ће се њихово учешће на такмичењу наставити.[99][100] Дана 14. марта 2022, Клаудио Фасуло и Симона Марторели, извршни продуценти такмичења 2022, потврдили су да ће Украјина и даље учествовати у такмичењу; ово је касније поново потврдио украјински емитер 19. марта путем објаве на својим страницама друштвених медија.[101][102][103] Додали су да ће започети рад на украјинском резервном наступу "уживо на траци", који је планиран да се сними у Лавову и користи у случају да делегација не може да отпутује у Торино,[104][105] међутим, делегација је касније била изузета од обавезе да то учини.[106] Дана 2. априла, украјински емитер је потврдио да су оркестар Калуш и остатак делегације добили дозволу да путују у Торино на такмичење, додајући да ће група такође учествовати у промотивним догађајима широм Европе како би прикупили донације за помоћ у рату.[107][108][109]

Покушаји сајбер напада

[уреди | уреди извор]

Дана 11. маја 2022, проруска хакерска група Killnet извела је напад на бројне италијанске институционалне веб странице, укључујући оне Министарства одбране, Сената, Националног здравственог института и Automobile Club d'Italia.[110] [111] Касније је откривено да је званична веб страница Песме Евровизије међу онима који су били на мети, поред платформе на којој се заснива систем гласања. Извештава се да су се десили додатни напади током првог полуфинала и финала.[112][113] Напади су на крају били неуспешни и није било поремећаја ни на веб страници ни на платформи за гласање.[114][115]

Изјаве на сцени

[уреди | уреди извор]

Током преноса финала, након што је Калуш оркестар завршио наступ, фронтмен групе Олех Псијук је на бини узвикнуо: „Молим све вас, помозите Украјини, Маријупољу. Помозите Азовстаљу, одмах!"[116] Правила такмичења забрањују промовисање политичких изјава и порука, а неколико коментатора је приметило да би Псијукова изјава могла бити кршење правила.[117] Међутим, ЕРУ је оценила да је изјава „пре хуманитарне него политичке природе“.[118] Немачки и исландски представници, Малик Харис и Systur, такође су показали подршку Украјини на сцени након завршетка наступа.[119] На овим наступима су такође истакнуте украјинске заставе током рекапитулације финала и полуфинала, као и на наступима литванске учеснице Монике Љу и учесника из Грузије Циркуса Миркуса.[120][121]

Украјина је касније победила на такмичењу, са 439 поена добијених телегласањем у финалу, што је највише поена добијених у досадашњој историји такмичења.[122]

Песма Евровизије 2023.

[уреди | уреди извор]

Избор земље домаћина

[уреди | уреди извор]

Након победе Украјине 2022. године, у складу са традицијом Евровизије, ЕРУ је првобитно дала Украјини прилику да организује Песму Евровизије 2023.[123][124] Међутим, због руске инвазије, појавиле су се спекулације да земља неће бити способна да буде домаћин догађаја.[125] Због тога је неколико земаља изразило интересовање за домаћина такмичења у случају да Украјина не може, укључујући Белгију,[126] Италију,[127] Холандију,[128] Пољску,[129] Шпанију (која је касније повукла свој интерес),[130] Шведску,[131] и Уједињено Краљевство.[132]

Дана 16. маја 2022, председник украјинског емитера Микола Чернотицки је изјавио да жели да буде домаћин такмичења у мирној Украјини и нада се да ће та земља моћи да гарантује безбедност свих учесника и њихових делегација током догађаја.[133] Чернотицки је 20. маја изјавио да ће емитер започети разговоре са ЕРУ у вези са организацијом такмичења.[134][135]

Бројни украјински политичари су се залагали да се такмичење одржи у Украјини. Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да се нада да ће се такмичење једног дана одржати у Маријупољу.[136] Микола Поворозник, први заменик начелника Кијевске градске државне администрације, изјавио је 26. маја 2022. да би Кијев био спреман да буде домаћин такмичења ако буде затражено.[137] Украјински министар културе Олександр Ткаченко изјавио је 3. јуна да намерава да разговара о условним изменама са ЕРУ како би се омогућило одржавање такмичења у земљи.[138][139] Тарас Мелничук, представник украјинске владе за Врховну раду, изјавио је 10. јуна да је формиран комитет који ће помоћи у организацији такмичења.[140]

Дана 16. јуна 2022, украјинска влада и емитер одржали су састанак са ЕРУ како би разговарали о потенцијалним опцијама за такмичење у Украјини.[141][142] На састанку, емитер је предложио Лавов, Закарпатје и Кијев као потенцијалне локације.[143] Следећег дана, ЕРУ је објавила да Украјина неће бити у могућности да буде домаћин такмичења, након процене и са емитером и са стручњацима трећих страна, и да ће разговори са ББЦ-јем започети за потенцијално гостовање у Уједињеном Краљевству, које је завршило на другом месту на такмичењу 2022.[144][145] Као одговор, председавајући емитера Чернотицки и украјински министар културе Ткаченко, заједно са бившим украјинским победницима Евровизије Русланом, Џамалом и Олехом Псијуком из Калушког оркестра, издали су заједничко саопштење тражећи даље разговоре са ЕРУ о организацији догађаја у Украјини.[146][147] У накнадном саопштењу ЕРУ од 23. јуна потврђена је њена одлука да Украјина не буде домаћин догађаја, наглашавајући безбедносне разлоге за то, а такође позивајући да се процес избора земље домаћина не политизује.[148] Дана 25. јула 2022, Уједињено Краљевство је потврђено као земља домаћин такмичења 2023, при чему ће украјински емитер радити са Би-Би-Си-јем на развоју и имплементацији украјинских елемената за емисије уживо, а Украјини је додељена аутоматска квалификација за финале.[149]

Историја гласања

[уреди | уреди извор]

Две нације су међусобно размениле поене упркос нестабилним односима. Доње табеле приказују бодове које су Русија и Украјина доделиле откако је ова друга дебитовала на такмичењу за песму Евровизије 2003. године.

Легенда
  • SF: – Полуфинале
  • SF: – Финале
  • Т: – Телеглас
  • Ј: – Глас жирија

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Blomfield, Adrian (17. 3. 2007). „Drag queen starts Eurovision 'Cold War'”. The Daily Telegraph. Приступљено 24. 3. 2017. 
  2. ^ Россия обиделась на Верку Сердючку за песню на Евровидении [Russia offended by Verka Serduchka for the song at Eurovision]. segodnya.ua (на језику: руски). Segodnya. 13. 5. 2007. Приступљено 24. 3. 2017. 
  3. ^ Yurchenko, Elena (12. 3. 2016). "Евровидение": самые горячие скандалы за всю историю конкурса [Eurovision: the hottest scandals in the history of the contest]. kp.ua (на језику: руски). Приступљено 24. 3. 2017. 
  4. ^ Volchek, Dmitry; Bigg, Claire (24. 9. 2014). „'I Won't Sing For Occupiers' – A Ukrainian Singer Falls Out With Russia”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 
  5. ^ „BBC News – Russia booed at Eurovision semi-final”. bbc.co.uk/news. BBC News. 7. 5. 2014. Архивирано из оригинала 13. 5. 2014. г. Приступљено 13. 5. 2014. 
  6. ^ „Eurovision 2015: Russia booed despite song contest's best efforts to put 'music over politics'”. The Independent. Архивирано из оригинала 28. 5. 2015. г. Приступљено 24. 5. 2015. 
  7. ^ „Eurovision 2014: the booing of Russia was a disgrace”. Spectator Blogs. 11. 5. 2014. Архивирано из оригинала 4. 5. 2015. г. Приступљено 13. 5. 2019. 
  8. ^ Aubusson, Kate (24. 5. 2015). „Anti-booing technology deployed to protect Russian contestant”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 26. 5. 2015. 
  9. ^ „В Курске сестры Толмачевы присоединились к акции Своих не бросаем” [In Kursk, the Tolmachevy sisters joined the action "We do not abandon our own"]. kurskcity.ru (на језику: енглески). 2022-04-01. Приступљено 2022-10-29. [мртва веза]
  10. ^ Fanning, Mo (2022-03-18). „Polina Gagarina performs at Pro-Putin rally”. OnEurope (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-29. 
  11. ^ Veselova, Viktoria; Melnykova, Oleksandra (11. 2. 2016). „Crimean singer in line to represent Ukraine at Eurovision”. The Guardian. Приступљено 11. 2. 2016. 
  12. ^ Savage, Mark (22. 2. 2016). „Eurovision: Ukraine's entry aimed at Russia”. BBC News. Приступљено 23. 2. 2016. 
  13. ^ News, Eurovision; News, Participants; Participants, Eurovision; Fans (2016-02-22). „Eurovision Ukraine: The country's choice sparks controversy - ESCToday.com”. Eurovision News, Polls and Information by ESCToday (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-21. 
  14. ^ а б Savage, Mark (2016-02-22). „Eurovision: Ukraine song aimed at Russia” (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-21. 
  15. ^ Weiss, Michael (2016-05-17). „Russia Cries Conspiracy Over Eurovision Loss” (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-21. 
  16. ^ Withnall, Adam (15. 5. 2016). „Russian officials threaten to boycott next Eurovision after victory for 'political' Ukraine entry”. The Independent. Приступљено 24. 3. 2017. 
  17. ^ „Russia is threatening to boycott the next Eurovision”. The Independent (на језику: енглески). 2016-05-15. Приступљено 2019-11-21. 
  18. ^ Сергей Лазарев записал видеообращение к поклонникам [Sergey Lazarev recorded a video message to fans]. ria.ru (на језику: руски). RIA Novosti. 15. 5. 2016. Приступљено 25. 3. 2017. 
  19. ^ „Eurovision 2016: Sergey Lazarev congratulated with the victory Jamal”. newsme.com.ua. NewsMe. 15. 5. 2016. Приступљено 25. 3. 2017. 
  20. ^ „SBU issues entry ban against 140 Russian artists”. UNIAN. 
  21. ^ Walker, Shaun (24. 12. 2015). „Ukrainian holiday tradition under threat as popular Soviet film faces ban”. The Guardian. Приступљено 23. 3. 2017. 
  22. ^ „Ukraine Won't Lift Eurovision Ban on Some Russian Artists, Says Song Contest Isn't Moscow Bound”. Billboard. Приступљено 22. 3. 2017. 
  23. ^ Rosenberg, Steve (3. 3. 2017). „Russia out of tune with Ukraine's Eurovision show”. BBC News. Приступљено 22. 3. 2017. 
  24. ^ а б „Ukraine investigates Russia's newly chosen Eurovision candidate”. DW. Приступљено 22. 3. 2017. 
  25. ^ „Ukraine blacklists Russian artists for rebel support”. 8. 8. 2015. Приступљено 23. 3. 2017. 
  26. ^ Клімкін прокоментував участь Самойлової на "Євробаченні" в Україні [Klimkin commented participation of Samoilova in "Eurovision" in Ukraine] (на језику: украјински). Segodnya. 13. 3. 2017. Приступљено 4. 4. 2017. 
  27. ^ Росії не потрібна участь у Євробаченні – їм потрібно влаштувати провокацію [Russia did not need to participate in Eurovision – it needed to make a provocation] (твит) (на језику: украјински). 4. 4. 2017. Приступљено 4. 4. 2017 — преко Twitter-а.  Недостаје или је непопуњен параметар |user= (помоћ); Недостаје или је непопуњен параметар |number= (помоћ)
  28. ^ а б в „Russian withdrawal throws Eurovision politics into sharp relief”. The Guardian. 14. 4. 2017. Приступљено 25. 4. 2017. 
  29. ^ Walker, Shaun (22. 3. 2017). „Ukraine bans Russia's Eurovision entrant over Crimea tour”. The Guardian. Приступљено 22. 3. 2017. 
  30. ^ Luhn, Alec (13. 3. 2017). „Russia strikes provocative note for Eurovision in Ukraine”. The Guardian. Приступљено 22. 3. 2017. 
  31. ^ Lewis, Matt (22. 3. 2017). „SSU bans Yulia Samoylova from entering Ukraine”. EuroVoxx. Архивирано из оригинала 16. 02. 2021. г. Приступљено 29. 3. 2017. 
  32. ^ „Eurovision 2017: Ukraine bars Russian singer Samoilova from contest”. BBC News. 22. 3. 2017. Приступљено 22. 3. 2017. 
  33. ^ „Statement from the EBU regarding Russia's participation in the 2017 Eurovision Song Contest”. Eurovision official site. 22. 3. 2017. Приступљено 4. 4. 2017. 
  34. ^ Gorkum, Steef Van (2017-03-22). „Eurovision 2017: Russia not allowed to take part in Kiev”. ESCDaily (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-17. 
  35. ^ а б „EBU offers Russian singer opportunity to perform via satellite”. Eurovision Song Contest. 23. 3. 2017. Приступљено 14. 5. 2017. 
  36. ^ а б „Eurovision: Russia's entry Julia Samoilova 'could perform via satellite'”. BBC News. 23. 3. 2017. Приступљено 23. 3. 2017. 
  37. ^ „Ukraine's Deputy PM: Broadcast of Samoilova's performance on Ukrainian TV "violation of law"”. UNIAN. 23. 3. 2017. Приступљено 26. 3. 2017. 
  38. ^ Granger, Anthony (25. 3. 2017). „Jon Ola Sand proposes delaying Yulia's ban until after Eurovision”. eurovoix.com. Eurovoix. Приступљено 26. 3. 2017. 
  39. ^ Bygbjerg, Søren (25. 3. 2017). „Forstå skandalen i Ukraine: Grand Prix er ramt af konflikt og kaos” [Understanding the scandal in Ukraine: Grand Prix affected by conflict and chaos]. dr.dk (на језику: дански). DR. Приступљено 5. 4. 2017. 
  40. ^ Weaver, Jessica (29. 3. 2017). „EBU chief speaks of absolutely unacceptable behaviour from Ukraine”. esctoday.com. ESC Today. Приступљено 29. 3. 2017. 
  41. ^ Agence France-Presse (1. 4. 2017). „Eurovision threatens to ban Ukraine over Russian singer row”. The Guardian. Приступљено 1. 4. 2017. 
  42. ^ Наглядова рада Суспільного закликала ЄМС поважати суверенітет України [The Supervisory Board of UA:PBC urged the EBU to respect the sovereignty of Ukraine] (на језику: украјински). UA:PBC. 3. 4. 2017. Архивирано из оригинала 07. 04. 2019. г. Приступљено 4. 4. 2017. 
  43. ^ Malam, Luke (27. 3. 2017). „Ukraine Still to Confirm Yulia Samoylova's Ban to the EBU, says Reference Group Chairman”. www.escxtra.com. Архивирано из оригинала 14. 02. 2021. г. Приступљено 28. 3. 2017. 
  44. ^ Huber, Joachim (26. 3. 2017). „Die EBU wird sicherstellen, dass Russland am ESC mitwirken kann” [The EBU will ensure that Russia can participate in the ESC] (на језику: немачки). Der Tagesspiegel. Приступљено 28. 3. 2017. 
  45. ^ „EBU: "Russia no longer able to take part in Eurovision 2017"”. eurovision.tv. European Broadcasting Union. 13. 4. 2017. Приступљено 13. 4. 2017. 
  46. ^ Granger, Anthony (24. 3. 2017). „San Marino director general speaks out about Yulia's ban”. eurovoix.com. Eurovoix. Приступљено 26. 3. 2017. 
  47. ^ Granger, Anthony (25. 3. 2017). „Denmark "Eurovision unbearable when it becomes a political battleground"”. eurovoix.com. Eurovoix. Приступљено 26. 3. 2017. 
  48. ^ Granger, Anthony (26. 3. 2017). „Germany ARD Head of Entertainment is critical of handling of Yulia's ban”. eurovoix.com. Eurovoix. Приступљено 26. 3. 2017. 
  49. ^ „RTS: "Evrosong" treba da bude mesto zajedništva naroda”. rts.rs. RTS. 14. 4. 2017. Приступљено 15. 4. 2017. 
  50. ^ Argyriou, Giannis (2019-02-24). „Vidbir: A national final only used for political propaganda – Editorial”. EurovisionFun (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-29. 
  51. ^ „UA:PBC: MARUV not yet confirmed as Eurovision entrant”. ESCXTRA.com. 23. 2. 2019. Архивирано из оригинала 24. 2. 2019. г. Приступљено 2. 3. 2019. 
  52. ^ Granger, Anthony (25. 2. 2019). „Ukraine: MARUV Reveals Details Of UA:PBC Eurovision Contract”. Eurovoix. Архивирано из оригинала 25. 2. 2019. г. Приступљено 25. 2. 2019. 
  53. ^ Granger, Anthony (25. 2. 2019). „Ukraine:MARUV Will Not Go To Eurovision”. Eurovoix. Приступљено 25. 2. 2019. 
  54. ^ Granger, Anthony (25. 2. 2019). „Ukraine: UA:PBC Supervisory Board Member States MARUV Did Not Agree To Cancel Appearances in Russia”. Eurovoix. 
  55. ^ Herbert, Emily (26. 2. 2019). „Ukraine: Freedom Jazz Reject Proposal to Go to Eurovision 2019”. Eurovoix. 
  56. ^ Herbert, Emily (27. 2. 2019). „Ukraine: KAZKA Reject Proposal to Go to Eurovision 2019”. Eurovoix. 
  57. ^ „Ukraine withdraws from Eurovision 2019”. Escxtra. 27. 2. 2019. Архивирано из оригинала 28. 03. 2019. г. Приступљено 02. 04. 2023. 
  58. ^ Muldoon, Padraig (2019-10-16). „Ukraine: Vidbir 2020 final set for 22 February... but artists with Russian performance history are banned from entering”. Wiwibloggs (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-14. 
  59. ^ „Alina Pash wins Vidbir in Ukraine: To Eurovision 2022 with "Tini Zabutykh Predkiv"”. Eurovisionworld (на језику: енглески). 2022-02-12. Приступљено 2022-02-17. 
  60. ^ Mori, Yevhenii (2022-02-14). „Аліна Паш підробила довідку про поїздку в Крим – Стерненко” [Alina Pash forged a certificate of a trip to the Crimea – Sternenko]. Суспільне | Новини (на језику: украјински). UA:PBC. Приступљено 2022-02-14. 
  61. ^ „Суспільний мовник звертається до ДПСУ для перевірки довідки наданої командою Alina Pash” [Suspilne applies to the SBGS to check the certificate provided by Alina Pash's team] (Саопштење) (на језику: украјински). UA:PBC. Приступљено 2022-02-14. 
  62. ^ Bohdaniok, Olena (2022-02-15). „ДПСУ не створювала документ про перетин Аліною Паш адмінмежі з Кримом, оприлюдений Суспільним —ДПСУ”. suspilne.media (на језику: украјински). UA:PBC. Приступљено 2022-02-15. 
  63. ^ Kotubei, Olesia (2022-02-15). „Прикордонники не видавали довідку про поїздку в Крим Аліні Паш”. Суспільне | Новини (на језику: украјински). UA:PBC. Приступљено 2022-02-15. 
  64. ^ Granger, Anthony (2022-02-15). „🇺🇦 Ukraine: Alina Pash's Eurovision Participation in Question”. Eurovoix. Приступљено 2022-02-15. 
  65. ^ Sviezhentsev, Maksym (2022-02-16). „Держприкордонслужба не може надати Аліні Паш довідку про її вʼїзд до Криму”. suspilne.media (на језику: украјински). UA:PBC. Приступљено 2022-02-16. 
  66. ^ Mori, Yevhenii (2022-02-16). „Аліна Паш відмовилась від участі в Євробаченні”. suspilne.media (на језику: украјински). UA:PBC. Приступљено 2022-02-16. 
  67. ^ „Наглядова рада Суспільного проведе засідання” [The Supervisory Board of Suspilne will hold a meeting] (Саопштење) (на језику: украјински). UA:PBC. 2022-02-16. Приступљено 2022-02-16. 
  68. ^ Mori, Yevhenii (2022-02-16). „Alina Pash не представлятиме Україну на Євробаченні-2022 — Оргкомітет”. Суспільне | Новини (на језику: украјински). UA:PBC. Приступљено 2022-02-16. 
  69. ^ Granger, Anthony (2022-02-16). „Ukraine: Suspilne to Discuss Replacement Eurovision Participant on Friday”. Eurovoix. Приступљено 2022-02-17. 
  70. ^ „Суспільне звернеться до Kalush Orchestra щодо представлення України на Євробаченні” [Suspilne will propose Kalush Orchestra to represent Ukraine at Eurovision] (Саопштење) (на језику: украјински). UA:PBC. 2022-02-17. Приступљено 2022-02-17. 
  71. ^ „Гурт «Kalush Orchestra» представить Україну на Євробаченні в Турині” [Kalush Orchestra will represent Ukraine at Eurovision in Turin] (Саопштење) (на језику: украјински). UA:PBC. Приступљено 2022-02-22. 
  72. ^ „Суспільне вимагає припинити членство російських ЗМІ у ЄМС” [Suspilne demands the termination of the membership of the Russian media in the EBU] (Саопштење) (на језику: украјински). UA:PBC. Приступљено 2022-02-24. 
  73. ^ Savage, Mark (2022-02-24). „Eurovision: Russia can compete despite invasion of Ukraine”. BBC News (на језику: енглески). BBC. Приступљено 2022-02-24. 
  74. ^ Green, Alex (2022-02-24). „Russia can compete in Eurovision despite Ukraine invasion, organisers say”. The Independent (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-24. 
  75. ^ Wyser, Daniel (2022-02-24). „Trots krigshandling – Ryssland välkomnas fortfarande till ESC”. SVT Nyheter (на језику: шведски). Sveriges Television. Приступљено 2022-02-24. 
  76. ^ „EBU statement regarding the participation of Russia in the Eurovision Song Contest 2022”. Eurovision.tv (на језику: енглески). EBU. 25. 2. 2022. Архивирано из оригинала 13. 3. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  77. ^ Ellegaard, Christian (2022-02-25). „Flere lande vil smide Rusland ud af Eurovision: 'Meget forkert, hvis de får lov at deltage'”. dr.dk (на језику: дански). DR. Приступљено 2022-04-29. 
  78. ^ Bay Madsen, Nanna (2022-02-24). „DR i modangreb: Rusland skal UD!”. ekstrabladet.dk (на језику: дански). Приступљено 2022-02-25. 
  79. ^ Maude, James (2022-02-24). „Citi Zeni, The Roop, the Danish Broadcaster and More Respond to EBU's Russia Eurovision 2022 Participation Stance”. ESCUnited (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-24. 
  80. ^ Granger, Anthony (2022-02-24). „🇸🇪 Sweden: SVT Calls on EBU to Rethink Whether Russia Should Compete in Eurovision”. Eurovoix. Приступљено 2022-02-24. 
  81. ^ Þór Guðmundsson, Brynjólfur (2022-02-25). „Vilja Rússa úr Eurovision” (на језику: исландски). RÚV. Приступљено 2022-02-25. 
  82. ^ „LRT ragina šalinti Rusiją iš "Eurovizijos", stebėti kanalų turinį dėl vėlesnių priemonių”. lrt.lt (на језику: литвански). LRT. 2022-02-25. Приступљено 2022-02-25. 
  83. ^ Svelstad, Oda Elise (2022-02-25). „NRK vil ikke at Russland skal delta i Eurovision”. nrk.no (на језику: норвешки). NRK. Приступљено 2022-02-25. 
  84. ^ „Statement AVROTROS – Eurovisie Songfestival”. avrotros.nl (на језику: холандски). AVROTROS. 2022-02-25. Архивирано из оригинала 02. 04. 2023. г. Приступљено 2022-02-25. 
  85. ^ „Oświadczenie polskich nadawców publicznych w sprawie sytuacji na Ukrainie” (Саопштење). Telewizja Polska S.A. Приступљено 2022-02-25. 
  86. ^ Granger, Anthony (2022-02-24). „Suspilne Requests The Suspension of Russian Broadcasters EBU Membership”. Eurovoix. 
  87. ^ Kaldoja, Kerttu (2022-02-25). „Eesti osalemine Eurovisioonil sõltub Venemaa osalusest” (на језику: естонски). ERR. Приступљено 2022-02-25. 
  88. ^ „Yle vetoaa Euroopan yleisradiounioniin Venäjän sulkemiseksi pois Euroviisuista” (Саопштење) (на језику: фински). Yleisradio. 2022-02-25. Приступљено 2022-02-25. 
  89. ^ Granger, Anthony (2022-02-24). „🇱🇻 Latvia: Citi Zēni Call on EBU to Reconsider Russia's Participation in Eurovision 2022”. Eurovoix (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-25. 
  90. ^ „ВГТРК, Первый канал и Радиодом "Останкино" выходят из ЕВС” [All-Russian State Television and Radio Broadcasting Company, Channel One and Ostankino Radio House withdraw from the EBU]. RIA Novosti (на језику: руски). 2022-02-26. Приступљено 2022-02-27. 
  91. ^ „EBU Statement on RTR, Channel One and Radio House Ostankino membership”. ebu.ch (на језику: енглески). EBU. 2022-02-26. Приступљено 2022-02-28. 
  92. ^ „EBU Statement on Russian Members”. ebu.ch (на језику: енглески). EBU. 2022-03-01. Приступљено 2022-03-04. 
  93. ^ Brophy, Daragh (2022-05-13). „Eurovision: Steps now being taken to remove Russia from future contests, EBU boss says”. TheJournal.ie (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-25. 
  94. ^ Vidal, Fernando Nicolás (2022-05-26). „La UER hace efectiva la suspensión indefinida a sus miembros rusos”. ESCplus España (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 26. 05. 2022. г. Приступљено 2022-05-26. 
  95. ^ „Європейська мовна спілка призупинила членство російських ЗМІ” [The European Broadcasting Union has suspended membership of the Russian media] (Саопштење) (на језику: украјински). UA:PBC. Приступљено 2022-05-27. 
  96. ^ „Россию на Евровидении должна была представить незрячая певица Ярослава Симонова”. super.ru (на језику: руски). 2022-02-28. Приступљено 2022-03-21. 
  97. ^ Arnoldova, Yelena (2022-02-28). „Россию на «Евровидении» могла представить незрячая певица”. gazeta.ru (на језику: руски). Приступљено 2022-03-21. 
  98. ^ „Ярослава Симонова должна была представить Россию на «Евровидении»”. kulturomania.ru (на језику: руски). 2022-02-28. Архивирано из оригинала 06. 07. 2022. г. Приступљено 2022-03-21. 
  99. ^ Minelle, Bethany (1. 3. 2022). „Eurovision: Kalush on fighting for freedom, banning Russia and creating an anthem for Ukraine”. Sky News (на језику: енглески). Приступљено 14. 3. 2022. 
  100. ^ Methven, Nicola (1. 3. 2022). „Ukrainian Eurovision entry puts song competition aside to join war effort”. Mirror (на језику: енглески). Приступљено 14. 3. 2022. 
  101. ^ „Eurovision, edizione in nome della pace. Ucraina conferma la presenza” [Eurovision, Ukraine confirms attendance. Edition in the name of peace]. tg24.sky.it (на језику: италијански). Sky TG24. Приступљено 14. 3. 2022. 
  102. ^ „Eurovision Song Contest 2022: l'Ucraina sarà presente”. RaiNews (на језику: италијански). RAI. 14. 3. 2022. Приступљено 15. 3. 2022. 
  103. ^ „50 днів до Євробачення: Kalush Orchestra розповів про підготовку” [50 days before Eurovision: Kalush Orchestra told about the preparations] (Саопштење) (на језику: украјински). UA:PBC. 25. 3. 2022. Приступљено 26. 3. 2022. 
  104. ^ Morelli, Paolo (14. 3. 2022). „Eurovision, l'edizione di Torino sarà dedicata alla pace”Неопходна новчана претплата. Corriere della Sera (на језику: италијански). Приступљено 15. 3. 2022. 
  105. ^ „Україна виступить на "Євробаченні 2022": стали відомі можливі формати” [Ukraine will perform at Eurovision 2022: possible formats have become known]. Ukrayinska Pravda (на језику: украјински). Приступљено 15. 3. 2022. 
  106. ^ Granger, Anthony (2022-03-29). „Eurovision 2022: Ukraine Has Been Exempted From Requirement to Film Live-on-tape Performance”. Eurovoix (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-15. 
  107. ^ „Kalush Orchestra розпочали підготовку до виступу в Турині” [Kalush Orchestra have started preparations to perform in Turin] (Саопштење) (на језику: украјински и енглески). UA:PBC. Приступљено 2. 4. 2022. 
  108. ^ Granger, Anthony (2. 4. 2022). „Ukraine: Kalush Orchestra Will Perform Live at Eurovision 2022”. Eurovoix (на језику: енглески). Приступљено 2. 4. 2022. 
  109. ^ „KALUSH ORCHESTRA виступив у центрі Львова та розповів про підготовку до "Євробачення" — Львівська міська рада”. city-adm.lviv.ua (на језику: украјински). Lviv City Administration. 2. 4. 2022. Приступљено 2. 4. 2022. 
  110. ^ „Pro-Russia 'Killnet' hackers target Italian institutions”. Deutsche Welle (на језику: енглески). Deutsche Welle. 11. 5. 2022. Приступљено 13. 5. 2022. 
  111. ^ „Pro-Russian hackers target Italy institutional websites – ANSA news agency”. Reuters (на језику: енглески). 11. 5. 2022. Приступљено 13. 5. 2022. 
  112. ^ Bonetti, Andrea (2022-05-15). „Eurovision 2022, la Polizia sventa attacchi hacker ai sistemi di rete della rassegna”. Eurofestival News (на језику: италијански). Приступљено 2022-05-15. 
  113. ^ „Hacker-Attacken auf ESC-Finale abgewehrt”. eurovision.de (на језику: немачки). NDR. Приступљено 2022-05-15. 
  114. ^ Dammacco, Beppe (12. 5. 2022). „Eurovision 2022: il sito dell'evento nel mirino degli hacker filorussi”. Eurofestival News (на језику: италијански). Приступљено 13. 5. 2022. 
  115. ^ „Eurovision 2022: Russian vote hacking attempt foiled, police say”. BBC News (на језику: енглески). 2022-05-16. Приступљено 2022-05-16. 
  116. ^ Belam, Martin; Cvorak, Monika (15. 5. 2022). „Ukraine wins 2022 Eurovision song contest as UK finishes second in Turin”. The Guardian. Приступљено 15. 5. 2022. 
  117. ^ „Eurovision 2022: Ukraine ignore political rules to make 'help Mariupol' plea”. The Irish Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-29. 
  118. ^ Frost, Caroline (2022-05-15). „"Humanitarian Gesture": Eurovision Winners Kalush Orchestra Escape Punishment For Political Statement During Winning Performance”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-29. 
  119. ^ Barr, Sabrina (2022-05-14). „Eurovision fans praise Iceland act after they call for 'peace for Ukraine'”. Metro (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-29. 
  120. ^ Grand Final Recap - All 25 Acts - Eurovision 2022 - Turin (на језику: енглески), Приступљено 2023-03-26 
  121. ^ Recap - Second Semi-Final - Eurovision 2022 - Turin (на језику: енглески), Приступљено 2023-03-26 
  122. ^ Goujard, Clothilde (2022-05-15). „Bombarded at home, Ukraine finds symbolic win at Eurovision”. Politico (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-16. 
  123. ^ „How it works”. Eurovision.tv (на језику: енглески). 15. 1. 2017. Приступљено 7. 5. 2022. 
  124. ^ „Eurovision 2022: Winner's Press Conference with Kalush Orchestra”. Eurovision.tv (на језику: енглески). 15. 5. 2022. Приступљено 26. 5. 2022. 
  125. ^ Belam, Martin; Cvorak, Monika (15. 5. 2022). „Ukraine wins 2022 Eurovision song contest as UK finishes second in Turin”. The Guardian. Приступљено 15. 5. 2022. 
  126. ^ Farren, Neil (25. 6. 2022). „Belgium: RTBF Would Host Eurovision 2023 If Asked”. Eurovoix (на језику: енглески). Приступљено 25. 6. 2022. 
  127. ^ Bonetti, Andrea (15. 5. 2022). „Eurovision 2023, Coletta: la Rai a disposizione per l'edizione in Ucraina”. Eurofestival News (на језику: италијански). Приступљено 15. 5. 2022. 
  128. ^ „Songfestivalregisseur zet editie in Rotterdam weer in optie”. RTL Boulevard (на језику: холандски). 15. 5. 2022. Архивирано из оригинала 15. 05. 2022. г. Приступљено 17. 5. 2022. 
  129. ^ Granger, Anthony (15. 5. 2022). „Poland: TVP is Willing to Help Host Eurovision 2023”. Eurovoix. 
  130. ^ Granger, Anthony (14. 6. 2022). „Spain: RTVE no longer in contention to host Eurovision 2023”. Eurovoix (на језику: енглески). Приступљено 17. 6. 2022. 
  131. ^ McCaig, Ewan (10. 5. 2022). „Eurovision 2022: Mayor Of Stockholm Offers To Host Eurovision 2023 In Event Of Ukraine Win”. Eurovoix. 
  132. ^ Dixon, Hayley; Vasilyeva, Nataliya (15. 5. 2022). „Eurovision winner Oleh Psiuk heads home to serve Ukraine”. The Daily Telegraph. Приступљено 16. 5. 2022. 
  133. ^ Granger, Anthony (16. 5. 2022). „Eurovision 2023: Suspilne Wants the Contest to be Held in a Peaceful Ukraine”. Eurovoix (на језику: енглески). Приступљено 16. 5. 2022. 
  134. ^ „Микола Чернотицький: Розпочинаємо консультації з ЄМС щодо проведення Євробачення-2023 в Україні” [Mykola Chernotytskyi: We are starting consultations with the EBU on holding Eurovision 2023 in Ukraine] (Саопштење) (на језику: украјински). Suspilne. 17. 5. 2022. Приступљено 17. 5. 2022. 
  135. ^ Washak, James (17. 5. 2022). „Eurovision 2023: Discussions with Ukraine and the EBU Regarding Hosting to Commence on Friday”. Eurovoix (на језику: енглески). Приступљено 17. 5. 2022. 
  136. ^ Nur Cakmak, Busra (15. 5. 2022). „Ukrainian president hopes to host Eurovision in Mariupol 'one day'”. Anadolu Agency. Приступљено 4. 6. 2022. 
  137. ^ Granger, Anthony (26. 5. 2022). „Eurovision 2023: Kyiv States its Ready to Host if Asked”. Eurovoix (на језику: енглески). Приступљено 26. 5. 2022. 
  138. ^ „No doubt Eurovision will be held in Ukraine – Tkachenko”. ukrinform.net (на језику: енглески). Приступљено 3. 6. 2022. 
  139. ^ Washak, James (3. 6. 2022). „Eurovision 2023: Ukraine's Minister of Culture States "No Doubt" Eurovision Should Be in Ukraine”. Eurovoix (на језику: енглески). Приступљено 3. 6. 2022. 
  140. ^ Granger, Anthony (10. 6. 2022). „Eurovision 2023: Ukrainian Government Forms Organising Committee”. Eurovoix (на језику: енглески). Приступљено 11. 6. 2022. 
  141. ^ „Суспільне Мовлення спільно з Кабміном презентували перші кроки підготовки до проведення Євробачення-2023” [Suspilne together with the Cabinet of Ministers presented the first steps of preparation for Eurovision 2023] (Саопштење) (на језику: украјински и енглески). Suspilne. Приступљено 16. 6. 2022. 
  142. ^ Granger, Anthony (15. 6. 2022). „Eurovision 2023: UA:PBC and Ukrainian Government Commence Preparations For Eurovision”. Eurovoix (на језику: енглески). Приступљено 16. 6. 2022. 
  143. ^ „Украина предлагала три локации для Евровидения-2023: Львов, Закарпатье и Киев”. unian.net (на језику: руски). Приступљено 20. 6. 2022. 
  144. ^ „EBU Statement on Hosting of 2023 Eurovision Song Contest” (Саопштење) (на језику: енглески). EBU. 17. 6. 2022. Приступљено 17. 6. 2022. 
  145. ^ Savage, Mark (2022-05-15). „Eurovision 2022: How Sam Ryder turned things around for the UK”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-18. 
  146. ^ Granger, Anthony (17. 6. 2022). „Eurovision 2023: UA:PBC Requests Further Meetings with EBU After Ukraine Rejected as Host Country”. Eurovoix (на језику: енглески). Приступљено 17. 6. 2022. 
  147. ^ Marshall, Alex (17. 6. 2022). „Eurovision rules out Ukraine as host of next year's song contest.”. The New York Times (на језику: енглески). Приступљено 17. 6. 2022. 
  148. ^ „Further EBU Statement on Hosting of 2023 Eurovision Song Contest” (Саопштење) (на језику: енглески). EBU. 23. 6. 2022. Приступљено 23. 6. 2022. 
  149. ^ „BBC sets out Host City process and production plans for the 2023 Eurovision Song Contest” (Саопштење) (на језику: енглески). BBC. 2022-07-25. Приступљено 2022-07-26. 
  150. ^ „Points given from Russia to Ukraine”. eschome.net. ESC Database. Архивирано из оригинала 11. 06. 2017. г. Приступљено 25. 3. 2017. 
  151. ^ „Points given from Ukraine to Russia”. eschome.net. ESC Database. Архивирано из оригинала 11. 06. 2017. г. Приступљено 25. 3. 2017. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Односи_Русије_и_Украјине_на_Песми_Евровизије&oldid=28876331”