Окто
| Л. Виен (Окто) | |
|---|---|
| Делатност | Аутомобилска индустрија |
| Основано | 1921−1928 Француска |
| Оснивачи | Луј Виен |
| Седиште | Курбвоа, Француска |
| Производи | Аутомобили |
Окто (фр. Octo) је била француска компанија за производњу аутомобила.[1][2][3]
Историја компаније
[уреди | уреди извор]Луј Виен је 1921. године основао је компанију у Курбвоау за производњу аутомобила, под именом бренда Окто, која је прекнула произвоњу 1928. године. Луј Виен је 1922. године основао компанију Картере.
Аутомобили
[уреди | уреди извор]На 15. Париском мото шоу, у октобру 1919, Окто приказује свој аутомобил Окто тип А класе 10HP са међуосовинском растојањем 2.700 мм[4] кога је покретао четвороцилиндрични мотор произвођача Ballot[5] запремине 1590 cm³.[4] Његова цена је бла 13.600 франака за Торпедо каросерију.[4]
До октобра 1924. године је мотор био замењен мотором произвођача Руби са бочним вентилима и запремине 972 cm³ који је био класе 7HP, а међуосовинско растојање је смањено на 2.500 мм.[6] Овај аутомобил је имао цену од 12.800 франака, са каросеријом Торпедо.[6] Многи Окто аутомобили су били са 2 седишта. Поред тога произведени су и као доставно возило или роудстер.
На 20. Париском мото шоу, у октобру 1926. године, Окто излаже два модела. Први мотором произвођача Руби. запремине 972 cm³ који је био класе 7HP, сада на аутомобилу са међуосовинским растојањем од 2,250 мм.[7] Други је био класе 9HP који покреће мотор произвођача Руби запремине 1097 cm³ са међуосовинским растојањем од 2,600 мм.[7] Произвођач је приказао и новитет за 1926. са додатком предње кочнице.[5] Цена за овај модел каросерије Торпедо са 2 места краћи је 18.800 франака и 4 места дужи 30.000 франака.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Linz, Schrader: Die Internationale Automobil-Enzyklopädie.
- ^ Georgano: The Beaulieu Encyclopedia of the Automobile.
- ^ Georgano: Autos. Encyclopédie complète. 1885 à nos jours.
- ^ а б в „Automobilia”. Toutes les voitures françaises 1920 (salon [Paris, Oct] 1919). Paris: Histoire & collections. Nr. 31: 73. 2004.
- ^ а б Georgano, Nick (1968). The Complete Encyclopaedia of Motorcars 1885-1968. London: George Rainbird Ltd for Ebury Press Limited. стр. 418.
- ^ а б „Automobilia”. Toutes les voitures françaises 1925 (salon [Paris, Oct] 1924). Paris: Histoire & collections. Nr. 72s: 73. 2005.
- ^ а б в „Automobilia”. Toutes les voitures françaises 1927 (salon [Paris, Oct] 1926). Paris: Histoire & collections. Nr. 78s: 74. 2006.
Литература
[уреди | уреди извор]- Georgano, Nick (1968). The Complete Encyclopaedia of Motorcars 1885-1968. London: George Rainbird Ltd for Ebury Press Limited. стр. 418.
- Linz, Harald; Schrader, Halwart (2008). Die Internationale Automobil-Enzyklopädie. München: United Soft Media Verlag GmbH. ISBN 978-3-8032-9876-8.
- George Nick Georgano, ур. (2001). The Beaulieu Encyclopedia of the Automobile. 3 (P–Z). Chicago: Fitzroy Dearborn Publishers. ISBN 978-1-57958-293-7.
- George Nick Georgano: Autos. Encyclopédie complète. 1885 à nos jours. Courtille, Paris 1975. (језик: француски)