Операција Церска 93
| Операција Церска 93 | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део рата у БиХ | |||||||||
 Церска 93 | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Република Српска |
 Република Босна и Херцеговина | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
 Ратко Младић |
 Насер Орић | ||||||||
| Укључене јединице | |||||||||
 Армија Републике Босне и Херцеговине | |||||||||
| Јачина | |||||||||
 10.000[1] |
4.000 - 6.000[2] | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
|
43 погинулих и 71 рањених[3] |
324 погинулих | ||||||||
Операција Церска 93 је кодни назив за операцију Војске Републике Српске током зиме и раног пролећа 1993. године, у Подрињу, чији је циљ био ослобађање територије Републике Српске заузете од стране АРБиХ.
Увод
[уреди | уреди извор]Почетком 1993. године снаге АРБиХ из Сребренице потискују елементе Бирчанске и Братуначке бригаде Војске Републике Српске са циљем да се споје са енклавом у околини места Церска.[2] Средином јануара један део снага АРБиХ напада територију СР Југославије и гађа минобацачком ватром места Љубовију и Бајину Башту.[4] Крајем јануара јединице Специјалног корпуса Војске Југославије, тимови Службе државне безбедности Југославије, два батаљона 6. санске лпбр и Гарде Пантери, нападајући преко места Скелани одбацују снаге АРБиХ један километар у дубину.[4]
Ток операције
[уреди | уреди извор]С обзиром на присуство бројних команди, од бригаде до корпуса, Главни Штаб ВРС преузима командовање операцијом. Јединице одређене за напад су биле: 65. змтп, 1. гмтбр, Гарда Пантери, елементи 63. падобранске и 72. противдиверзантске бригаде ВЈ, Братуначка и Бирчанска бригада, делови Зворничке бригаде и 6. санске бригаде, те снаге Службе државне безбедности Југославије.[5]
Прва Фаза: Борба за Церску (10. фебруар — 1. март)
[уреди | уреди извор]
Делови Зворничке бригаде и 65. змтп, нападајући са севера, потискују АРБиХ из Каменице ка Церској. Пантери, заједно са Братуначком бригадом, одбацују јединице АРБиХ у околини Братунца. Прва гардијска бригада, заједно са Бирачком бригадом, упада у Церску са југозападног правца.
Друга Фаза: Коњевић Поље (13. март — 16. март)
[уреди | уреди извор]Циљ овог дела операције је стављање под надзор Коњевић Поља ради отварања комуникације Братунац – Коњевић Поље – Зворник. Као и у првој фази, са северозападног правца пробијају се 65. змтп и 1. гмтбр, док Пантери и 6. санска лпбр нападају са југа; ватрену подршку пружа један оклопни батаљон ВЈ.
Трећа Фаза: Напад на Сребреницу (20. март — 17. април)
[уреди | уреди извор]Путем Скелани – Сребреница напредују 65. змтп и делови 63. падобранске и 72. антидиверзантске бригаде; десно их прати 1. гмтбр. Са братуначког правца нападају Пантери, елементи 6. санске бригаде и јединице СДБ. Након пар недеља оштрих борби (нарочито око индустријског предграђа Сребренице „Зелени Јадар“) падају најважније коте око Сребренице, а Насер Орић и Ратко Младић договарају демилитаризацију тог дела Подриња преко снага УНПРОФОР-а.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995. Volume I and II. Central Intelligence Agency.
