Опсада Ктесифона (629)
Опсада Ктесифона (629) | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Сасанидски грађански рат (628-632) | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Шахрбараз Савезници:Парсиг фракција Нимрузи фракција | Сасанидско царство | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Шахрбараз Пируз Хозроје Намдар Гушнасп |
Ардашир III, † Ардабил, † Мах Адур Гушнасп † | ||||||
Јачина | |||||||
6.000 људи[1] | непознато | ||||||
Жртве и губици | |||||||
непознати | непознати |
Опсада Ктесифона је догађај који се одиграо 27. априла 629. између снага Шахрбараза и Ардашира III. Шахрбараз је малим снагама успео да заузме Ктесифон, откривши тиме сву слабост Сасанидског царства.[2]
Позадина
[уреди | уреди извор]Године 602. започео је последњи византијско-сасанидски рат; то је био најразорнији од низа ратова вођених између две империје. Године 618. Хозроје II је послао Шахрбараза да освоји Египат; годину дана касније Сасаниди су успели да заузму Александрију, главни град византијског Египта. Након пада Александрије, Сасаниди су постепено проширили своју власт на југ дуж Нила. До 621. године провинција је била у потпуности у рукама Сасанида.[3]
Египат је остао у сасанидским рукама 10 година, а њиме је управљао војсковођа Шахрбараз из Александрије. Пошто је нови византијски цар, Ираклије, преокренуо ток рата и победио Хозроја II, Шахрбаразу је наређено да евакуише покрајину, али је он то одбио. На крају је Ираклије, покушавајући да поврати Египат и посеје раздор међу Иранцима, понудио да помогне Шахрбаразу да заузме сасанидски престо. Постигнут је договор, а на пролеће 629. године Сасанидске трупе почеле да напуштају Египат.
Опсада
[уреди | уреди извор]Срећом по Шахрбараза, 628. године је почео грађански рат који је поделио ресурсе Сасанидског царства, а разорна куга у западним провинцијама убила је половину становништва заједно са Кавадом II, слабећи царство.[2] Шахрбараз је кренуо према Ктесифону са 6.000 људи ,[1] опколио га и затим заузео, издајући сасанидске племиће и убивши многе од њих, укључујући двојицу познатих имена Ардабила и Мах Адхур Гушнаспа.
Последице
[уреди | уреди извор]Након што је заузео Ктесифон, Шахрбараз је убио Ардашира III и преузео престо. Међутим, његова владавина није дуго трајала, јер су га након четрдесет дана убили сасанидски племићи, а две кћери Хозроја II владале су након њега смењујући се на престолу.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б http://www.iranicaonline.org/articles/ardasir-iii-sasanian-king-r
- ^ а б http://www.iranicaonline.org/articles/sasanian-dynasty
- ^ Howard-Johnston (2006), p. 99
Извори
[уреди | уреди извор]- Dodgeon, Michael H.; Greatrex, Geoffrey; Lieu, Samuel N. C. (2002). The Roman Eastern Frontier and the Persian Wars (Part I, 226–363 AD). Routledge. стр. 196—97. ISBN 0-415-00342-3.
- Frye, R. N. (1993). „The Political History of Iran under the Sassanids”. Ур.: Yarshater, Ehsan; Bailey, Harold. The Cambridge History of Iran. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-20092-9.
- Howard-Johnston, James (2006). East Rome, Sasanian Persia And the End of Antiquity: Historiographical And Historical Studies. Ashgate Publishing. ISBN 0-86078-992-6.
- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.