Опутне Рудине

Опутне Рудине су предио од више села на западу Црне Горе. Читавом својом површином припада општини Никшић. Дугачка је око 40, а широка у просјеку 6 km. Простире се правцем југозапад-сјевероисток (уз границу са БиХ). Са источне стране се налазе Бањани. Почиње са селом Мируше и завршава се са Горњим Црквицама. Опутну Рудину чине села: Мируше, Коравлица, Кљаковица, Видне, Почековићи, Враћеновићи, Пилатовци, Вучи До, Врбица, Ковачи, Убла, Доње Црквице и Горње Црквице. Тло је брдовито и безводно. Кишница се чува у чатрњама и убловима. Клима је континентална. Живи се углавном од земљорадње и сточарства. Домаћинства су већином старачка. Опутна Рудина је препознатљива по бици на Вучијем Долу са Турцима 1876. године и по насељу и ублу Турунташ чијој се води по легенди приписују нека чудна својства. У воде Турунташа Црногорци су сакрили топ од Аустроугара. Разој овог краја је више него занемарен. Има трагова праисторијског, илирског и римског доба. Први писани трагови за ове крајеве датирају још из 1319. године. Берлинским конгресом је и званично проглашена као територија Црне Горе. Ова област се у Земљопису Књажевине Црне Горе објављеног на Цетињу 1895. године наводи као племе Рудине које припада Никшићкој нахији.

Привреда је веома слабо развијена. Становништво се бави ратарством, сточарством, сјечом дрва за огријев и производњом добара за своје потребе. Трговина је сведена на мале и ријетке сеоске продавнице. Воћарство није развијено.
Флора је разноврсна. Међу биљним врстама има ендема. Најзаступљенији су лишћари (граб, јасен, цер, дријен, буква, глог, јасика, бреза, липа, лијеска, ...) и има нешто мало четинара (јела, смрча, сомина и клека). На овом подручју има доста љековитог биља (глог, липа, линцура, кантарион, ђурђевак, боквица, спориш, дивља метвица, љубичица, вријесак, срчаник, коприва, црни сљез, шипурак, гљиве, ...).
Фауна: Животињски свијет дијелимо на домаће животиње (говеда, овце, козе, коњи, свиње и кокошке), дивље животиње (медвјед, вук, зец, лисица, јазавац, дивља свиња, срна, вјеверица, ласица, дивља мачка, куница, јеж, ...), птице (врабац, врана, славуј, косовац, шева, сврака, орао, сова, дјетлић, ласта, сојка...), и разни инсекти.
Братства: Албијанић, Алексић, Бановић, Баћовић, Бјелетић, Бјелица, Вујовић, Вукајловић, Гњатовић, Гудељ, Глушац, Ђедовић, Ждрале, Иковић, Инић, Јарамаз, Кецојевић, Комар, Комненић, Краљевић, Кртолица, Лалићевић, Малишић, Мићуновић, Милошевић, Мујичић, Мусић, Николић (Будалић), Новаковић, Папић, Пејовић, Перишић, Перућица, Полић, Радмиловић, Рогач, Сворцан, Томашевић, Уљаревић, Цуца, Шапурић, Шекарић, Шупић и Шутовић.

Литература

Поповић, Ђуро; Јован Рогановић (1895). ЗЕМЉОПИС КЊАЖЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ за УЧЕНИКЕ III РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ. Цетиње.

Види још