Граховљани
Грахово је област и српско племе у Црној Гори. Према подели племена Црне Горе Грахово припада старохерцеговачким уз Бањане, Дробњаке, Голију, Пивљане, Ускоке, Рудињане и Никшиће.
Најпознатија братства овог племена су Ковачевићи, Вучетићи, Вујачићи, Даковићи, Миловићи, Вујовићи, Булајићи.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Према Гојку Килибарди, може постојати веза са Граховом и старом породицом Граси из Рима.[1]
Име Грахово је састављено од српскохрватског грах (од прасловенског *горкъ) и -ово (од прасловенског *-овъ), суфикса који се у словенским језицима користи за означавање имена места, чиме је име Грахово, 'место граха'.[2][3]
Географија
[уреди | уреди извор]Племе Грахова налази се у корелацији са Граховским крајином. Регија је одређена следећим насељима која су се налазила у саставу општине Грахово која је укинута 1960. године. Балосаве, Баре, Броћанац, Вилуси, Граховац, Грахово, Горње Поље, Долови, Загора, Заслап, Јабуке, Нудо, Подбужур, Ријечани и Спила.[4][5]
Формација
[уреди | уреди извор]Племе Грахово настало је око краја 17. века.[6] Племе су представили Никшићи, Дробњаци, Бањани и Риђани у походу на Грахово 1695. године.[7][8]
Братства
[уреди | уреди извор]Некада је у племену Грахово било 69 братстава са 4.000 људи.[9] Братства племена Грахово обухватају:[10][11]
- Андријашевић
- Антуновићи
- Вујачићи
- Вујовићи
- Вучковићи
- Булајићи
- Вучетићи
- Глушчевићи
- Дабовићи
- Даковићи
- Делибашићи
- Денда
- Драгојевци
- Јовићичи
- Капор
- Ковачевићи
- Кујачић
- Кешељ
- Лубурићи
- Миловићи
- Мусић
- Хаџићуковић
Вујачићи
[уреди | уреди извор]Вујачићи су најстарије братство племена Грахова. Родоначелник им је био Драгоје, имао је три сина који су се раздвојили (Сороје, Бороје, Лука и Мајо) и формирали братства (Вујачићи, Булајићи и Вучетићи).[12]Пореклом су Кучи и Риђани који су у средњем веку уништили племе Матаруге.[13][14]
Ковачевићи
[уреди | уреди извор]Родоначелник братства Ковачевића је Јован Ковачевић, Дошли су из Јајца, Босна 1700-их година, а на Граховом пољу настанили се 1709. године из Невесиња. Усмено, Ковачевићи су се доселили у Херцеговину па у Грахово.[15]
Даковићи
[уреди | уреди извор]Даковићи су првобитно били у саставу братства Вујачићи, кнез Дако је родоначелник и предак Пере, Јакова и Анта Даковића, међутим 1700-их година граховски кнез Дако Вујачић је убијен због сарадње са Османлијама.[16] Даковићи су настали узимањем патронимског имена Дако Вујачић.
Булајићи
[уреди | уреди извор]Булајићи воде порекло од Родоначелника братства по имену Драгоје. Пореклом је из племена Кучи, Драгоје је убио Турчина, а након што су Османлије заузеле Медун, Кучи је 1457. године побегао на још неосвојено Чево. Драгоје се са породицом оженио Чевљанком. Морао је побјећи и са Чева и отишао у Грахово поље јер је имало бољу економију.[17] Драгоје је рано погинуо борећи се са Турцима, оставивши жену да подиже децу. Драгојева супруга је добила име Була, а њихова деца су се звала Булина Дјеца или Булићи са наследницом Булајићи као матронимом.[18]
Вучетићи
[уреди | уреди извор]Вучетићи су истог порекла као и Вујачићи и Булајићи, пореклом из племена Кучи, а родоначелник им је био Драгоје, Лука се настанио у области Нудо код Грахова и Заслапа, а касније и у Вилусима.[19]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Килибарда, Гојко. О Постанку неких топонима у бањанима и Грахову. стр. 49.
- ^ Александар, Lexicon of Pulse Crops. Микић. стр. 42.
- ^ Serbo-Croatian Basic Course, Volume 2. стр. 1152.
- ^ Bulajić, Čedomir (1987). Rodoslov Bratstva Bulajića. стр. 11.
- ^ MAPA RESURSA RURALNOG NIKŠIĆA (pdf) .p. 14-15.
- ^ Ivović, Jovana (1955). Memoari Anta Dakovića. стр. 22.
- ^ Ivović, Jovana (1955). Memoari Anta Dakovića. стр. 24.
- ^ Bulajić, Čedomir (1987). Rodoslov Bratstva Bulajića. стр. 15.
- ^ Bulajić, Čedomir (1987). Rodoslov Bratstva Bulajića. стр. 23.
- ^ Ivovich, Jovana (1955). Memoari Anto Daković. Niksic. стр. 18.
- ^ Ivovich, Jovana (1955). Memoari Anta Dakovića. стр. 18.
- ^ Bulajić, Čedomir (1987). Rodoslov Bratstva Bulajića. стр. 16.
- ^ Ivović, Jovana (1955). Memoari Anta Dakovića. стр. 25.
- ^ Bulajić, Čedomir (1987). Rodoslov Bratstva Bulajića. стр. 7.
- ^ Ivović, Jovana (1955). Memoari Anta Dakovića. стр. 28.
- ^ Ivović, Jovana (1955). Memoari Anta Dakovića. стр. 22.
- ^ Bulajić, Čedomir (1987). Rodoslov Bratstva Bulajića. стр. 17.
- ^ Bulajić, Čedomir (1987). Rodoslov Bratstva Bulajića. стр. 20.
- ^ Bulajić, Čedomir (1987). Rodoslov Bratstva Bulajića. стр. 20.