Општа изборна листа

Општа изборна листа или страначко блок гласање је изборни систем и врста блок гласања у којој се бирачи опредељују за странку, или тимска листа кандидата, а странка/тим са највећим бројем гласова постаје победник. Осим ако није посебно измењено, овај изборни систем (гласање у целини) резултира да победничка политичка странка добија 100% мандата. Ретко коришћено сада, општа изборна листа се обично примењује у више-победничким изборним јединицама, што теоретски омогућава регионално јаким странкама да освоје нека места, али најјача странка на националном нивоу и даље обично побеђује са убедљивом победом.

Овај систем се у великој мери сматра застарелим и недемократским због његових непропорционалних резултата, и углавном је замењен са пропорционалну репрезентацију (омогућујући пропорционалну репрезентацију свим странкама) или већинско гласање (омогућујући гласање за кандидате у једно-победничким изборним јединицама). Слично као већинско гласање и друге непропорцоналне методе засноване изборним јединицама веома је подложно на џеримандеринг и преокрет већине (када странка са већину гласова не добија већину мандата). Пример за преокрет већине јесте Изборни колегијум у САД, чији су чланови (углавном) изабрани помоћу општу изборну листу.

У модерним пропорционалним системима, потпуни или делимични повратак од стране пропорционалне репрезентације је чести. Делимични повратак се назива већински бонус или систем већинског џекпота, такви модерни системи додељују победнике међу више од странке са највише бирача, ако мањинска странка достигне низак изборни цензус, и често су у супротности да би се постигла правда према укупним гласовима за мање странке. Ово се користи у Француској и Италији за трећину, односно петину њихових регионалних саветника, углавном који онда опслужују регион у целини.

Употреба

У Србији се општа изборна листа никад није користила, али јесте било коришћено од стране 7 савезних држава у САД пре 1967. али углавном пре 1847. У Француској се општа изборна листа исто користила од стварања Треће републике 1870. до Првог светског рата. Општа изборна листа се исто користи у Сингапуру за њихове више-победничке изборне јединице.

Потпуно већински системи

Списак држава које користе само страначко блок гласање или страначко блок гласање (у више-победничким изборним јединицама) помешано са једно-победмички изборни системи у једно-победничким изборним јединицама:

Држава	Законодавно тело	Последњи избори (година)	(Мандати по изборној јединици)		Укупан број мандата	Изборне јединице	Систем владе	Напомене
Обала Слоноваче	Народна скупштина	2021.		Већинско гласање (ВИСРВ) у једно-победничким изборним јединицама и страначко блок гласање (СБГ) у више-победничким изборним јединицама	255	изборне јединице	Председнички систем
Египат	Представнички дом	2020.	1 (локалне изборне јединице), 42-100 (националне изборне јединице)	Двокружни систем (ДКС) и страначко блок гласање (СБГ/Општа изборна јединица)	59	изборне јединице	Полупредседнички систем
Сингапур	Парламент	2020.		Већинско гласање (ВИСРВ) и страначко блок гласање (СБГ)	104 (93 директно изабрани)
Сједињене Америчке Државе	Изборни колеџ	2020.	1-54	Бирачи Изборног колеџа (који имају прилику да бирају председника Сједињених Држава) бирају се општој изборној листи у 48 савезних држава. Небраска и Мејн користе општи метод бирања за по 2 електора у целој држави, док су остали електори изабрани на основу већег броја председничких гласова, по један по конгресном округу.	538	државе и Вашингтон Дистрикт Колумбија (осим Мејна и Небраске, где конгресни округи такође раде као изборне јединице)	Председнички систем	Аљаска је користила ВИСРВ на изборима 2020. године, преференцијално гласање ће бити прво коришћени на следећим (2024.) председничким изборима.

Мешани системи

Државе које користе страначко блок гласање (мешано са пропорционалну репрезентацију):

Држава	Законодавно тело	Последњи избори (година)	(Мандати по изборној јединици)		Укупно мандата	Проценат мандата која су бирана СБГ-у	Изборне јединице	Систем владе	Напомене
Андора	Генерални савет	2019.	2 (локалне изборне јединице) / 14 (изборна јединица широм државе)	Паралелно гласање / суперпозиција: Страначко блок гласање (СБГ) локално + пропорционална репрезентација широм државе	28	50%	7 парохије, 1 изборна јединица широм државе	Парламентарни систем
Камерун	Народна скупштина	2020.	1-7	Коегзистенција+кондиционални супермешани/хибрид: Већинско гласање (ВИСРВ) у једно-победничким изборним јединицама, странка са више од 50% гласова осваја све мандате у више-победничким изборним јединицама (страначко блок гласање), иначе највиша странка добија половину мандата, остатак дистрибуира метода највећег остатка (Херова метода)	180	(50%/100%)	изборне јединице
Чад	Народна скупштина	2011.		Коегзистенција+кондиционални супермешани/хибрид: Већинско гласање (ВИСРВ) странка са више од 50% гласова осваја све мандате у више-победничким изборним јединицама (страначко блок гласање), иначе пропорционална репрезентација (највећи остатак, затворена листа)^[1]	188	(50%/100%)	изборне јединице
Џибути	Народна скупштина	2018.	3-28	Фузија / већински џекпот (ВЏП): 80% мандата (заокружено на најближи цео број) у свакој изборној јединици су додељена странки која има највише гласова (страначко блок гласање), остали мандати су пропорционално додељени осталим странкама која имају више од 10% гласова (затворена листа, Д’Онтова метода)	65	80%	регије	Председнички систем
Грчка	Грчки парламент	2024.		Већински бонус систем (ВБС)	300	16.67%		Парламентарни систем
Сан Марино	Велики и генерални савет	2019.		Већински бонус систем (ВБС)					Ако ниједна странка не добије већину, или две највеће странке не буду у стању да формирају коалициону владу у року од тридесет дана од избора, биће одржан други круг избора између две најпопуларније коалиције, а победник ће добити бонус за место како би им се доделила већина.

Француска

Гласање за листе (фр. scrutin de liste) је пре Првог светског рата био изборни систем коришћен за парламента у Француској. Бирачи би гласали за страначку листу кандидата њиховог департмента. Било је разликовано од гласање за арондисмента (фр. scrutin d'arrondissement), исто звано једнопобедничко гласање (фр. scrutin uninominal), у којима би бирачи гласали за само једног мандата из њиховог арондисмента.^[2] Укинут је што се тиче француског парламента.

Било је коришћено са двокружне основе да бира ¹⁄₃ регионалних мандата, и фаворизује највећу странку на изборима тог савета.

Италија

У Италији, овај изборни систем је коришћен за ¹⁄₅ регионалних мандата од 1995. Као у француску верзију, циљ је да обезбеди да скупштину контролише водећа странка или коалиција. Постоји један круг гласања.

Сингапур

У Сингапуру, изборни систем опште изборне листе, звани party block vote, је коришћен за бирање чланова из више-победничке изборне јединице сингапурског парламента која се зове изборна јединица групне репрезентације (енгл. group representation constituency), на основу већинског изборног система. Ово функционише паралелно са изборима из једно-победничке изборне јединице и номинације. Модерира се укључивањем најмање једне особе различите расе од осталих у било који „тим“ (који није нужно страначким тим) који бирају гласачи.

Сједињене Америчке Државе

За једностраначки повратак у целини (енгл. for an at-large one-party return), многе савезне државе су усвојиле општу изборну листу. Савезна држава је гласале за и слала је делегацију у целини у Представничком дому.

Општа изборна листа користи Изборни колеџ за председнички избори, осим ИК чланови из Мејна, Небраске и Аљаске (од 2024.), где већину чланова ЕК бира Већинско гласање у изборним јединицама.

У општу изборну листу, гласови за кандидате било које странке која није победила не добијају никакву заступљеност од стране изабраних чланова у тој савезној држави.

Што се тиче праксе папира, коришћени системи су варирали између издања:

један гласачки листић, са све кандидате и њихове страначке припадности
другачији гласачки листић за сваког мандата

Ово је било прилично уобичајено све док није резервисано за специјалну употребу од стране Закона о расподели из 1842. и локалног законодавства које је ступило на снагу након 1845.–47. конгреса.^[3] До 1967. ступио је на снагу у ретким случајевима, осим у два случаја бивших конфедеративних држава – за један мандат – ове су имале мале делегације, биле су за додељивање додатних чланова до промене изборне јединице или су додани у САД од последњег пописа.

Следи табела сваког случаја коришћења опште изборне листе у Конгресу Сједињених Држава.

Конгрес	Датуми	Савезна држава и број представника
1.	1789–1791	Конектикат (5), Њу Џерзи (4), Њу Хемпшир (3), Пенсилванија (8)
2.	1791–1793	Конектикат (5), Њу Џерзи (4), Њу Хемпшир (3)
3.	1793–1795	Конектикат (7), Џорџија (2), Њу Џерзи (5), Њу Хемпшир (4), Пенсилванија (13), Роуд Ајланд (2)
4. и 5.	1795–1799	Конектикат (7), Џорџија (2), Њу Џерзи (5), Њу Хемпшир (4), Роуд Ајланд (2)
6.	1799–1801	Конектикат (7), Џорџија (2), Њу Хемпшир (4), Роуд Ајланд (2)
7.	1801–1803	Конектикат (7), Џорџија (2), Њу Џерзи (5), Њу Хемпшир (4), Роуд Ајланд (2)
8.	1803–1805	Конектикат (7), Џорџија (4), Њу Џерзи (6), Њу Хемпшир (5), Роуд Ајланд (2), Тенеси (3)
9. до 12.	1805–1813	Конектикат (7), Џорџија (4), Њу Џерзи (6), Њу Хемпшир (5), Роуд Ајланд (2)
13.	1813–1815	Конектикат (7), Делавер (2), Џорџија (6), Њу Хемпшир (6), Роуд Ајланд (2), Вермонт (6)
14. до 16.	1815–1821	Конектикат (7), Делавер (2), Џорџија (6), Њу Џерзи (6), Њу Хемпшир (6), Роуд Ајланд (2), Вермонт (6)
17.	1821–1823	Конектикат (7), Делавер (2), Џорџија (6), Њу Џерзи (6), Њу Хемпшир (6), Роуд Ајланд (2)
18.	1823–1825	Конектикат (6), Џорџија (7), Њу Џерзи (6), Њу Хемпшир (6), Роуд Ајланд (2), Вермонт (5)
19.	1825–1827	Конектикат (6), Џорџија (7), Њу Џерзи (6), Њу Хемпшир (6), Роуд Ајланд (2)
20.	1827–1829	Конектикат (6), Њу Џерзи (6), Њу Хемпшир (6), Роуд Ајланд (2)
21. и 22.	1829–1833	Конектикат (6), Џорџија (7), Њу Џерзи (6), Њу Хемпшир (6), Роуд Ајланд (2)
23. и 24.	1833–1837	Конектикат (6), Џорџија (9), Мисури (2), Мисисипи (2), Њу Џерзи (6), Њу Хемпшир (5), Роуд Ајланд (2)
25. и 26.	1837–1841	Њу Хемпшир (5), Џорџија (9), Мисури (2), Мисисипи (2), Њу Џерзи (6), Роуд Ајланд (2)
27.	1841–1843	Алабама (5), Џорџија (9), Мисури (2), Мисисипи (2), Њу Хемпшир (5), Њу Џерзи (6), Роуд Ајланд (2)
28.	1843–1845	Њу Хемпшир (4), Џорџија (8), Мисури (5), Мисисипи (4)
29.	1845–1847	Ајова (2), Њу Хемпшир (4), Мисури (5), Мисисипи (4)
30.	1847–1849	Висконсин (2)
31. до 34.	1849–1857	Калифорнија (2)
35. до 37.	1857–1863	Калифорнија (2), Минесота (2)
38. до 42.	1863–1873	Калифорнија (3)
43. до 47.	1873–1883	Флорида (2), Канзас (3)
48.	1883–1885	Мејн (4)
51. и 52.	1889–1893	Јужна Дакота (2)
53. до 57.	1893–1903	Јужна Дакота (2), Вашингтон (2)
58. до 60.	1903–1909	Северна Дакота (2), Јужна Дакота (2), Вашингтон (3)
61.	1909–1911	Северна Дакота (2), Јужна Дакота (2)
62.	1911–1913	Северна Дакота (2), Њу Мексико (2), Јужна Дакота (2)
63.	1913–1915	Ајдахо (2), Монтана (2), Јута (2)
64.	1915–1917	Ајдахо (2), Монтана (2)
65. до 72.	1917–1933	Ајдахо (2), Монтана (2)
73.	1933–1935	Кентаки (9), Минесота (9), Мисури (13), Северна Дакота (2), Вирџинија (9)
74. до 77.	1935–1943	Северна Дакота (2)
78. до 80.	1943–1949	Аризона (2), Њу Мексико (2), Северна Дакота (2)
81. до 87.	1949–1963	Њу Мексико (2), Северна Дакота (2)
88.	1963–1965	Алабама (8), Хаваји (2), Њу Мексико (2)
89. и 90.	1965–1969	Хаваји (2), Њу Мексико (2)
91.	1969–1971	Хаваји (2)

Референце

^ „Le système électoral au Tchad - Comité de Suivi de l'Appel à la Paix et à la Réconciliation” [Изборни систем у Чаду – Комитет за праћење позива на мир и помирење] (на језику: француски). 23. септембар 2015. Архивирано из оригинала 2015-09-23. г. Приступљено 25. септембар 2020.
^ Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Scrutin de Liste”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 24 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 487.
^ Public Law 90-196, 2 U.S.C. § 2c

Подножје

[1] „Le système électoral au Tchad - Comité de Suivi de l'Appel à la Paix et à la Réconciliation” [Изборни систем у Чаду – Комитет за праћење позива на мир и помирење] (на језику: француски). 23. септембар 2015. Архивирано из оригинала 2015-09-23. г. Приступљено 25. септембар 2020.

[2] Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Scrutin de Liste”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 24 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 487.

[3] Public Law 90-196, 2 U.S.C. § 2c

[1]

[2]

[3]